Ko je istrajniji u braku: Šumadinci ili Vojvođani?

To pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2016. godinu, koji su ujedno i poslednji dostupni javnosti dok se očekuju novi za prethodnu godinu. Ti podaci otkrivaju i da se ljudi u južnom i istočnom delu Srbije takođe daleko manje razvode od Vojvođana, jer se u tim delovima razvede oko 241 brak na njih 1000 sklopljenih, dok Beograđani jure zemljake sa severa sa 265,9 razvoda na 1000 izgovorenh sudbonosnih „da”.

Prema statistici, gradovi rekorderi po broju razvoda u Srbiji su Senta, Negotin i Majdanpek. Prosek za ova tri mesta je na 1000 sklopljenih brakova oko 550 razvoda.

Na pitanje zašto brak ne može da potraje u Senti, nismo dobili precizan odgovor, jer, kako kažu meštani, nisu ni primetili da se razvode češće od drugih u Srbiji, mada navode da se teško živi i da pripadnici mađarske nacionalne manjine koji u Senti čine većinu često imaju malo dece i da su posebno zahvaćeni belom kugom.

Aleksandar Šibul, psihoterapeut iz Novog Sada koji vodi i bračna savetovanja, kaže za „Blic” da bi razlog zašto se Vojvođani češće razvode u odnosu na ljude iz drugih krajeva Srbija mogao biti povećano prisustvo tuge i neraspoloženja.

– Depresija kao pojava je u Vojvodini prisutnija zbog toga nije samo povećan broj razvoda, već je povećan i broj samoubistava. Drugi razlog je više netolerancije, veće priusustvo tuge i neraspoloženja u ravnici – navodi Šibul.

Kako kaže, čest razlog da se neko danas razvede jeste to što se ljudi nisu našli.

– Jednostavno nisu kompatibilni. Drugi faktor važan kod današnjih razvoda jeste to što ljudi brzo donose odluku da stupe u brak. Potrebno je od osam meseci do dve godine da upoznamo nekoga, a ljudi danas stupaju u brak posle samo par meseci od kada su sreli nekoga – kaže Šibul.

Kako dodaje, u tom slučaju ljudi tek kasnije shvate da žive sa nekim koga praktično ne znaju i koga tek upoznaju.

– Još jedan važan faktor zbog čega se ljudi razvode jesu pogrešna očekivanja, bajkovitost i idealizovanje partnerskog odnosa i traženje onog idealnog koje ne postoji u stvarnom životu. Takva očekivanja su nerealna, pošto je brak i plivanje u problemima i neizvesnosti – dodaje Šibul.

Vanredna profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Valentika Sokoloska podseća da je i u bivšoj Jugoslaviji broj razvoda najveći bio u Vojvodini i Sloveniji.

– To je nastavak trenda koji je postojao. Možda je jedan od razloga danas što su ljudi u Vojvodini i beogradskom regionu manje tradicionalni, a da su na jugu jače tradicionalne veze – kaže Sokolovska.

Ona dodaje da su za Vojvodinu i Beograd karakteristične male porodice, dok su jugu češće višegeneracijske što je razlog i jačim vezama te važnijoj ulogi porodice u braka u zajednici.

Stručnjaci razloge za povećan broj razvoda u Vojvodini vide i u činjenici da je društvo manje patrijarhalno, a žene emancipovanije, ali i u beloj kugi koja je izraženija u Vojvodini, pa je jedan od razloga zbog čega se partneri rastaju i to što ne mogu da imaju dece.

Broj razvoda na teritoriji cele Srbije stagnira u poslednjih nekoliko godina i kada se sklopi 1000 brakova uglavnom se razvede jedna četvrtina tog broja. Tokom 2015. i 2016. godine na 1000 sklopljenih brakova razvodilo se 253 i 251 brak, dok je taj broj bio najmanji 2014. godine kada je iznosio svega 209.

U poređenju sa evropskim narodima, Srbi nisu oni koji prednjače po broju razvoda. Čak 70 odsto brakova razvede se na primeru u Portugaliji, preko 60 odsto u Danskoj, Estoniji, Belgiji, Češkoj, a podugačak je spisak zemalja u kojima se razvede polovina bračnih partnera.

Već godinama prosečna osoba koja se razvede slične je starosti. Tokom 2015. i 2016. godine prosečna starost muškarca pri razvodu braka bila je 43,5 godina, dok je kod žena 39,9 godina.