Kada početi s uvođenjem mesa?

Nakon  kašica s voćem i povrćem te žitarica, vreme je da detetu ponudite i prve mesne obroke. I dok bi čvrstu hranu inače trebalo uvoditi nakon šestog, a nikako pre četvrtog meseca života, meso je među onim namirnicama s kojima ne treba žuriti. Preporuka je da meso u obroke dojenčadi ne bi trebalo uvoditi pre osmog ili devetog meseca. Unos mesa značajan je zbog znatne količine iskoristivog gvožđa i belančevina koje sadrže esencijalne aminokiseline, a koje naš organizam ne može stvarati .

Meso je uz mleko glavni izvor belančevina, bez kojih nema rasta i razvoja. Najvažniji je izvor gvožđa za dojenče. Treba birati posno meso, od lakše probavljivog prema težem. U početku detetu dajte mesnu supu koja se meša s povrćem, testeninom i žitaricama, a posle i pasirano, te usitnjeno meso. Mlado, nemasno pileće, ćureće meso, potom zec i mlada jagnjetina i teletina najbolji su izbor za početak. 

U ishrani dojenčadi koristi se meso mlađih životinja koje je lakše probavljivo (teletina, jagnjetina) te belo meso peradi (pileće i ćureće meso). I belo meso sadrži dovoljnu količinu gvožđa i ne zaostaje u kvalitetu za crvenim. Plava riba, svinjetina i suhomesnati proizvodi ne bi se trebali davati detetu pre prvog rođendana. Inače, razne mesne prerađevine, recimo, kobasice, viršle, se ne preporučuju jer sadrže nitrate i nitrite koji mogu dojenčetu naškoditi. Mesne prerađevine uz meso sadrže i veće količine masnog tkiva, iznutrica, kožica i ostataka vezivnog tkiva, te takvi proizvodi imaju veću energetsku vrednost i nisu primenjeni ishrani dojenčeta. Zbog visoke energetske vrednosti, te produkata dimljenja ne preporuje se u ishranu dojenčeta uvoditi slaninu pre navršene godine dana.

Iznutrice (jetra, bubrezi) sadrže više gvožđa i vitamina B12 nego meso istih životinja (teletina, piletina), ali se u ishranu deteta uvode takođe iza godine dana. Kod gotovih ili polugotovih namirnica za pripremu mesnih kašica se mogu koristiti usitnjena šargarepa, krompir pire i pire od mladog graška. Mnogi prave takvu kombinaciju da stave 1/3 čistog mesa, a 2/3 kuvanog povrća.

Za prve mesne kašice najbolje je koristiti štapni mikser, meso mora biti usitnjeno, kao pire, i takvom mu se dodaje kuvano povrće ili testenina. Meso se peče tako da u središnjem jelu nikada nije crvenkaste boje. Nije u pitanju samo sigurnost zbog mogućnosti intoksikacije, već beba ne može probaviti slabo pečeno meso. Meso se može kuvati, ali tada najveći deo dragocenih mesnih sokova (mesni ekstrakt) ostaje u vodi za kuvanje.

Svakako bi trebalo uzeti u obzir činjenicu da se bebe trebaju naviknuti na ukus mesa, a kad se jednom naviknu onda će ga sve više tražiti. Upravo zbog toga je dobro raskuvano meso ostaviti u vlastitom soku. Prema prosečnom hemijskom sastavu, mesna kašica sadrži oko 10% suve materije mesa, a ostali sastojci su riža, kukuruz i njihovi skrobovi.