Kako da samostalno pregledate svoje dojke

Oktobar je mesec posvećen borbi protiv raka dojke, a prema podacima Centralnog registra za rak, svake godine u Srbiji oko 4500 žena otkrije da boluje od ove bolesti, dok njih 1600 umre. Istraživanja pokazuju da u Srbiji svaka 12. žena oboli od nekog oblika raka dojke. Preko 70 odsto žena koje su obolele, tumor su pronašle same – samopregledom dojki, a od deset pronađenih čvorova u dojci osam su sigurno dobroćudni.

Ako se rak dojke otkrije u ranom stadijumu, stopa žena koje će preživeti narednih pet godina je oko 96 odsto.

Pod tušem uz podignutu jednu ruku iznad glave kružnim pokretima prstiju sistematski opipajte sve delove dojke. Ne koristite samo vrhove prstiju, već njihove završetke i pri pipanju obratite posebnu pažnju na postojanje zadebljanja ili čvorića. Desnu ruku upotrebite za pregled leve dojke, a levu ruku za desnu dojku.

Postavite ruke na bokove i čvrsto ih pritiskajući, pokušajte da zategnete grudne mišić na kojima leže dojke, istovremeno u ogledalu tragajte za asimetričnim promenama na dojkama: ispupčenja, ulegnuća, uvlačenja kože ili bradavice. Lakša asimetrija u veličini dojki nije značajna jer je prisutna kod velikog broja žena.

Da biste najbolje pregledali desnu dojku, lezite i postavite jastuk pod desnu lopaticu i istovremeno podignite desnu ruku iznad glave. To omogućava da se dojka raspostre po najvećoj površini grudnog koša, pa je najtanja i najlakša za pregled. Ponoviti pregled i na drugoj strani. Prilikom pipanja desne dojke koristitite vrhove prstiju leve ruke, sa kružnim pokretima, počevši od periferije dojke prema bradavici, najbolje kao kretanje kazaljke na satu. Obratite pažnju na ulegnuća i čvoriće. Zadebljanja tkiva na bazi dojke u obliku ruba je normalna pojava. Ponovite pregled leve dojke sa desnom rukom. Na kraju pregleda nežno stisnite bradavice obe dojke, radi eventualnog otkrića iscetka ili sukrvice. Ukoliko ste pregledom ustanovili jedan od pomenutih znakova, obratite se lekaru.

Godine starosti, povećavaju faktor rizika. Ukoliko ste u porodici imali nekog da je oboleo od raka dojke, ili ste već imali rak dojke, veće su šanse da ga ponovo dobijete. Ako ste prvu menstruaciju dobili pre 12. godine ili ste ušli u kasnu menopauzu posle 50 godine, takođe postoje veće šanse za oboljevanje. Veći faktor rizika za dobijanje ove opake bolesti je i ukoliko niste rađali ili ste prvi porođaj imali posle tridesete godine.

Nedojenje, upotreba hormonskih lekova, gojaznost i stres takođe spadaju u faktore rizika.

Ukoliko primetite pojedinačne čvrste čvorove u dojci koji ne bole, obavezno se obratite lekaru. Ako vam deo kože dojke ili kože pod pazuhom ima izmenjen izgled, uvučen je ili otečen, to može biti znak za uzbunu; takođe, ako krvni sudovi na jednoj dojci postaju znatno uočljiviji nego na drugoj i ako vam je jedna bradavica uvećana.

Ukoliko ste primetili iscedak iz bradavice, posebno krvav, obavezno se obratite lekaru.