Između belih mantila i alternativne medicine

– Alternativna medicina ne postoji kao specijalizacija ni na jednom medicinskom fakultetu. Po mom mišljenju, to mogu biti samo farmaceutski proizvodi, poput vitamina, raznih čajeva, preparata za jačanje imuniteta, naravno sa odgovarajućim sertifikatom. Ili u slučaju narodne tradicionalne medicine, kada se stavljaju obloge na bolna mesta. Ali, opet, naglašavam, samo kod banalnih stvari, kada pacijenti nisu vitalno ugroženi. Kada su ugroženi srce, jetra, pankreas, mozak, pluća, tu alternativna medicina ne sme da priđe, već samo vrhunska dijagnostika i vrhunsko lečenje i hirurgija – kaže dr Jakovljević.

Konstataciju da i neke njegove kolege posežu za alterntivnim načinima lečenja ozbiljnih oboljenja, sagovornik “Vesti” ne negira.

– Objašnjenje za to možemo naći na terenu psihologije. To pokazuje nemoć i očaj – ajde da pokušam, pa makar to bila i konzerva vazduha. Ima primitivnog načina razmišljanja i kod lekara jer to što je neko završio Medicinski fakultet ne znači da je vrhunski stručnjak i socijalno inteligentna osoba.

Kao neko ko na hirurgiji radi duže od tri decenije, doktor Jakovljević se svačega nagledao i svestan je da se umirućem pacijentu ne može skresati u brk – nema vam spasa!

– Ali, njegovoj porodici mora se pošteno saopštiti zdravstveno stanje pacijenta. Porodica redovno onda pita da li im preporučujem da nabave, recimo, tajlandsku travu za koju su negde pročitali da pomaže. Uvek odgovorim: “Nemojte bacati pare, ali na vama je odluka.” Od dvoje bolesnika koji leže na mom odeljenju, jednom porodica nabavi kombuha pečurke i tajlandske trave, drugom ne. Obojica umru u razmaku od 15 dana.

Nakon ovakvih iskustava, ne čudi što na pitanje da li bi se u slučaju da on ili neko njemu blizak potroši sve adute zvanične medicine, na kraju ipak obratio alternativnim pristupu lečenja, spremno odgovara: “Obraćao im se ili ne – isto mi je, samo što bih potrošio više novca.”

On se priseća kako je još kao student ispred Instituta za onkologiju gledao kako prevaranti saleću bolesnike ili članove njihovih porodica i nude im čudotvorni lek za rak.

– Dođu njih trojica, jedan drži preparat i zaustavlja ljude, govori im kako se saoseća sa njima, a zatim u pomoć zove onu dvojicu, predstavlja ih kao bivše bolesnike koji su se izlečili od raka zahvaljujući upravo leku koji mu nudi. Čovek zatečen, nada poslednja umire, i on se vraća kući sa lažnim lekom i sto maraka manje u džepu.

Na primedbe ljudi da je domaći zdravstveni sistem spor, korumpiran, birokratizovan toliko da se i zdrav čoveku razboli, dr Jakovljević kaže da kada neko ima volju da se leči, doći će do željenog lekara. Za nedelju ili za mesec dana, ali ne sme da odustane.

– Ključno je da podignemo nivo zdravstvene kulture kod naših ljudi koji se neretko jave onda kada je kasno. Kada je bolest uzela maha, a on prve simptome lečio čajevima. Tada ni zvanična medicina ne pomaže.