Kod mnogih žena zdravlje nije na zavidnom nivou, ali one uprkos tome žele da se ostvare kao majke. Nekada u trudnoću ulaze opterećene nekom hroničnom bolešću, a nekada se određene bolesti jave upravo u periodu graviditeta. Među njima posebnu pažnju zahtevaju bolesti metaboličkog sindroma, odnosno dijabetes i hipertenzija.
Koliko je dijabetes u trudnoći ozbiljna bolest, kako može da se kontroliše i leči, objašnjava internista endokrinolog prof. dr Nebojša Lalić, sa Klinike za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije.
– Kada je reč o trudnicama, postoji dva oblika dijabetesa od kojih one mogu da boluju. Sa jednim se ulazi u trudnoću kao hroničnom bolešću, dok se drugi javlja za vreme graviditeta i traje do porođaja. Dijabetes koji se javlja u trudnoći je gestacijski i nastaje kao posledica promene hormona, odnosno zbog nastanka hormonskog disbalansa. Kada se hormoni vrate na normalan nivo nestaje i gestacijski dijabetes. Zato je izuzetno važno na vreme otkriti preko takozvanog testa opterećenja šta se dešava u organizmu trudnice i primeniti odgovarajuću terapiju.
Šta je lek za ovakvo stanje?
– Kada se otkrije prisustvo gestacijskog dijabetesa primenjuje se kombinovano određena dijeta i za ovo stanje prikladna fizička aktivnost. Ako se ispostavi da to nije dovoljno, primenjuje se terapija insulinom. Terapija tabletama se ne preporučuje. Ovaj dijabetes, kao uostalom i svaki drugi, vrlo je važno staviti pod kontrolu jer utiče na plod, tako da može da dovede do pojave urođenih mana kod deteta, promena u građi ploda, zastoja u razvoju ili potpunom odsustvu određenih organa, kao i do smrti ploda. Zato se dovođenje šećera u krvi na normalan nivo smatra neophodnim. Nakon završetka trudnoće gestacijski dijabetes po pravilu nestaje, ali tu priča nije uvek do kraja završena. Nekada on može da ostane latentno skriven i da bude okidač za nastanak dijabetesa tip 2. Osim toga, generalno je ozbiljan faktor rizika za promenu hormonske ravnoteže.
A kada je reč o dijabetesu sa kojim se ulazi u trudnoću?
– Pošto su trudnice uglavnom mlade osobe najčešće su opterećene dijabetesom tip 1. Vrlo je važno da još u periodu začeća glikemija bude izuzetno dobra kako ne bi došlo do neželjenog ishoda trudnoće. Od ključne je važnosti i takozvani prekoncepcijski program, koji podrazumeva planiranje začeća uz spremnost partnera da vodi računa o bolesti svoje partnerke. Suština je da se u tom trenutku postigne idealna regulacija nivoa šećera, uz primenu insulinske pumpe za davanje insulina koja se ne koristi samo za vreme trudnoće, već i kada se trudnoća završi. Primena insulinskih pumpi najbolje omogućava da se šećer kreće u željenom opsegu. Kada se jednom primene sva ova sredstva, to smanjuje šanse za neželjeni ishod, odnosno trudnoća postaje sigurnija. Na ovaj način dobro mogu da se kontrolišu i eventualne komplikacije do kojih dovodi dijabet. Kada ovo kažem mislim na bolesti srca i krvnih sudova, oboljenje bubrega, retine oka. Pojava eklampsije, takođe, je ozbiljna komplikacija, a karakteriše je povećani krvni pritisak i opasnost od krvarenja kao i gubitka ploda.
Koliko je dijabetes majke opasan za potomstvo u naslednom smislu?
– Dijabetes se ne nasleđuje obavezno, bez obzira da li ovu bolest ima samo majka ili oba roditelja. Rizik da dete oboli od dijabetesa tip 1 kreće se između 10 do 20 procenata, dok za dijabetes tip 2 rizik iznosi oko 30 odsto. Kada je reč o dijabetesu tip 1 okidač za pojavu su, zapravo, virusne infekcije, stres, ali i „obične” bolesti. Sa druge strane, dijabetes tip 2 nastaje pod uticajem sredine, fizičke neaktivnosti i neodgovarajuće ishrane, najčešće gojaznosti. Uz gojaznost obično ide i hipertenzija što dodatno komplikuje situaciju. Da se nešto neuobičajeno dešava žena prepoznaje po pojačanoj žeđi, učestalom mokrenju, mada tegobe nekada mogu biti i skrivene, tako da simptomi izostaju. Na sumnju za dijabetes posebnu pažnju treba da obrate lekari u domovima zdravlja, gde trudnice prvo dolaze na preglede, i blagovremeno ih upute u specijalizovane ustanove radi dalje kontrole i lečenja. Jer, samo na taj način i dobrom organizacijom medicinskih službi može da se izbegne neželjeni ishod. Osim toga, zbog želje da sve bude u redu, poznato je da su žene u trudnoći veoma motivisane da se leče.
HIPERTENZIJA
Povišeni krvni pritisak, odnosno hipertenzija u trudnoći, takođe, može da pravi ozbiljne probleme. To je izuzetno rašireno oboljenje među populacijom, na koje upravo lekari stalno upozoravaju. Posebnu pažnju treba obratiti na hipertenziju koja je nastala u trudnoći, zbog posledica koje mogu da se odraze i na trudnicu i na plod. Šta u trudnoći predstavlja povišeni krvni pritisak i kako se manifestuje, objašnjava spec. ginekologije i akušerstva doc. dr Jelena Dukanac-Stamenković iz Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.
– Povećanje gornjeg krvnog pritiska za 30 milimetara živinog stuba, i donjeg za 15 milimetara, u odnosu na vrednosti pre trudnoće, smatra se hipertenzivnim stanjem u trudnoći. Ovako izmeren povišeni krvni pritisak u dva navrata, u ležećem položaju u razmaku od šest sati, smatra se dovoljnim za uspostavljanje dijagnoze hipertenzije u trudnoći, koja obavezno zahteva lekarski nadzor. Hipertenzivni sindrom, osim što se javlja u trudnoći, može da se javi i pre graviditeta. I oba mogu da daju komplikacije u toku trudnoće.
Koji su simptomi hipertenzivnog sindroma u trudnoći?
– Prvi simptomi se javljaju već posle dvadesete nedelje trudnoće. Manifestuju se povišenim vrednostima krvnog pritiska, a ponekad i postojanjem otoka na gornjim delovima tela ili su lokalizovani na potkolenicama. Uporne glavobolje sa svetlucanjem pred očima, takođe su jedan od karakterističnih simptoma. Ovo stanje može da se komplikuje sa popuštanjem bubrežne funkcije, poznatim kao stanje preeklampsije. Preeklampsija se prepoznaje po povećanom gubitku proteina kroz mokraću, kao i povišenjem azotnih materija u krvi, zavisno od težine poremećaja funkcije bubrega. U ovom obliku bolesti, vrednosti krvnog pritiska su još više.
Koja je najteža komplikacija ovakvog stanja u trudnoći?
– Svakako jedna od najtežih komplikacija hipertenzivnog sindroma je eklampsija, odnosno stanje povezano sa poremećajem svesti. Podjednako je težak i takozvani HELLP sindrom, koji obuhvata poremećaj koagulacije krvi i oštećenje funkcije jetre. Svi ovi vidovi hipertenzivnog sindroma, kao i hronična hipertenzija sa svojim komplikacijama, predstavljaju ozbiljna stanja u trudnoći koja treba rešavati zajedno sa nefrolozima i hematolozima.
Koliko je hipertenzija česta u trudnoći?
– Povišen krvni pritisak se svrstava među najčešće komplikacije. A to potvrđuje i podatak da je učestalost javljanja između pet i deset odsto svih trudnoća. Rizik nastanka hipertenzije se povećava kod višestrukih trudnoća, veoma mladih prvorotki, mlađih od 18. godina, starijih prvorotki iznad 35. godina, kao i uopšte prvorotki. Zatim kod trudnoća koje su već komplikovane šećernom bolešću, kod postojanja bolesti bubrega, u slučajevima povećanja količine plodove vode, ako već postoji hipertenzivni sindrom u porodici ili u prethodnim trudnoćama…
Šta se preduzima u ovako rizičnim trudnoćama?
– Sve trudnice treba da budu na rigoroznoj kontroli ordinirajućeg lekara ginekologa, a u svim komplikovanim stanjima da budu smeštene u bolnicu. Za vreme hospitalizacije prati se razvoj bolesti, procenjuje stepen ugroženosti majke i ploda, uvodi se odgovarajuća terapija sa antihipertenzivima, i koriguje postojeća. Osim toga, na osnovu laboratorijskih analiza procenjuje se stepen eventualne ugroženosti bubrežne funkcije, koriguje se ishrana u smislu smanjenog unosa soli, masti i drugih energetskih materija. Ovakve trudnice ostaju hospitalizovane tokom većeg dela trudnoće, ukoliko težina kliničke slike to zahteva. A ponekad situacija zahteva i intenzivan bolnički tretman.
VAŽNOST BLAGOVREMENIH KONTROLA
Uz praćenje zdravstvenog stanja majke, u početku se intenzivno kontroliše i fetus radi blagovremenog otkrivanja zastoja u rastu ploda kao i znakova asfiksije (stanje u kome plod ne dobija dovoljno kiseonika), koji predstavljaju najčešću posledicu hipertenzivne bolesti. Takođe, u slučajevima razvoja preeklampsije postoji potreba za prevremenim završavanjem trudnoće, pa se tako problem prevremeno rođenog deteta sa svojim komplikacijama nadovezuje na probleme koje nosi preeklampsija.
Problem hipertenzivne bolesti u trudnoći u suštini je veoma komplikovan, jer za posledicu može da ima teško obolelu majku i teško oboleo plod. Zato se redovna kontrola zapravo podrazumeva, jer je rano prepoznavanje hipertenzije i preeklampsije jako važno. Samo u takvim okolnostima može da se krene sa adekvatnim lečenjem majke da ne bude vitalno ugrožena uz uporedo praćenje stanja ploda, naglašava dr Dukanac-Stamenković.
Komentari (0)