Kako decu kroz plivanje učim životnim veštinama

Svaki sport, kao i plivanje, decu uči važnim životnim veštinama od najranijeg uzrasta. Pitanje je samo na koji način i koliko se treneri posvećuju takvom pristupu u plivanju i deci koja uče da plivaju. Treba naravno dosta vremena, strpljenja, da bi se rezultat uočio.

Šta sve mogu da radim kada znam da plivam? Pitao me je petogodošnji dečak. Moj sin. Nisam ostao zatečen, jer je on u vodi od svog četvrtog meseca. I pored toga, sam dobro razmislio, kakav odgovor da dam:

– Za početak, možeš da „preplivaš” svet. Sa druge strane, uvek se možeš dobro zabaviti. Kada savladaš tehnike plivanja, i budeš sigurniji u sebe, mogao bi „oflekati” drugara na 50 m kraul, dok te posmatra simpatija iz školske klupe. Uz plivanje, tokom puberteta, sa lakoćom ćeš postići željeni tonus mišića. Zdravijem ćeš rešavati svakodnevne obaveze, neće ti manjkati dobre energije za sve ono što želiš da uradiš. Ukoliko se opredeliš da studiraš, sa lakoćom ćeš upisati željeni fakultet i plivati za njihov tim. Kada dobiješ svoju decu, i tada ćeš moći da plivaš kao ja sa tobom od samog rođenja. E, a kada stignu unuci, tek te tada ništa neće sprečavati da sa 65 godina uđeš u bazen, plivaš i dobro se osećaš.

Uz plivanje decu od najranijeg uzrasta učim i životnim veštinama. Iz mog iskustva, ove veštine su za decu bitne kako za plivanje, odrastanje kraj vode, ali i na suvom. Moja deca, koja su od četvrtog meseca u vodi, a danas imaju četiri i pet godina, upoznata su s njihovim vrednostima, mogućnostima koje one nude.

Deca koja sa tri ili pet godina krenu samostalno na plivanje bez roditelja, neophodno je da nauče da slušaju, pitaju, kao i da daju povratnu informaciju. Mnogi će reći – šta ima tu da se uči, pa još i u plivanju!? Nisu sva deca slobodna da pitaju da im se nešto pojasni, ukoliko nisu razumeli. Voda je takvo „igralište” koja zna i one najslobodnije, najkomunikativnije klince da zbuni. Zato je za decu od najranijeg uzrasta bitno da nauče da plivaju, ali da komuniciraju u vodi. Da kažu šta žele, da nagoveste kada se osećaju nesigurnim, da pitaju ponovo kada nisu nešto razumeli.

Još dok su na ivici bazena, jasno i glasno im treba objasniti da uvek pitaju, traže pomoć. Ovo su samo neke od situacija i poželjnih dečjih reakcija: Daj mi ruku da skočim. Da li mogu u plitko da skočim, a kasnije u duboko. Ne mogu, daleko mi je… Možeš, ja ću ti pomoći. Probaj da plivaš sam do druge strane, moja ruka je tu. Ukoliko ti treba uhvati je, ako ne tu sam pored tebe… I slično. Banalno možda zvuči, ali verujte da nije.

Kada deci kažemo i još na početku pokažemo kako da pitaju, da mogu da računaju na pomoć u i kraj vode, onda je oni i traže i samim tim s lakoćom komuniciraju. Ali, i sa sigurnošću plivaju. Samim tim dobijaju i na samopouzdanju, ne samo u vodi već i kraj bazena. Ni konstruktivna kritika im tada nije strana, niti teško pada.

Jasno je da deca lakše smišljaju, razmišljaju, rešavaju zadatke uz igru, i na taj način s lakoćom se snalaze u raznim situacijama. Pogotovo kada su u vodi ili ispod nje.

Kako da dete od pet godina reši „zagonetku” u vodi? Lako. Evo jednog primera rešavanja zagonetke uz igru. Često deci po dnu bazena pobacam igračke. Prvi put na istoj gomili, a drugi put onako bez nekog reda, da budu raštrkane. Njihov zadatak je da u što kraćem vremenu dohvate sve igračke, i to sa jednim zaronom, tj. sa jednim dahom. Mislite da nisu brzo skontali, da idu u krug od jedne do druge i skupljaju. Naravno, ima dece koja krenu krivom putanjom, levo, pa desno, pa opet levo, koja im oduzme i vreme i dah. Ali, sledeći put drugačije gledaju na sličnu situaciju. Do rešenja dolaze mnogo lakše jer su uvideli greške. Na ovaj način budimo kod dece i da kreativno razmišljaju na svaku novu „zagonetku”, ne samo u vodi, ali i da analitički spoznaju greške koje su napravili.

Često deca nisu jednostavno fleskibilna na promene u vodi. Za neko dete je i prvi skok bez pomoći ruke u vodu nezgodna situacija, koja se da naučiti, rešiti. Neko dete, kada dobije dasku da drži u rukama i pliva, ima „nerešivu” situaciju u tom trenutku. Zamena instruktora plivanja nekoj deci je „zagonetka” bez rešenja, ali takvu situaciju uz adekvatnu igru omekšavamo.

Sposobnost ponašanja, prilagođavanja dece od najranijeg uzrasta svakodnevnim izazovima okruženja, u vodi i kraj nje, nije dar, već veština koja se uči svakodnevno.

Kada deca od početka u vodi nauče da poštuju sebe, budu bezbedna u vodi, ali i da budu podrška drugarima, mnogo lakše će plivati i uživati. Šta to znači? Deca od starta prihvataju da postoje pravila ponašanja u vodi, da ima neki red dok se pliva, da i oni treba da sačekaju, da nema guranja u vodi, niti na ivici bazena, da svako dete ima pravo na istu količinu vremena, pažnje dok pliva… Jer, plivanje nije samo individualan, već i timski rad. Tada će izgraditi zdrav odnos sa drugim plivačima, trenerom, sutra sa profesorom matematike, bakom u autobusu.

Deca od najranijeg uzrasta znaju da budu saosećajna sa drugima. Nekada ih na to ne treba podsećati, dovoljno je da im svojim postupcima budemo uzori. Evo i primera. Čas počinje. Dečak od pet godina zaboravio je naočare za plivanje. Baš tog dana nisam imao ni ja rerzevne da mu ponudim. Znate šta se desilo? Devojčica mlađa godinu dana do njega rekla je: „Hoćeš pola časa da ja plivam s naočarima, a drugu polovinu ću tebi pozajmiti?” Baš sam bio ponosan na te male plivače, a u stvari velike ljude.

U vodi sam ceo svoj život. Zato slobodno mogu reći da je plivanje kao i pisanje, čitanje, za mene osnovna kultura življenja. Po struci sam profesor fizičkog vaspitanja i trener plivanja, kao i Magistar menadžmenta u sportu. Već više od dve decenije sam u svetu sporta, plivanja i radu sa decom svih uzrasta, počevši od beba, tinejdžera, studenata, vrhunskih plivača. Ni iskustvo sa veteranima mi nije strano, kao i rad sa decom sa posebnim potrebama. Svoje višegodišnje iskustvo sticao sam i kao generalni sekretar Plivačkog saveza Srbije, na Fakultetu za sport i turizam Tims, Plivačkom klubu „Vojvodina”. 

Osnivač sam kluba „Baby Swim” u Beogradu i Novom Sadu, ali koji je trenutno u stanju mirovanja, dok ne pronađem prave uslove za ono što želim da radim s bebama i decom u Srbiji. Već više od šest godina sam deo Akademije „Waves Swim & Sports” u Dubaju, gde trenutno živim i radim. 

Decembra 2017, zajedno s mojom porodicom, kreirao sam digitalni prostor neiscrpne inspiracije o ljubavi prema vodi, plivanju, deci – Swimming Dad.

Sredinom 2020. objavljen je jedini onlajn-priručnik o bebi plivanju u Srbiji (na srpskom i engleskom), koji kroz iskustvo tate i trenera plivanja, na jednom mestu daje odgovore na roditeljske nedoumice, strahove o bebi plivanju.