Najradosniji hrišćanski praznik obeležava se 25. decembra po gregorijanskom, odnosno 7. januara po julijanskom kalendaru. Mnogi običaji koji se vezuju za ovaj dan vremenom su nestali, pogotovo u gradskoj sredini.
Foto: Freepik
„Bilo je važno ko će prvi da uđe u kuću. Položajnika su na vratima iščekivali svi članovi porodice. Najčešće je to bio mladić ili muška osoba srednjih godina. Na putu ka domaćinu položajnik se klonio susreta sa drugim ljudima zato što prve čestitke i pozdrav treba da uputi domaćinu u čiju kuću se uputio. Postojalo je pravilo da položajnik ne sme ništa da jede pre nego što dođe kod domaćina. Kada zakorači u sobu, domaćica ga posipa žitom. Na podu je bila slama koju su ukućani prethodne večeri uneli. U današnje vreme većina ljudi je običaj vezan za slamu izbacila iz upotrebe. Položajnik u kuću unosi radost i dobro zdravlje, a domaćin ga daruje u skladu sa duhom praznika”, objašnjava Ivana Stepanov iz Muzeja Vojvodine.
Posebna pažnja je bila posvećena božićnoj trpezi. Svaka domaćica je česnicu pravila sama, a danas smo svedoci toga da je mnogi kupe ili naruče.
Foto: Freepik
„Božićna trpeza je bila i mesto pomirenja. Svi sukobi i nesuglasice koji su se desili tokom godine na taj dan su bili rešeni. Svi članovi porodice okupljeni za jednim stolom proslavljali su ovaj praznik mira i ljubavi”, rekla je Ivana Stepanov za “Danas”.
Komentari (0)