Kako svesno ili nesvesno podržavamo nasilje?
Slučajevi porodičnog nasilja sa tragičnim ishodom ne prestaju da budu vodeće vesti u Srbiji, a samo u poslednjih mesec dana u našoj zemlji je stradalo čak četiri žene i jedno dete. Njih dve i jedno nedužno dete stradali su upravo na mestu gde su mislile da su najzaštićenije-u centru za socijalni rad.
Najoštrije osuđujemo nedovolju angažovanost države u sprečavanju porodičnog nasilja>>>
Da li je ovim ženama moglo da se pomogne? Jeste! U nekim slučajevima nije učinjeno sve da se zaštite, a tome svedoče i kasnije istrage. Mi “zaštićeni” nažalost o ovim ženama i deci često čujemo tek kada postanu “crna statistika”.
Nedavno usvajanje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici trebalo bi ne samo da strožije kazne nasilnika već i da bolje zaštite žrtvu, ali praksa nam je pokazala da u mnogim slučajevima to i nije baš tako. Postoje i oni koji se protiv ovog problema bore svim raspoloživim sredstvima, a tu moram da pomenem Sigurnu kuću.
Dok sam radila kao novinar često sam se bavila ovim problemom, a sve jedna žena sa kojom sam imala priliku da razgovaram je za mene veliki heroj.
Foto: Fotolia
Međutim, ono što meni kao ženi i majci koja ima dva dečaka i koje odgaja da poštuju žene “bode oči” je svest, odnosno nesvest ljudi kada je u pitanju porodično nasilje. Čitajući vesti na internet portalima u kojima se izveštava o nasilju u porodici pored mnogo osuđujućih komentara često nailazimo i ne ovakve: “Zapitajte se kakva je to žena bila kada je čoveku toliko pukao film”, onda “Da je manje pričala, možda bi danas bila živa”...
Sramota me da dalje citiram. Takođe, bilo je i onih koji su komentarisali izgled i oblačenje žrtve tvrdeći da je trebala da nosi dužu suknju ili da se manje šminka kako joj muž ne bi bio toliko ljubomoran.
O svemu ovome su mi često pričale i žene koje su bile žrtve porodičnog nasilja. Veliki broj njih nije imao razumevanje čak ni svojih najbližih koji su ih umesto da ih ohrabre da napuste nasilnika često nagovarali da mu se vrate pod izgovorom da to možda i nije tako strašno. Često je podrška izostala i od strane onih koji imaju zakonsku obavezu da ih štite-policija, sudstvo…
.jpg)
Foto: Fotolia
Ne treba žmuriti pred nasiljem, ne treba okretati glavu kada vidimo da komšija maltretira svoju suprugu pod izgovorom da je to “njihov problem” i da se nasilje ne dešava u našoj kući. Upravo sutra žrtva može biti naša majka, sestra, drugarica, kuma i zato treba ohrabriti žene koje trpe nasilje da se odupru, da znaju da nisu same, da znaju da imaju podršku prvo svojih najbližih pa onda ostalih faktora.
Sve dok svoju decu ne budemo vaspitavali da je nasilje u bilo kom obliku neprihvatljivo i da fizički izgled ili stil oblačenja ne karakterišu određenu osobu teško je govoriti o rešavanju ovog problema.
O autorki:
.jpg)
Milena Milenković, rodjena je 29.11.1985. godine u Beogradu. Odrasla je u Novoj Pazovi, a od 2013. godine živi u Kragujevcu. Majka je dva sina, četvorogodišnjeg Predraga i dvogodišnjeg Ratomira koji obožavaju igračke, ali i crtaće sa super herojima, a omiljeni im je Spajdermen. Zbog ljubavi prema svim vrstama kockica, prolazak kroz njihovu dnevnu sobu bez povređivanja je misaona imenica. Stariji sin trenira tekvondo.
Komentari (0)