Oči kao "sarme", u glavi haos, noge teške kao olovo… tako se otprilike oseća većina novopečenih mama koje pate od "sindroma neprospavanih noći". Ako ste i vi jedna od njih, imamo pravo rešenje za vaš problem…
Svakog jutra se osećate kao da vas je pregazio brzi voz? Beba se opet budila na svakih pola sata i zaspala je tek pred zoru? Dobro došli u klub nenaspavanih i hronično umornih majki!
O tome verovatno niste razmišljali kao o problemu koji može da izazove zdravstvene tegobe, ali trebalo bi da znate da manjak sna negativno utiče na fizičko, ali i na mentalno zdravlje svakog čoveka. Tokom sna u krvotok se izlučuju dragoceni hormoni koji pozitivno utiču na psihičko stanje, pa ukoliko mama ne spava dovoljno, to će se negativno odraziti na njeno raspoloženje i moć rasuđivanja.
Mozak trpi posledice
Dokazano je da rad ljudskog mozga u velikoj meri zavisi od količine sna. Konkretno, deo mozga u kojem se odvija proces mišljenja regeneriše se samo pod dejstvom hormona koji se izlučuju tokom sna. Ako spadate među mame čije su bebe "noćne ptice", pa se zbog toga odavno niste pošteno (ili nikako) naspavali, sigurno ste primetili da tokom dana loše pamtite, grešite, ne možete da se koncentrišete, teško pronalazite prave reči… štaviše, nedostatak sna u dužem vremenskom periodu utiče na prerano odumiranje moždanih ćelija što izaziva tzv. "starenje mozga".
Profesor Horn sa Univerziteta u Londonu dokazao je da mozak tridesetogodišnje osobe koja se nije naspavala duže od dve nedelje funkcioniše kao kod sedamdesetogodišnjaka. Srećom, ta je pojava privremena i nestaje posle dve-tri noći zdravog osmočasovnog sna.
Okrepljujuća snaga sna
Odraslom čoveku potrebno je od sedam do osam časova sna da bi se njegovo telo i mozak odmorili i regenerisali. Međutim, regeneracija moždanih ćelija odvija se najintenzivnije u prva četiri sata sna. Evo i zašto: svake noći dok spavamo prolazimo kroz faze lakog i dubokog sna. Međutim, samo je faza dubokog sna značajna za revitalizaciju mozga, dok se ostali organi i mišići odmaraju i tokom faze lakog sna.
Prema tome, ukoliko sastavite četiri sata neprekidnog (i neometanog) sna, vaš mozak neće trpeti štetne posledice. Ali, kako to da učinite kada se novorođenče hrani na svaka tri sata, ako ne i češće?
Usvajanje nove šeme
Novorođenče u proseku spava od šesnaest do devetnaest sati dnevno. Nažalost, ono to čini "na rate", a ne "u komadu". Bebin želudac je u tom uzrastu toliko mali da u njega stane jedva 50 ml mleka, količina koja će zadovoljiti njenu glad dva do tri sata. Posle toga će se isprazniti, pa će beba plačem zahtevati da joj ga ponovo napunite – sve do uzrasta od otprilike tri meseca, kada će u njen želučić stati trostruko više mleka.
Do tada, ne očekujte da će vaša beba odspavati više od šest sati "u komadu". Znači, predstoje vam besane noći i "starenje" mozga… Ali, da li mora tako da bude? Ne mora.
Strategija za preživljavanje
Pre svega, morate da shvatite da je to samo faza u vašem životu koja će proći (mada se vama ne čini tako). A svake noći kada ustanete u gluvo doba da nahranite bebu, setite se da ste jedna od nekoliko miliona mama širom sveta koje to isto čine. Zato – ne očajavajte, već preduzmite nešto da pomognete sebi.
Dakle, kako da se "izborite" za tri-četiri sata neprekidnog sna koji će vam obezbediti oporavak moždanih ćelija?
* Spavajte preko dana onda kada vaša beba spava duže od tri sata (znaćete to već nakon nekoliko dana);
* Vikendom, kada vaš suprug ne mora da ustane rano zbog posla, neka on bude dežurni "hranilac bebe", a vi se naspavajte. I to u odvojenoj sobi! Ako dojite, pumpicom izmuzite mleka za dva-tri obroka, napunite flašice, stavite ih u frižider i pustite tatu da ih zagreje i nahrani svog bebana.
* Zamolite majku, sestru ili blisku prijateljicu da tokom nedelje obave neke kućne poslove umesto vas da biste vi mogli da se naspavate. Pritom mislimo na one koji ne mogu da čekaju (pranje veša, peglanje, kuvanje i sl.). Ostali poslovi, poput usisavanja, brisanja prašine, pranja prozora… mogu da čekaju. Verujte, ništa strašno se neće dogoditi i Zemlja će nastaviti da se vrti oko svoje ose.
Ohrabrujuće vesti
Nemojte se uplašiti za svoj zdrav razum ukoliko ne budete uspeli duže vremena da uspostavite ritam spavanja. Istraživanja profesora Horna pokazuju da su štetne posledice koje nespavanje ostavlja na mozak privremene i nestaju posle nekoliko normalno prospavanih noći.
Pet načina da brzo povratite energiju
1. Voda
Preko dana popijte dva – tri litra vode. Manjak tečnosti izaziva dehidrataciju koja je najveći "gutač" energije. Nemojte da pijete mnogo kafe – kofein izvlači tečnost iz organizma! Umesto ovog napitka, popijte čaj od nane ili zeleni čaj.
2. Vežbanje
Svaka aktivnost kojom ćete ubrzati rad disanje i rad srca korisna je za podizanje praga energije. Usled bržeg rada srca organizam se puni kiseonikom što dovodi do pojačanog izlučivanja endorfina, hormona koji pozitivno utiče na podizanje nivoa mentalne energije.
3. Svež vazduh
Izađite tokom dana bar deset minuta na sunce i udahnite svež vazduh. Ako stanujete u višespratnici, izađite na terasu i duboko udišite i izdišite zadržavajući vazduh u plućima nekoliko sekundi. Pojačaće se lučenja serotonina, hormona koji će vam popraviti raspoloženje.
4. Banane
Ova voćka je prava energetska "bomba". Svako jutro na prazan stomak pojedite jednu bananu i šaku lešnika ili badema. Možete da napravite i frape od banane i mleka, jednako dobro će vas okrepiti i opskrbiti energijom.
5. Protezanje & zevanje
Uradite nekoliko vežbi istezanja, povećaćete priliv krvi u mišiće. Zevanjem ćete plućima i mozgu obezbediti dodatnu količinu kiseonika.
Komentari (0)