Šta se na jednoj večeri može naučiti o vaspitanju dece?
U toku čudesnih nedelja savetuju da se poštuje rutina, a naročito rutina spavanja. A mi pozvane na večeru za Dan zahvalnosti. Nismo odbile uprkos narušavanju rutine. I nismo se pokajale, bila je potpuno mirna, sedela za stolom sa nama, spavala u marami, nakon naše večere i ona uživala u tradicionalnoj američkoj večeri (prerađenoj u mleko).
Nekoliko zanimljivih činjenica:
•
Na večeri je bilo sedam osoba, svih sedam različite nacionalnosti (Srbija, Dominikanska republika, Italija, Ekvador, Francuska, Sjedinjene države)
.jpg)
S leva na desno: Španija, Italija, Francuska, Dominikanska republika, Srbija, Ekvador kao neka proširena Evrovizija 🙂
• Francuz je čim smo stigli ponudio da beba bude u drugoj sobi sama*
• Tradicionalna američka večera je bila preukusna, a jeli smo i nešto poput naše proje
• Amerikanka se zapanjila kad sam joj rekla da je najduži period da sam bebu ostavila sa nekim drugim bio 3 sata**
• Niko osim malene ne zna kakav je to zapravo ukus jumami***
* Ovde u Francuskoj primećujem vrlo interesantan društveni paradoks. Sa jedne strane kolektivnost je veoma prisutna, a sa druge strane od ranog, najranijeg detinjstva podstiču individualnost. Dete čim se rodi ima svoju sobu, u kojoj već od mesec dana spava u toku dana. Pošto porodiljsko bolovanje traje 4 meseca ukupno nije isključeno da beba već tako rano krene u vrtić. Pa tako i na večerama odrasli su u jednoj sobi, a beba ostaje sama u drugoj. Moja beba je navikla da bude u društvu i više bi joj smetala tišina i nepoznata soba, nego veseli žagor za večerom.
** U Americi porodiljsko bolovanje jako kratko traje, i mame se vrlo brzo vraćaju na posao. Sa njihove tačke gledišta francuska 4 meseca su veoma velikodušni ustupak. Ako gledamo Srbiju i godinu dana koje mama provodi sa bebom, jasno je da je u pitanju velika razlika, što potom oblikuje i druge aspekte roditeljstva koji se neminovno razlikuju. Za mene i tri sata odvojenosti je bilo puno, naročito pošto beba isključivo sisa, na nekom drugom mestu sasvim je normalno da se beba ostavlja puno radno vreme. Uvek se setim dokumentarca ”Bebe”, koji na veoma lep način pokazuje kako se bebe razlikuju i kako su suštinski iste.
*** Osnovni ukusi koje svako od nas na jeziku oseća su: slatko, kiselo, gorko, slano. Medjutim postoji i peti osnovni ukus. Umami. To je ukus sa kojim se prvi put susrećemo kroz majčino mleko. Prijatan ukus koji se oseća dugo nakon konzumiranja.
Naravno, i ukus mleka varira u odnosu na to šta je mama jela. Za večeras tradicionalna američka večera za Dan zahvalnosti, ne mnogo različita još od devetnaestog veka. Pečena morka, slatki krompir, komadići hleba u moči od putera sa orasima, boranija sa bademom, i proja (da proja, kao naša, možda malo sladja). Ne sumnjam da je večerašnji ukus mleka jos umamastiji nego inače!
Po tradiciji, na Dan zahvalnosti treba razmisliti na čemu smo zahvalni. Ja to svakog dana imam na umu, zahvalna sam za malenu devojčicu koja svaki dan zadaje izazov, ali i čini posebnim, lepim i neponovljivim.
O autorki
Komentari (0)