Oko 20 odsto svih trudnoća spada u rizične, jer kod budućih mama kod kojih se javljaju određene komplikacije postoji mogućnost da usled pogoršavanja zdravstvenog stanja ugroze svoj i život bebe.
Potencijalnu opasnost za krajnji ishod trudnoće mogu da predstavljaju neki podaci o zdravstvenom stanju mame pre začeća, odnosno da li je ranije imala pobačaje ili prevremene porođaje, da li boluje od hroničnog oboljenja bubrega i šećerne bolesti, kao i da li je imala problema sa hroničnim ginekološkim i mokraćnim infekcijama. Pod „lupom“ su i one trudnice koje su starije od 35 godina, ali i one koje su zatrudnele uz pomoć vantelesne oplodnje.
– Najčešće se u praksi srećemo sa tim da trudnica ima problema sa povišenim krvnim pritiskom i takozvanim gestacijskim dijabetesom, koji izaziva veliki porast težine. Dešava se i da problemi nastaju zbog nisko usađene posteljice – istakla je dr Mima Fazlagić, ginekolog.
Ispitivanja pokazuju da bolesti u trudnoći koje nose rizik po zdravlje mame i bebe jesu i anemija, odnosno malokrvnost, poremećaji u razvoju ploda, ali i ako je trudnica imala operacije na materici, depresiju posle porođaja, više od šest začeća, novorođenče sa anomalijama. Pod posebnim nadzorom moraju da budu one trudnice koje boluju od bolesti srca, pluća, krvi, gastro-intestinalnih oboljenja, oštećenja jetre, neurološko-psihijatrijskih problema, tegoba zbog poremećaja rada štitne žlezde, deformacija koštanog-zglobnog sistema.
– Najveći problem je preteći privremeni porođaj, a tu su i hronična oboljenja koja otežavaju trudnoću. Na osnovu analiza majkama sa rizičnim i komplikovanim trudnoćama određuje se terapija lekovima, nekad mirovanje. Ukoliko je potrebno, u lečenje uključujemo i lekara internistu, kad treba i psihologa – naglasio je dr Neđo Čutura, iz Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front“.
Lekari objašnjavaju da buduće mame, osim raznovrsne zdrave hrane i vitamina, moraju da unose u dovoljnoj količini i vodu. Potrebe za ovom dragocenom tečnošću povećane su u trudnoći, pa se savetuje ispijanje osam do 10 čaša vode dnevno. Posledice nedovoljnog unosa vode u trudnoći mogu da dovedu do smanjenja količine plodove vode, stvaranje kamena u bubregu,
infekcije mokraćnih puteva sa mogućim štetnim posledicama po bebu, kao i pojačane opstipacije, što pogoduje nastanku hemoroida.
Ipak, i pored svih upozorenja, lekari objašnjavaju da je svaka trudnoća jedinstvena, da se nikad ne zna kako će se razvijati i da je zato potrebno redovno konsultovati ginekologa.
Prema Nacionalnom vodiču dobre prakse za kontrolu trudnoće za ginekologe u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, izdatom 2006. godine, u vreme trudnoće, sem prvog pregleda tokom kojeg lekar utvrđuje „drugo stanje“, potrebna su još četiri kontrolna pregleda – u 16, 24, 28. i 32. nedelji, kao i četiri pregleda ultrazvukom. Takođe, neophodne su i laboratorijske kontrole. Na svu sreću, dodaju naši sagovornici, u našoj zemlji je mnogo više trudnoća niskog rizika, gde uz vođenje zdravog načina života i saveta lekara trudnica donosi na svet – zdravu bebu.
Očevi „nabacuju“ kilograme
Kako objašnjava dr Mima Fazlagić, idealno je da buduća mama u trudnoći dobije najviše osam do 12 kilograma. Ona naglašava da je zastareo savet da trudnica treba da „jede za dvoje“, jer višak kilograma može samo da dovede do određenih komplikacija. Međutim, jedno istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da na kilaži u trudnoći ne dobijaju samo mame, već da se i tate u roku od devet meseci prosečno ugoje oko 6,35 kilograma.
Petina muškaraca od pet hiljada ispitanika u studiji koju je organizovala organizacija „Onepoll“ objasnila je kako je za vreme trudnoće svojih supruga dobijala veće obroke, a 40 odsto njih naglasilo je kako im je u tom periodu bila dostupna veća količina malih obroka poput čokolada ili kolača.
Neki su se i solidarisali sa ženama, pa je tako 25 odsto ispitanika reklo i da su sami konzumirali više hrane kako njihove partnerke ne bi patile zbog povećanja svoje telesne mase, dok je samo trećina zajedno s partnerkama otišla na dijetu posle rođenja bebe.
Komentari (0)