Učenje uz zanimljive materijale i pozitivan stav vaspitača su osnove obrazovanja po Montesori principu. Mnogi roditelji žele da njihovi mališani pohađaju vrtiće gde se primenjuje ovaj metod, jer doprinosi razvoju koncentracije, samopouzdanja i samopoštovanja kod deteta. Međutim, takvih vrtića je malo u našoj zemlji.
Zato smo pitali Irenu Mitrović, mr zaštite životne sredine i vlasnice Montesori vrtića Dečja kuća „Zvono“, da objasni šta je tačno Montesori metod i kako možete da ga primenite i sami kod kuće.
šta je Montesori metod
Marija Montesori je smatrala da je razvoj inteligencije osnova ljudskog razvoja, na kome se zasnivaju velikim delom svi ostali aspekti razvoja. Imajući u vidu da se do pete godine života formira više od 50 odsto mozga, ovo njeno shvatanje u današnje vreme dodatno dobija na značaju. Pored razvoja inteligencije, primena Montesori pedagogije omogućava detetu da sedne i radi sa nečim što ga interesuje duže vreme, čime se postepeno razvijaju pažnja i koncentracija, osobine značajne ne samo za školu već i za život.
Dete koje je samostalno uspelo da složi određeni materijal je dete koje se oseća zbog toga zadovoljno, ponosno, a dete koje se samostalno brine o sebi i ne traži pomoć odraslog pri svakom brisanju nosa ili oblačenju je dostojanstveno dete i ovo su načini na koji se razvijaju samopouzdanje i samopoštovanje. Pokret je osnova Montesori pedagogije i razvoja deteta, pa je fizičkom razvoju i koordinaciji pokreta poklonjena velika pažnja.
U Montesori sredini dete živi u grupi dece koja ga podržavaju i uči se pozitivnom socijalnom ponašanju, ali tako što samostalno rešava različite socijalne situacije na pozitivan način. Iako se u današnje vreme smatra da deca treba da počnu odmalena da se uče borbi za život, u Montesori pedagogiji se smatra da dete izloženo podsmehu i grubosti u grupi vršnjaka može razviti samo devijantno ponašanje, odnosno da dete razvija jaku ličnost samo životom u jedinstvenoj i grupi sa pozitivnim socijalnim ponašanjem.
Deca do treće godine
Veliki broj Montesori principa može da se primeni na svakodnevne aktivnosti kod kuće i van kuće.
Evo osnovnih saveta za dete do 3 godine:
– Uključiti ga u svakodnevne kućne aktivnosti, kao što su brisanje prašine, postavljanje stola, skidanje obuće i druge aktivnosti za koje je dete zainteresovano. Detetu se prvo kaže šta će se raditi, pokaže mu se polako i tako da jasno vidi kako se nešto radi (na primer, kako se korpica sa hlebom nosi i stavlja na sto) i onda se pusti da to uvežbava.
.jpg)
– Obezbediti raznovrsnu sredinu u kojoj osim igračaka ima knjiga koje su prilagođene njegovom uzrastu, didaktičkih igračaka ili napravljenih činija i posuda za ređanje, sortiranje, presipanje.
– Obezbediti stabilnu i stalnu sredinu u fizičkom smislu – predmeti stoje na određenom mestu i u pogledu odraslih – ponašanje prema detetu je stalno, bez velikih oscilacija.
– Voditi dete sa sobom na različita mesta kako bi imalo priliku da stekne bogato iskustvo – na pijacu, u prodavnicu, šetnju parkom, šetnju gradom.
– Pustiti dete da hoda svojim tempom pri šetnji, da pravi pauze, razgleda oko sebe.
– Pustiti dete da se penje, trči, igra u pesku, leži na podu, hoda po ogradi, jer se time ispunjavaju prirodne fizičke potrebe.
– Kada se dete za nešto zainteresuje, ne prekidati ga tako što ćete mu predlagati kako nešto da radi već ga pustite da samo otkrije i proba.
– Pustiti dete da samostalno odluči čime će se baviti, od raspoloživih aktivnosti i predmeta – ako je zanimljivije da vadi lonce i šerpe i ređa ih, znači da ima potrebu da se time bavi – ne treba sprečavati.
– Više posmatrajte dete, a manje mu komandujte, kritikujte ga i objašnjavajte mu.
Deca od treće do šeste godine
Evo i osnovnih saveta za dete od 3 do 6 godina:
– Uključite dete aktivno u kućne poslove: postavljanje, raspremanje stola, samostalno jedenje, prostiranje veša, zalivanje cveća, raspremanje sobe i držanje stvari u redu.
– Objasniti detetu da svaki predmet ima svoje mesto i da nakon korišćenja treba da ga vrati na mesto, ali to uradite bez stalnih kritika i podsećanja.
– Obezbedite dovoljno vremena da se mališan druži sa drugom decom, starijom i mlađom.
– Obezbedite dovoljno didaktičkih igračaka i drugih aktivnosti koje zahtevaju kompleksnije angažovanje i razmišljanje (na primer, petogodišnje dete je u stanju da nauči da igra šah), koje prikazuju prirodne i društvene pojave i procese (enciklopedije su zanimljive već četvorogodišnjem detetu i u stanju je i samostalno da ih razgleda).
– Odgovarajte strpljivo na postavljena pitanja, koliko god ona izgledala dosadna i koliko god se ponavljala.
– Detetu jasno objasnite razliku između onoga što se radi i što je dobro – da deli igračke, da se zahvali, da zamoli kada nešto želi, i što nije dobro i ne radi se – udaranje, svađanje, ružne reči, i onda pustiti dete da to primenjuje, bez kritika, kazni i opominjanja.
Dug, ali koristan proces
Dete se uči lepom ponašanju i pozitivnom rešavanju socijalnih situacija tako što mu se kaže šta je dobro, a šta nije dobro ponašanje i onda ima slobodu da samostalno bira dobro ponašanje umesto lošeg. Ovaj put jeste duži i sa usponima i padovima u ponašanju, ali u dugoročnom smislu doprinosi razvoju ličnosti koja razume motive i posledice svog ponašanja i kod koje lepo ponašanje potiče iznutra kao rezultat svesne odluke umesto da je nametnuto spolja.
Komentari (0)