Kako se deli poslovna imovina nakon razvoda braka?

 

Da li ista pravila važe za venčane i za vanbračne partnere i kako se deli imovina, za Forbes Srbija objašnjava advokat Damir Petrović, osnivač advokatske kancelarije Petrović, Mojsilović i partneri.

Odgovor na pitanje da li u toj situaciji supružnik ili vanbračni partner, ima pravo na udeo u biznisu onog drugog, koji je pokrenut tokom zajedničkog života, zahteva nešto složeniju analizu.

I ono što je prvi preduslov jeste razlikovati ulog i udeo. Ulog je najčešće novac koji neko unosi u firmu pri osnivanju. Nakon formiranja firme, ulog prerasta u udeo u vlasništvu.

Kada samo jedno od njih ima udeo u nekom biznisu, sudovi imaju uglavnom jasan stav.

„Dosadašnji stavovi sudova govore da u ovoj situaciji postoji zajednička imovina samo na ulogu, koji je jedan od partnera za vreme trajanja bračne ili vanbračne zajednice uneo u neko privredno društvo, ali ne i na pravima i vlasništvu na udelu tog društva”, objašnjava Petrović.

„Ključ ovakvog stava jeste i u tumačenju odredaba članova 47, 143 i 151. Zakona o privrednim društvima. Navedenim članovima propisano je da ulozi koji su uneti u društvo postaju imovina društva i da se svojstvo člana društva stiče danom registracije vlasništva nad udelom. Takođe, propisano je da član društva stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu”.

To zapravo znači da jednom unet ulog više ne predstavlja svojinu člana, niti svojinu njegovog supružnika, bilo bračnog bilo vanbračnog, već isključivo svojinu privrednog društva, koje predstavlja poseban pravni subjekt.

„Supružnik ili vanbračni partner koji nije registrovan u Agenciji za privredne registre kao vlasnik udela, ne može da bude član društva. Budući da ne stiče svojstvo člana društva, ne može steći ni udeo u društvu”, dodaje Petrović.

Posledica ovakvog stava je da nakon prestanka braka ili vanbračne zajednice, osoba koja nema udeo u firmi, ne može ni da traži deo vlasništva osobe od koje se rastaje.

Foto: Freepik

 

Može samo da potražuje deo uloga koji je unet u društvo (kada d.o.o. osniva jedna osoba, minimalni ulog može da bude i samo 100 dinara). Naš sagovornik podseća da je zakonska pretpostavka da supružnici i vanbračni partneri učestvuju sa po 50 odsto u zajedničkoj životnoj tekovini, ali se može dokazivati i drugačija podela.

On ukazuje i na razliku kada su oboje suvlasnici biznisa.

„Ukoliko bi oba supružnika ili oba vanbračna partnera bila registrovana kao članovi društva, svako od njih bi u slučaju razlaza imao samo pravo na potraživanje dela uloga drugog partnera, koji je unet u društvo u toku trajanja zajednice života, dok bi vlasništvo na udelima bilo raspoređeno onako kako je i registrovano u APR-u”, dodaje naš sagovornik.

To bi značilo da, ako su oboje zvanični suvlasnici firme, svakom ostaje njegov udeo, ali partner može da traži deo uloga koji je onaj drugi uneo u zajedničku kompaniju. Da li će to biti polovina uloga ili drugi procenat zavisi od njihovog dogovora ili će to rešiti sud.

Mišljenja po ovom pitanju, međutim, nisu jedinstvena. Postoje tumačenja da i supružnik odnosno vanbračni partner, ima pravo na deo udela u društvu u slučaju razvoda ili prestanka vanbračne zajednice. Čak i da nije registrovan kao suvlasnik.

„U prilog ovom stavu ide i činjenica da bez obzira na to što ulog trenutkom unošenja u društvo postaje svojina društva, udeo u društvu sa druge strane predstavlja imovinu člana, a prilikom razvoda ili prestanka vanbračne zajednice, upravo se radi o deobi imovine člana ili članova društva”, kaže Damir Petrović.

I pored toga što se različita tumačenja sreću, prvo je dominantno.

„Dakle, iako ima prostora za drugačije tumačenje zakonskih odredbi, za sada stav novije sudske prakse jeste da prilikom prestanka vanbračne zajednice ili razvoda, ukoliko obe osobe nisu registrovane kao vlasnici, pravo onog koji nije upisan jeste da traži isključivo deo uloga koji je unet u društvo u toku trajanja zajednice, dok pravo vlasništva na udelu, samim tim i svim upravljačkim pravima po osnovu udela, zadržava onaj supružnik koji je upisan kao član”, sumira Petrović.

Pitanje nasledstva otvara i smrt bližnjeg. Zakon u naslednike preminulog ubraja njegove potomke, usvojenike i njihove potomke, njegovog bračnog druga, roditelje, njegove usvojioce, braću i sestre i njihove potomke, dede i babe i njihove potomke, kao i njegove ostale pretke.

Nasleđuje se po naslednim redovima, pri čemu naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.

„Dakle, prema Zakonu o nasleđivanju vanbračni partneri ne spadaju u krug zakonskih naslednika, te oni neće biti uključeni u raspravljanje zaostavštine iza preminulog partnera i neće imati pravo na udeo”, naglašava advokat Petrović.

Ona ipak naglašava da je nasleđivanje moguće i na osnovu testamenta. „Testamentom zaveštalac može odrediti bilo koje lice, pa i svog vanbračnog partnera, za jedinog naslednika celokupne imovine ili za naslednika dela svoje imovine”, navodi Petrović. Ukoliko je testament sačinjen propisno, za naslednika će biti proglašena osoba koja je određena tim dokumentom.

„Ovo se odnosi i na udeo u privrednom društvu ukoliko ono ulazi u sastav zaostavštine ostavioca. Vanbračni partner će ga naslediti ako je tako određeno testamentom”, precizira Damir Petrović.

„Takođe, nije od značaja da li su vanbračni partneri imali zajedničko dete ili ne. Dete ostavioca i njegovog vanbračnog partnera ulazi u krug zakonskih naslednika i ono ima pravo da nasledi, ali to ne utiče na pravo vanbračnog partnera”, dodaje sagovornik Forbes Srbija.

Kad je reč o supružnicima, oni spadaju u prvi nasledni red i ukoliko testamentom za naslednika nije određeno neko drugo lice, supružnik nasleđuje u prvom naslednom redu zajedno sa decom ostavioca. Ukoliko ostavilac nije imao dece, supružnik nasleđuje zajedno sa roditeljima ostavioca u drugom naslednom redu.

Ukoliko je ostavilac imao u svom vlasništvu udeo u nekom privrednom društvu, supružnik kao zakonski naslednik ima pravo da ga zameni na tom mestu.

Izuzetak predstavlja ortačko društvo.

„U slučaju smrti ortaka u ortačkom društvu, udeo ortaka se ne nasleđuje već se raspoređuje srazmerno na preostale ortake, ako ugovorom o osnivanju nije određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka”, napominje Petrović. „Ovo pravilo važi i za komplementare u komanditnom društvu. Ako je ugovorom o osnivanju određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, a naslednici se sa time ne saglase, udeo ortaka se raspoređuje srazmerno na preostale ortake”.

Ako je ugovorom o osnivanju određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, naslednici mogu u roku od 30 dana od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka da zahtevaju od društva da stupe na mesto preminulog ortaka.

U svakom slučaju, naslednici koji ne stupe na mesto preminulog ortaka, imaju pravo na isplatu naknade za udeo srazmerno svom naslednom delu.

Kada su u pitanju preduzetnici, za njih takođe važe pravila o nasleđivanju propisana Zakonom o nasleđivanju, pa tako u slučaju smrti preduzetnika naslednik može nastaviti obavljanje delatnosti.

Iako ne spadaju u krug zakonskih naslednika, vanbračna zajednica je sa bračnom izjednačena u pogledu sticanja zajedničke imovine za vreme zajedničkog života. Porodičnim zakonom je propisano da je vanbračna zajednica u pravima i obavezama izjednačena sa bračnom zajednicom, i da imovina koju su partneri stekli radom u toku trajanja vanbračne zajednice predstavlja njihovu zajedničku imovinu.

Izvor: Forbes