Svi to radimo: šaljemo SMS poruke dok hodamo ili vozimo, odgovaramo na mailove tokom sastanka, razgovaramo na telefon i istovremeno kuvamo večeru. Uz moderni, ubrzani način života, obavljanje jedne po jedne stvari luksuz je koji sebi mnogi ne mogu prištiti.
No, multitaskingom tokom dana sebi i svojim bližnima možda ne činite dobro! Istraživanja pokazuju kako nismo ni približno efikasni kao što mislimo, a u nekim slučajevima multitasking može biti štetan za zdravlje. Evo nekoliko razloga zašto bi trebali prestati raditi sve čime se trenutno bavite - zapravo, sve osim jedne stvari – i razmisliti o načinu na koji radite, družite se i živite svoj život.
Multitasking usporava
Usprkos uvreženom mišljenju, multitasking ne štedi vreme. Zapravo, verovatno će vam trebati duže kako biste završili dva zadatka ako ih rešavate istovremeno, nego što bi vam trebalo da se bavite prvo jednim, a zatim drugim zadatkom. Isto važi i za ponašanja koja se naizgled čine automatskima, poput vožnje; istraživanje iz 2008. godine, koje je sproveo Univerzitet Juta, pokazalo je kako je vozačima potrebno više kako bi stigli do određene tačke kada su razgovarali na mobilni.
Pravite greške
Stručnjaci procenjuju da prelazak na druge zadatke može uzrokovati pad produktivnosti za čak 40 posto. Takođe ste skloniji greškama (na čemu god radili), posebno ako jedna ili više aktivnosti zahteva kritičko razmišljanje. Francuska studija iz 2010. godine otkrila je kako naš mozak može završiti dva zahtevna zadatka bez previše tegoba. No, s dodavanjem trećeg zadatka, i svakog sledećeg, povećava se broj grešaka koje radimo.
Uzrokuje stres
Kada su stručnjaci Univerziteta California Irvine merili otkucaje srca zaposlenih sa i bez stalnog pristupa mailu, otkrili su kako su oni koji su kontinuirano primali poruke bili stalno pod stresom, a njihovi otkucaji srca brži. Zaposleni bez stalnog pristupa mailu manje su se bavili multitaskingom i zato su bili pod manjim stresom. Pritom, ne uzrokuje samo fizički čin multitaskinga stres, već to čine i posledice. Recimo, ako ste slabo napisali ispit jer ste učili i paralelno gledati utakmicu, stres može doći kao prirodna posledica.
Vaše pamćenje pati
Ako pokušavate raditi dve stvari odjednom, recimo gledati TV i čitati knjigu, propustićete važne detalje jednoga ili oboje. Čak i prekidanje jedne aktivnosti kako biste se usredsredili na drugu može biti dovoljno da prekine kratkotrajno pamćenje, potvrdila je studija iz 2011. godine.
Kada su stručnjaci s Univerziteta California zamolili ispitanike da prouče jednu sliku, a zatim su naglo prebacili na drugu sliku, osobe stare između 60 i 80 godina teže su se odvajali od druge slike i prisećali detalje prve slike, nego ispitanici stari između 20 i 30 godina. Naime, kako mozak stari, tvrde stručnjaci, otežana mu je sposobnost kratkotrajnog pamćenja nakon ometanja.
Prejedanje kao posledica
Odvlačenje pažnje tokom vremena koje bi trebalo služiti za obrok može sprečiti vaš mozak u procesiranju hrane, tvrdi studija iz 2013. godine. Zato se nećete osećati sito i možda ćete biti u iskušenju ubrzo ponovno jesti. Čak i osobe koje jedu same trebale bi se suzdržati od istovremenog gledanja televizije i doista posvetiti pažnju obroku.
Može biti opasan
Slanje SMS poruka ili razgovor tokom vožnje, i uz handsfree uređaj, može biti opasno poput vožnje u pijanom stanju. Ipak, ta činjenica ne sprečava mnoge odrasle u telefoniranju tokom vožnje, čak i ako su njihova deca u autu.
Nije samo vožnja opasna. Istraživanja pokazuju kako osobe koje koriste mobilne dok prelaze ulicu, ređe gledaju nailazi li auto, dok je druga studija potvrdila kako je svaki peti tinejdžer koji je završio na hitnoj pomoći nakon što ga je udario auto, koristio smartphone u vreme nesreće.
Komentari (0)