Šta treba da jedu zaposlene trudnice?

Sada kada ste u „drugom stanju”, sasvim je prirodno da sebi postavljate ovo pitanje. Verujemo da ste jedna od onih žena koje veoma vole svoj posao i teško vam je da ga napustite. Da bi ste na poslu mogli davati „sve od sebe”, neophodno je da prilagodite ishranu svojim radnim potrebama.

Generalno govoreći, vaš nutricionista će se prilikom određivanja adekvatne ishrane bazirati  na tri bitna faktora: vaše zdravstveno stanje (posebno će voditi računa o prisustvu komplikacija), zdravlje vaše bebe i vrste posla koji obavljate (energetske potrebe).

Naravno da možete! Vodite računa da u toku radnog dana unosite nutritivno vredne namirnice. Namirnice kao što je sveže voće, sir i suvi keks zaista će vam pomoći da dobijete neophodnu energiju i fokusirate se na svoj posao.

Takođe, da ublažite umor i povećate „ornost” za rad, pomoći će vam i namirnice koje sadrže belančevine (riba, meso, jaja). Od stresa će vas zaštititi namirnice bogate magnezijumom (žitarice, zeleno lisnato povrće, lešnici, bademi…) i vitaminimi B kompleksa (pivski kvasac, suvo voće…). I još jedan savet: izbegavajte slatka i masna jela koja će vas sigurno uspavati.

Foto: Fotolia

Da, poznato je da nam radni dan „donosi problem” – šta da jedemo za tih 6-8 sati na radnom mestu? Pogotovo je to nova dilema sa kojom se susrećete, s obzirom na „drugo stanje” u kojem se nalazite. Na radnom mestu vam je uglavnom ostavljen samo jedan slobodan sat za ručak, a za to vreme niste u mogućnosti otići do svog doma na ručak, stoga vam predlažemo da:

1.  Nosite sa sobom namirnice koje ćete pojesti na pauzi. Najbolje je da sebi kupite plastične vakuumske posude u koje ćete upakovati: salatu od svežeg povrća (umesto ulja i sirćeta dodajte mlevene orahe i limunov sok), šniclu od pilećeg ili telećeg mesa (pečenu na teflonu), dva parčeta hleba ili kiflu, kompot od jabuka.

2.  Dok jedete, ne radite ništa drugo (npr. kuckate na računaru, telefonirate, „surfujete” internetom), jer ćete na taj način nesvesno pojesti veće količine hrane nego što je zaista potrebno.

3.  Pokušajte sebi odrediti određenu satnicu za obrok i nastojte da je se svakodnevno  pridržavate.

4.  Jedite sporo i dobro žvaćite, jer ćete time olakšati probavu hrane.

5.  Obavezno pre odlaska na posao doručkujte – obezbedićete svom organizmu neophodnu energiju za radni dan, ublažiti umor i sprečiti „napade gladi”!

6.  Ograničite se na svega 1-2 šoljice kafe dnevno (kod nas je prisutna navika čestog uživanja u ovom napitku u toku radnog vremena).

Naravno da vam je dozvoljeno, ali vodite računa o odabiru jela iz menija. Daćemo vam nekoliko saveta s obzirom na vrstu nacionalne kuhinje koju restoran preferira:

U restoranu sa našom tradicionalnom kuhinjom – budite oprezni pošto naša srpska kuhinja preferira masna i začinjena jela i upotrebu zaprške. Birajte „lešo” kuvano ili pečeno meso, bareno povrće ili u vidu pirea ili variva (ali naglasite da vam pripreme bez dodatka zaprške), a kada je desert u pitanju, izaberite puding, kompot ili voćni kolač.

U italijanskom restoranu – testenina je njihova „najdraža” naminica; birajte testeninu sa šampinjonima, povrćem ili ribom. Izbegavajte jela sa umacima i maslacem. A kada je pica u pitanju, odlučite se za picu sa dosta povrća, a vrlo malo masnih sireva (mocarela).

U kineskom - kineska hrana je dobar izbor zbog malog sadržaja masti (jela se najčešće pripremaju od piletine i morskih plodova) i zbog načina pripreme (na pari). Izbegavajte jela kao što su pirinač sa kaloričnim dodacima, rezanci i neke masne supe.

U „fast food” restoranu - birajte sendviče sa piletinom, bez sira, koji sadrži mnogo masti (kačkavalj, mocarela).

U meksičkom – burritos – pogače od brašna koje se ne prže i ne sadrže maslac najbolji su izbor. Ne birajte umake, topljene sireve i pržena i začinjena jela (njihov omiljeni čili koji stavljaju u večinu jela), jer se u njihovoj pripremi koristi svinjska mast.

U francuskom – postoje slasna jela koja se vrlo jednostavno pripremaju i nisu kalorična. Oprez zahtevaju samo umaci koji se dodaju jelima. Sebe možete ponekad, uz ručak, počastiti i jednom čašom francuskog vina.

Foto: Fotolia

Daćemo vam još nekoliko saveta koje ćete primeniti u svim restoranima:

•  Raspitajte se o načinu pripreme jela.
•  Naručite celi obrok, uključujući i desert. 
• Zamolite da vam odvojeno posluže povrće i meso, kako biste mogli da kontrolišete količine koje unosite.
• Izbegavajte masnoće kao što su maslac i majonez (time možete uštediti do 10 grama masti!).

Predlažemo vam da uz svaki obrok pojedete nešto kuvanog ili svežeg povrća i voća. Time ćete podstiči rad creva i eliminaciju viška tečnosti iz organizma, a samim tim sprečićete i problem sa cirkulacijom, proširenim venama i mogućnost povećanja telesne mase.

U tom slučaju neophodno je da tokom boravka na poslu pravilno isplanirate svoj jelovnik. Bitno je da imate minimum tri obroka u razmaku od po tri sata. Vodite računa da se vaš obrok sastoji od namirnica i napitaka bogatih belančevinama (poluobrano mleko, praška šunka ili bareno jaje) i ugljenim hidratima koji se sporo razgrađuju (hleb ili kifla od integralnog brašna, žitne pahuljice). Ovakvi česti i pravilno kombinovani obroci sprečiće napade gladi, kao i da „proždrljivo bacite” na večeru nakon radnog dana.

Pauzu iskoristite za najvažniji dnevni obrok (ručak) koji mora biti ne samo ukusan nego i energetski bogat. I još nešto – pre obroka popijte čašu vode, jer voda na prirodan način „obuzdava” glad.

Foto: Fotolia

Ako je vaš ručak bio obilan i energetski bogat, doručak neka bude lagan: čaša delimično obranog mleka sa cornflakesom, voće (jedna jabuka, banana, ili neko drugo sveže voće, obavezno pre doručka – „na tašte”) i jedna šoljica kafe.

Za večeru, ako je npr. ručak bio na bazi testenine (npr. pica, špageti…) odaberite kuvano ili sirovo povrće sa svežim kravljim sirom.