Porođaj u Švedskoj: Ovako bih mogla da se porodim još sedam puta

Drage mame imam želju da podelim svoje porođajno iskustvo sa svima vama. Naime ja sam se porodila u Švedskoj i to je bilo jedno predivno iskustvo da bih mogla pisati do prekosutra. 

Termin mi je bio 9. septembar, ja sam samu sebe ubedila da će to biti ranije kao što nije,12. je došao i tada su mi krenule prve kontrakcije na 20 minuta. 
 

U Švedskoj je pravilo da pre nego kreneš u porodilište moraš zvati i objasniti trenutnu situaciju. Na osnovu stanja oni savetuju da li da trudnica dođe u porodilište ili ne. 

Pravilo je da trudnica mora imati tri kontrakcije u deset minuta da bi bila primljena u porodilište. Rekli su mi da ja mogu da dođem, ali ako ne budem otvorena moraću nazad kući. 

Druga je to bila noć. Nisam mogla da spavam od bolova, ali opet nisu česti. Taman zaspim i bol me probudi. Kada je došao 13. septembar oko 15h i više nisam mogla da trpim I otišla sam u porodilište gde su me napokon primili. Jednostavno sam se osećala sigurno što sam među stručnim ljudima, ali sam se osetila sigurno jer je i moj suprug bio sa mnom sve vreme. To je ovde normalno. 

U porodilištu su mi govorili da moram biti aktivna kako bih se brže otvorila. Govore mi da moram da šetam sa pomagalima, ali i suprug je sa mnom, pomaze mi! Pre primanja epidurala protiv bolova trudicama se daje dosta opcija kako bih smanjile bol. U svojoj sobi imala sam kadu sa toplom vodom, lust gas i gegala sam se na pilates lopti kako bih se brže otvorila. U svemu tome mnogo su mi pomagale ljubazne babice.

 

Sa drugim trudnicama nisam imala kontakta tokom porođaja, u sobi su bila samo dva kreveta jedan za mene i drugi za supruga. Takođe, imala sam samo svoje dve babice koje se nisu odvajale od mene. Bodre me, nagovaraju me da jedem, jer su znale da će mi trebati snage kad krenu naponi! 

Slabo sam se otvarala, oko 00:30h sam tražila epidural mada sam mogla još da trpim, ali slušajući iskustva od žena iz Srbije kako se ne dobije uvek epidural nisam smela da rizikujem. Na moje iznenađenje doktorka je odmah došla i dala mi je epidural! Tada mi je bilo mnogo lakše, ali nakon dva sata sam opet počela da osećam bolove sve jače i jače. Epidural sam dobila opet. Babice su se kladile između sebe kada će beba doći na svet

Suprug mi je u tim momentima nenormalno velika podrška. On je saosećao sa mnom i nije spavao jer i ja ne spavam! 

Foto: Privatna arhiva

Kreću naponi! E to je skroz drugačije nego u Srbiji.  Promenila sam 101 pozu u toku porođaja da bi utvrdili kako mi je najlakše! Ja sam mislila da moram da legnem na leđa i tako je to. Mnogo je dobro što možeš da biraš sama kako ti odgovara! Babice veoma ljubazne, mnogo se saosećaju sa trudnicom, bodrile su me sve vreme. Čak su mi rekle ”ako ti je lakše ti viči na sav glas”. Masirale su me, pokazivale suprugu šta da radi.

S druge strane suprug se osećao isto kao i ja – kada ja guram, gura i on. U jednom momentu je prebeledeo, ali nije hteo da  izađe da ne propusti momenat kada mu se dete rađa! Sve vreme me je držao za ruku, znojio se kao i ja!

Babice su uzele naše telefone da bi nas slikale sa bebom, a nakon toga doneli su nam šampanjac bez alkohola da nazdravimo – JER POSTALI SMO RODITELJI