Kad si mama teško je
U prvoj trudnoći imala sam mučnine, gađenje i povraćanje, ali dobro prođe i to. Porodila sam se uz epidural.
Nakon toga počinje famozno dojenje – taj čaroban spoj sa svojom bebom. Ipak ragade, krvarim, grizem se dok je dojim i mislim se “Koji sam ja mazohista!“. Beba povuče iz jedne, a iz druge dojke mlaz kreće. Muž me gleda pomalo zbunjeno, a mi ležimo dok dojim jer od epiziotomije ne mogu da sedim.
Foto:Privatna arhiva
Taman ona jela, a ja se izmuzem (taj divan termin) jer imam još mleka i sve me boli.
Tuširam se i mleko curi. Počinjem da se osećam kao mlekarka, ceo dan mi prolazi u hranjenju i izmuzavanju… Ok.
Prošlo je famoznih 40 dana sve se sredilo i došlo na svoje. Ćerka raste lepo, a ja sa njenih deset meseci ja ostajem trudna ponovo, naravno željeno planirano i drugo dete.
Rađam ga epiduralom (kao svaka “razmažena” trudnica – pošto u Srbiji je to jako bitno, da li si imala epidural, jer onda ne znas sta je pravi porođaj) , a beba je imala 4100gr – prođe i to.
Dolazim kući.
Prva ćerka ima 17 meseci, prestali smo sa dojenjem sa njenih godinu dana, nije htela nikada AD mleko i odmah je počela sa kravljim. Sa drugim opet počinje dojenje. Nova tura nova avantura.
Muž odlazi na posao nakon dve nedelje, a ja ostajem sama sa dve ćerke. 17 meseci i beba.
Trebalo bi bebu podojiti. Smišljam kombinacije – izmuzi se pa daj flašicu, pa kad starija spava koristi priliku za podoj i tako dok ne dobiješ napade panike i anksioznosti.
Sa njena tri meseca prelazim na AD zato što izmuzavanje nije prirodan put proizvodnje mleka i ono polako nestaje. Uzgred ko god me vidi prvo pitanje je da li si koristila epidural i dojiš li. Sedim tako i razmišljam “Jel to jedino bitno u moru zanimljivijih pitanja koja mogu da se postave jednoj majci, porodilji?“
E sad najstarija napuni četiri druga, skoro tri godina, a nama stiže još jedna ćerka 4350kg sa epiduralom zamislite… Sad već kao iskusna majka na pitanja dojiš li odgovaram sa “Šta te briga?”.
Dojim pomalo, malo AD radim onako kako mi najviše odgovara. Kreću pitanja pored dojenja i epidurala da li ti neko pomaže i da li jurite muško?
Kada kažeš “ne pomaže mi niko osim muža i ne jurim muško jer želim puno dece onda pitaju “da li nam se “omaklo”?”
Prošlo je devet godina od prve ćerke, a mi smo 29 novembra 2019. dobili červrtu ćerku BEZ EPIDURALA zbog diskurshernije, uz hipotireozu i proširene vene.
NEEE DOJIM NAPORNO MI JE “sebična sam” pa ne dojim. Samo sam dve nedelje dojila beba spavala je na siki.
Ne mogu da razmišljam koliko je posisala i da li je još gladna ili za sat vremena da je dojim ponovo. Opet me pitaju da li dojim. Samo kažem NE i ne dam prostora za dalja komentarisanja.
Imam četiri ćerke, ne jurim sina želela sam puno dece. Nadam se da će se primitivizam u našoj zemlji iskoreniti nekada i da će predrasude vezane za majčinstvo i sve sto ono nosi iskoreniti.
O autorki
Katarina Cvijanović ima 36 godina i završila je Učiteljski fakultet. Kao vaspitačica radi u Beogradu poslednjih deset godina.
.jpg)
Komentari (0)