Povodom Svetskog dana prevremeno rođene dece razgovarali smo sa Jelenom Perić, pedijatrijskom sestrom neonatologije u Minhenu koja ima višegodišnje iskustvo u radu sa prevremeno rođenim bebama i njihovim porodicama.
Jelena Perić je u svakodnevnom kontaktu sa prevremeno rođenim bebama u bolnici koja ih neguje 24 časa i zajedno sa porodicama bori se za njihovo zdravlje kako bi bebice zdrave i jake otišle kući.
Kakav tretman prevremeno rođene bebe imaju na klinici u Minhenu?
Napomenula bih da mi imamo na odeljenju osam kreveta i dve sestre u smeni. To bi značilo da najviše jedna sestra ima četri bebe o kojima se svakodnevno brine. Veliku podršku u nezi , koja je veoma intenzivna, imamo od roditelja. Njima je dozvoljeno da koliko god to žele budu sa bebama na odeljenju i da se sa njima neizmerno maze. Takođe se dešava da u toku noći, kada ne možemo da umirimo neku bebu, pozovemo roditelje da dođu jer je njima pristup deci na odeljenju dozvoljen 24 časa dnevno.
Roditelji ne borave non stop u bolnici i kada majka , nakon oporavka, izađe iz bolnice ona može da se uputi svojoj kući ili u Ronald MekDonald kuću koja se nalazi na desetak metara od klinike i namenjena je mama koje žive daleko od bolnice.
Roditeljima prevremeno rođene dece potrebna veća podrška
Koliko mame borave vremena sa bebama na klinici?
Sve zavisi od situacije same mame. Neke žene, koje već imaju decu kod kuće, najčešće dolaze kada su deca u vrtiću i to je najčešće prepodne ili popodne, dok mame kojima je to prva beba tu provode šest do deset sati dnevno.
Kako vi umirite bebice kada mame nisu tu?
Ja jako volim da ih nosim u marami za bebe, ukoliko je naravno beba stabilna na monitoru, kako bi mogla da se brinem i o ostale tri bebe za koje sam zadužena u toj smeni. Tada bebu nosim u kenguru svuda sa sobom dok se beba ne umiri i potrom je vraćam u njen krevetac.
Takođe, čest način umirivanja beba je i maženje, a ako su blizanci isključivo ih smeštamo zajedno u inkubator ili u krevetac. Još jedan od načina umirivanje jeste jako plemenit posao gde bake koje su u penziji, a imaju slobodnog vremena, dobijaju subvencije od države kako bi dolazile da se maze sa bebama. One tu budu sat, dva ili tri te ukoliko je beba napuštena oni dolaze da se maze sa tom decom. Takođe, imamo i muzički sat koji se uvek odvija petkom i traje sat vremena u okviru kog profesori muzičkog sviraju i pevaju. Tada je interesantno videti kako se oni apsolutno svi umire i na taj način im se, isto kao i za vreme maženja, reguliše temperatura tela, stabilnost disanja, rad srca, luči se više hormona sreće i bebe su tada stabilnije na monitoru.
Da li postoji neka psihološka podrška za mame koje su se našle u situaciji da prevremeno dobiju bebu?
Da, naravno. Postoji tim stručnjaka koji se nalazi na samom odeljenju i njega čine 96 saradnika, a među njima je psiholog , pedagog, ali i podrška crkve te se u okviru Univerzitetske klinike se nalazi i kapela. Saradnici dolaze na odeljenje i razgovaraju sa roditeljima kako bi im pružili svu potrebnu i psihološku i emotivu zaštitu. Tada se radi sa roditeljima i daje im se potrebna podrška kako bi im se dalo do znanja da oni nisu sami, da nisu jedini i da mi svi zajedno sa njima radimo na tome da svaki taj novi dan bude kao dar.
Kako se vaša klinika bori sa virusima s obzirom na broj ljudi koji dolazi u posetu bebama?
Mi imamo prostoriju u kojima se nalaze dezinfekciona sredstva, kaljače i zaštitna uniforma, kao i kapice i zaštita za usta i nos. Na prijemu na odeljenje mi ih uputimo i obučimo, ali postoje i brošure koje mogu pročitati. Ono što posetioci moraju uraditi jeste da skinu sav nakit, da dobro operu i dezinfikuju ruke i obavezno oblače zaštitnu opremu. U okviru posete dozvoljeno je da uđe dvoje ljudi po bebi, a oni vremenski nisu ograničeni. Za mojih devet godina rada ja se ne sećam da je odeljenje ikada bilo zatvoreno. Posete su uvek dobrodošle, pogotovo mamama i tatama, jer su oni jedino što beba zna tačnije njihovi otkucaji srca, disanje i taj kontakt koža na kožu je ono što je bebi jedino potrebno.
Pored toga što radite na neonatologiji kao pedijatrijska sestra Vi ste i savetnica za dojenje. Šta bi trebalo da znamo kada je dojenje prevremeno rođenih beba u pitanju?
Često me mame pitaju kada bi trebalo da počnu da se izmlazaju, kao i šta bi nakon porođaja trebalo da urade. Na nama zdrvstvenim radnicima je da brinemo o bebama dok su u inkubatorima, na mamama je da se maze sa bebama, da pružaju podršku i da se izmlazaju. Čim dođu sebi, čim mogu da se orijentišu odmah bi trebalo da krenu sa izmlazanjem. Dobro je da se u kod nas sve više priča o tome i da sve više organizaje poput Bebac.com podržavaju dojenje, tu je i Medela medicinsko pomagalo pri dojenju koje mi jedino koristimo na našem odeljenju na neonatologiji. Tih bolničkih pumpi za izmlazanje ima i kod nas i nadamo se da će ih biti sve više.
Zdravstveni radnici se obučavaju za to, a radi se o tome da je obostrano izmlazanje mnogo bolje jer daje 18% više mleka i 1% više masti, ali i dva sata više uštede vremena koje mama može iskoristiti sa svojom bebom. Bitno je da mame svoje mleko što pre daju bebama ili da ga utrljaju u kožu ili izvrše ličnu higijenu bebe jer je bebama jako važna svaka kap maminog mleka. Takođe, jako je bitno da se ne opterećuju količinama, jer na neke stvari ne možemo da utičemo. Moj savet je da se mame izmlazaju na dva tri sata izmlazaju i tako će znati da su dale sve od sebe.
Kada teče priprema roditelja za dolazak kući kada će oni ostati sami sa bebom?
Vrlo je važno da imaju veliku podršku svog partnera jer postoje istraživanja da ukoliko je mama podržavana istrajaće u procesu dojenja. Takođe, moramo dati podršku i mamama koje nemaju dovoljno mleka. Dohrana je ponekad potrebna prevremeno rođenim bebama i igra svoju veoma bitnu ulogu u jačanju bebe i ponekad od toga ne možemo pobeći. To je sasvim u redu i mame ne bi trebalo da se opterećuju oko toga. Postoje specijalne hranilice koje omogućavaju da se svaka kap maminog mleka sačuva i ne propadne.
Komentari (0)