Da li su vrućine opasne za bebu? Ne, osim ako joj ne dajete dovoljno tečnosti, kažu pedijatri.
Glavni organ koji reguliše promet vode u telu je bubreg. S obzirom da još nije zreo u prvim danima života, organizam novorođenčeta ne valja opterećivati velikom količinom tečnosti.
Stoga se priroda i pobrinula da prvo majčino mleko bude poput ‘vodice’. Ono se naziva kolostrum i prepuno je hranljivih i zaštitnih materija, dok vode sadrži taman koliko bebi treba. Beba unosi vodu u organizam putem mleka, a nakon navršena četiri do šest meseci i putem hrane.
Gubitak vode se, osim preko bubrega, odvija i preko kože – znojenjem, kao i disanjem u vidu vodene pare. U slučaju previsoke spoljne temperature, novorođenče se pregreva, jer mu je sposobnost znojenja mala.
Termoneutralna okolina novorođenčeta je onaj raspon temperature i vlage u kome novorođenče, uz normalnu temperaturu tela (37-37,4 stepena rektalno, ili 36-36,9 stepeni ispod pazuha) ima najmanju potrošnju kiseonika.
Za tek rođenu bebu termoneutralna temperatura okoline, uz relativnu vlažnost od 50 odsto i bez strujanja vazduha je od 31 do 34 stepena – kada je dete golo, i oko 24 stepena kada je uobičajeno obučeno i pokriveno pamučnim pokrivačem.
Nikako blizu klima uređaja
Trudite se da bebi obezbedite termoneutralnu sredinu. Da ne bi bilo pretoplo u stanu, navucite roletne pre nego što sunce upeče u prozore, provetravajte stan noću i ujutru, a preko dana zatvorite prozore da vrućina ne ulazi unutra.
Klima uređaj se ne preporučuje za prostorije u kojima boravi beba, jer će ona gotovo sigurno da se prehladi, ali sme da bude u susednoj prostoriji i da indirektno rashlađuje i bebinu sobu.
Bebu nikako ne treba iznositi napolje kada je veoma toplo, a naročito je ne treba izlagati direktnom suncu, jer je to za nju izuzetno opasno.
šetnje se savetuju ujutru i predveče, i to u ‘šarenom hladu’, sa obaveznim šeširićem na glavi.
Inače, kada joj je vruće, beba se znoji, zbog čega joj po koži često izbija sitna, crvenkasta ospa, koja će spontano da prođe ukoliko se otkloni uzrok povećanog znojenja. Ako je ospa izražena, premazuje se ‘krečnim mlekom’ (bela tečnost sa cinkom) koje sasušuje kožne promene, a može se naći u svakoj apoteci. Pomaže i kod ujeda komaraca.
Svakako će prijati i kupanje u mlakoj vodi, ali najvažniji oblik borbe protiv svih komplikacija zbog vrućine ostaje dovoljan unos tečnosti.
Više vode samo ako ne doji
Za razliku od odojčeta na veštačkoj ishrani, kod odojčeta koje se hrani humanim mlekom opterećenje solima je nisko. Zbog toga mu ne treba davati dodatnu vodu, čak ni u veoma toplim klimatskim uslovima.
Izuzetak su slučajevi: ako se prihranjuje adaptiranim ili kravljim mlekom, ukoliko izgubi veliku količinu vode u toku bolesti (proliv, povraćanje, povišena temperatura), ili ako se previše utopli.
Redovno davanje vode odojčetu (u slučajevima kada to nije potrebno) može da dovede do smanjenja intenziteta dojenja, ili da utiče na pojavu nepravilnih navika kod bebe i da smanji priticanje mleka u dojke.
Osim toga, voda u nekim regionima može da bude zagađena, a nesterilna flašica za hranjenje da postane izvor infekcije.
Inače, voda smanjuje zaštitna svojstva i nutritivnu vrednost majčinog mleka, što je povezano sa učestalijom pojavom novorođenačke žutice.
Komentari (0)