Šta ne smem da jedem u trudnoći?

Birajte isključivo nemasno meso. Sa živinskog mesa skinite kožu i pripremite ga na minimumu masnoće. Neka se riba na vašem jelovniku nađe makar jednom nedeljno. U jednom obroku pojedite ne više od 100 grama nemasog mesa.

Ribu treba da jedete, ali ne i sve plodove mora. Kada jedete u restoranu, uvek poručite ribu koja je dobro pečena, većinu morske hrane treba da kuvate na 60 stepeni i to minimalno 15 sekundi a da li je riba kuvana znaćete ako zavučete oštar vrh noža u meso i malo ga podignete. Ivice bi trebalo da budu neprozirne a centar delimično proziran sa krljušti koja je počela da se odvaja.

Ostavite ribu da se kuva još tri do četiri minuta. Škampi i jastog porumene kada su kuvani, a meso postane neprozirno i boje bisera. Školjke ”kapice” postanu bele kao mleko, neprozirne i čvrste. Kada kuvate mušule i ostrige, sačekajte da se školjke otvore. To je znak da su kuvane. One koje se nisu otvorile, bacite.

Žitarice spadaju u prvu ili osnovnu grupu namirnica na skali ishrane. Ove namirnice su site, bez mnogo kalorija, i predstavljaju važan izvor vitamina i vlakana. Jedite proizvode od integralnog brašna. Ovde spadaju hleb, krompir, žitarice (musli), testa, riža, mekinje, kukuruz. Dnevno se savetuje šest jedinica iz ove grupe, a jedna jedinica je, recimo, jedno parče hleba, pola šolje barenih žitarica ili kuvanog testa, trećina šolje barenog pirinča ili pola zemičke. Beli hleb bi trebalo izbegavati.

Mleko i mlečni proizvodi su izuzetno važni jer sadrže dragoceni kalcijum ali i druge hranljive materije bitne za razvoj bebe. Ipak, birajte niskokalorične proizvode i obrano mleko. Potrebno je uneti oko 3-4 jedinice ovih namirnica dnevno, a jednu jedinicu predstavlja šolja mleka ili jogurta, dve šolje nemasnog sira, jedna i po porcija sladoleda…

Da, jer se u svežem voću i povrću nalaze vitamini i minerali, kao i vlakna koja pomažu varenje i sprečavaju zatvor. Ako povrće kuvate, onda je najbolje da to radite što kraće i u malo vode. Najbolje je jesti ga jako dobro oprano i sirovo, da bi se sačuvalo što više hranljivih materija. Trudnica bi trebalo da pojede pet ili više jedinica iz ove grupe namirnica, a jedna jedinica je, recimo, šolja sirovog voća i povrća, pola šolje barenog povrća, jedan plod voća srednje veličine ili pola čaše voćnog soka.

Pokušajte da smanjite unos šećera i slatkiša poput keksa, kolača i slatkih napitaka kao što je koka-kola. Isto tako, treba smanjiti unos masti i masne hrane. Mast ima veoma visok nivo kalorija, a previše kalorija vodi preteranoj težini i povećanom riziku od srčanih oboljenja. Izbegavajte pečeno, skidajte masnoću s mesa, namaze nanosite štedljivo i budite oprezni kada je reč o pecivima, čokoladi i prženim krompirima koji sadrže mnogo masti. Uzmite onu vrstu tih namirnica koja je niskokalorična, kao što su polu-obrano i obrano mleko ili nemasni jogurt.

Trudite se da meso koje pripremate bude dobro oprano i skuvano tako da na njemu nema tragova krvi ili neskuvanih delova. Tako ćete sprečiti infekciju toksoplazmom koja može naškoditi bebi. Voće, povrće i salate treba pažljivo i dugo prati. Jaja treba da budu tvrdo kuvana tako da belance i žumance budu čvrsti čime se sprečava rizik od zaraze salmonelom.

Takođe treba izbegavati namirnice od živih jaja kao što su domaći majonez, sladoled i neki kolači. Izbegavajte sve vrste svežih pašteta i zrelih mekih sireva poput kamambera i bria, jer postoji rizik od infekcije listerijom. Bezbedni su tvrdi sirevi i oni pravljeni od pasterizovanog mleka kao i sirni namazi. Pijte samo pasterizovano ili UHT mleko u kome su uništene sve štetne bakterije.

U trudnoći se ne preporučuje da jedete sirove plodove mora (ostrige, suši), nepasterizovano mleko, meke sireve, sirovo ili nedovoljno termički obrađeno meso, da pijete alkohol i napitke sa mnogo kofeina (čajevi, koka-kola, topla čokolada, kakao).