Sve o ishrani trudnica sa dijabetesom

U trudnoći se možemo „sresti” sa dva tipa šećerne bolesti (Dijabetes mellitus): gestacijski i pregestacijski.

Gestacijski dijabetes nastaje u bilo kojem periodu trudnoće, nestaje šest nedelja nakon porođaja i nije insulin zavistan.

Pregestacijski znači da je bolest postojala i pre trudnoće, znatno je teži oblik i pripada grupi insulin zavisnih. Ovaj tip dijabetesa prisutan je i pre trudnoće (pregestacijski dijabetes) tako da su najčešće već izražene komplikacije (promene na očima, krvnim sudovima i bubrezima).

U svakom slučaju (bilo da je pregestacijski ili gestacijski dijabetes u pitanju), trudnoća sa šećernom bolešću je visoko rizična i zahteva intenzivnu kontrolu i terapiju za vreme celog njenog trajanja, kao i u toku samog porođaja. Iako su i majka i plod u ovom slučaju izloženi velikom riziku, zahvaljujući napretku savremene medicine, čiji su osnovni principi primena insulina i adekvatna ishrana, trudnica koja boluje od dijabetesa može da rodi zdravo dete i da iznese trudnoću do kraja, bez većih komplikacija.

Odgovor je DA. Gestacijski dijabetes se javlja kao jedna od komplikacija u trudnoći. Kod trudnice je prisutan visok nivo šećera (glukoze) u krvi, a javlja se kao posledica nedovoljnog lučenja insulina (hormon pankreasa-reguliše nivo šećera u krvi) u organizmu trudnice. Često je praćen nizom komplikacija (oštećenje na retini – mrežnjači oka, na krvnim sudovima, poremećaj funkcije bubrega…) koje mogu da ugroze i majku i plod, a ishod graviditeta je veoma često nepovoljan i po majku i po plod.

Ovaj tip dijabetesa se obično „povlači“ nakon porođaja, za razliku od ostalih tipova dijabeta koji traju ceo život.

Vaše telo u toku trudnoće mora da proizvodi dodatne količine insulina kako bi potrebe ploda bile zadovoljene, naročito u drugom tromesečju trudnoće. Insulin igra glavnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata (šećera), ali i masti i belančevina. Ako postoji njegov deficit, dolazi do poremećaja nivoa glukoze u krvi.

Ukoliko je proces snabdevanja insulinom onemogućen postoji opasnost od nastanka gestacijskog dijabetesa. Vaš nivo šećera u krvi može biti povišen i usled hormonalnih promena u toku trudnoće koji mogu remetiti funkciju insulina.

Ukoliko prilikom analize krvi i urina (ove testove veoma često radite u toku trudnoće) uočite visok nivo šećera (glukoze) možete posumnjati na pojavu gestacijskog dijabetesa. Neophodno je da se odmah javite svom lekaru kako bi uradili detaljnije analize.

Utvrđivanje pojave šećerne bolesti u trudnoći vrši se primenom testa opterećenja glukozom, tzv. GTT test (glukoza tolerans test). Postupak je sledeći: trudnici se najpre daje 50 g šećera (automatski izaziva povećanje nivoa glukoze u krvi), a nakon toga, svakih pola sata se određuje nivo šećera u krvi. Ako se posle dva sata povišeni nivo glukoze ne vrati na normalu, to je znak da se radi o gestacijskom dijabetesu, odnosno poremećaju metabolizma ugljenih hidrata (šećera). U tom slučaju neophodno je da odmah preuzmete ozbiljne mere u terapiji i kontroli vaše trudnoće.

Naravno, to je jedna od prvih mera koje treba da preuzmete. „Zdrave“ navike u ishrani su najbolji put za prevenciju i kontrolu, ne samo dijabetesa, već i drugih poremećaja…..

Pravilno isplanirana ishrana sprečiće povećanje nivoa glukoze u organizmu trudnice, poremećaje u razvoju ploda (kao što je makrosomija – razvoj gigantskog ploda), kao i promene na krvnim sudovima, očima i bubrezima majke.

Pored upotrebe insulina, ishrana je posebno važan faktor kod težih oblika dijabetesa (pregestacijski). S druge strane, gestacijski dijabetes (onaj koji se javio tek u trudnoći) može da se kontoliše i sprecijalnim načinom ishrane (dijetom).

Energetske potrebe, kao i potrebe u osnovnim hranljivim materijama u suštini su iste kao i kod zdrave trudnoće. Kod planiranja ishrane dijabetesičara važno je „očuvati“ odnos između ugljenih hidrata, masti i proteina. U svakom slučaju treba smanjiti unos ugljenih hidrata na oko 200g (45% od ukupno unetih kalorijskih hranljivih materija), ali nikako ne unositi manje od ove količine (opasnost od pojave ketoacidoze kao posledice poremećaja varenja masti i stvaranja otrovnih materija – ketonskih tela). Unos belančevina treba da bude oko 100 g dnevno (20% ukupnih kalorijski hranljivih materija) i to iz namirnica životinjskog porekla (kako bi se obezbedili „kvalitetne“ belančevine).

Potrebno je i oko 40 g masti (35% ukupnih kalorijski hranljivih materija). Od vitalnog značaja je da pored namirnica bogatih ugljenim hidratima unosite „proteinske“ namirnice (meso, ribu, jaja i mleko) – nivo glukoze u krvi opada, a dobijena energija „duže traje“…

Savet: Ograničite se kada je u pitanju unos ugljenih hidrata. Unos velikih količina ugljenih hidrata u jednom obroku tipičan je problem sa kojim se susreću trudnice koje boluju od dijabetesa. Kako bi ste izbegli ove negativne navike, savetujem vam da unos namirnica bogatih ugljenim hidratima rasporedite na više obroka u toku dana.

Pri izboru ugljenih hidrata, prednost dajte namirnicama koje sadrže „teško svarljive” ugljene hidrate – biljna vlakna (celuloza, hemiceluloza,…). Najbolji predstavnici su sveže voće i povrće (sadrže veće količine celuloze – znatno usporava i produžuje resorpciju ugljenih hidrata u crevima). 

Da bi obezbedili odgovarajući i kvalitetan (unos esencijalnih aminokiselina) unos belančevina birajte namirnice životinjskog porekla i to iz grupe mesa, mleka, ribe i jaja.

Najbolji izvor masti su biljna ulja : suncokretovo, maslinovo, kukuruzno i bundevino.

Generalno govoreći, ne postoji neki opšti plan ishrane za trudnicu koja boluje od dijabetesa. Vaš dijetetičar će vam, u odnosu na vaše zdravstveno stanje (pregestacijski ili gestacijski dijabetes) i dnevne potrebe, preporučiti individualni plan ishrane. Ipak, pri tome će, naravno poštovati neka opšta generalna pravila kad je u pitanju ishrana kod dijabetesa.

Npr. neke vrste namirnica svakako će isključiti iz vašeg jelovnika, najpre slatkiše (proste šećere) u bilo kojem obliku. Ishrana pre svega mora biti bogata složenim ugljenim hidratima, biljnim vlaknima i vitaminima, ali uz redukciju unosa zasićenih masnih kiselina.

Svakako sledite sledeće savete koji će vam umnogome pomoći da ishranom „pobedite“ dijabet ili da živite sa njim:

1. Izuzetno je važno da svakih 3-4 sata imate česte, a male obroke (umesto voluminoznih obroka), kako biste održali odgovarajući nivo šećera u krvi. Učestali obroci omogućiće insulinu da deluje postepeno..

2. Učestali obroci će smanjiti i pojavu „napada gladi“. U početku će vam se ovaj raspored obroka možda učiniti suviše učestao (da jedete i kad niste gladne), ali budite strpljive – osnovni cilj je da steknete pravilne navike u ishrani.

3. Za vreme doručka unosite manje ugljenih hidrata u odnosu na ostale obede (otpornost prema insulinu najveća je u ovo doba dana).

4. Pokušajte da unosite jednake količine ugljenih hidrata u toku svakog pojedinačnog obroka.

5. Ukoliko patite od jutarnje mučnine, pre nego što ustanete iz kreveta, pojedite 1-2 suva keksića, musli, parče dvopeka ili kiflu.

6. Ukoliko uzimate insulin i patite od jutarnjih mučnina, naučite kako da održavate nisku vrednost šećera  (glukoze) u krvi. Birajte namirnice koje imaju visok sadržaj biljnih vlakana: integralni hleb, žitne pahuljice, integralni pirinač, sveže voće i povrće.

7. Birajte namirnice sa niskim sadržajem masti i šećera: povrće, posne vrste mesa i ribe, jaja, riba, obrano mleko i proizvodi od njega…

8. Pijte minimum 8 čaša tečnosti (najbolje vode) u toku dana.

9. Vodite računa o adekvatnom (dovoljnom) dnevnom unosu vitamina i minerala (sledite preporuke koje ste dobili od vašeg ginekologa).

10. Veoma je bitno da pored odgovarajućeg unosa hranljivih materija (pogotovo ugljenih hidrata) vodite računa i o rasporedu obroka i kombinaciji hrane (pomoći će Vam u kontroli nivoa glukoze u krvi!).

11. Hranu pripremajte što kraćom termičkom obradom (kako bi se što više sačuvali vitamine).

12. Izbegavajte dodavanje masnoća i jakih začina – što ne znači da ih trebate potpuno  isključiti – veoma je važno da ukus hrane bude zadovoljavajući.

13. Hranu kozumirajte sveže pripremljenu, bolje kuvanu nego prženu (pogotovo izbegavajte pohovana jela – bogata masnoćom).

14. Prilikom kupovine čitajte etikete na proizvodima! Sve namirnice koje sadrže šećer ne bi trebalo da se nađu u vašoj korpi.

15. Kad god ste u mogućnosti, koristite sveže namirnice, umesto zamrznute i konzervirane hrane.

Posebno treba izbegavati sledeće namirnice:

Predlažemo vam da (u okviru grupa namirnica) birate sledeće namirnice:

MLEKO I MLEČNI PROIZVODI – savetujem vam da birate proizvode od obranog mleka (mleko, sir i jogurt), kao i proizvode sa dodatim probioticima.
Kajmak, maslac i punomasne sireve koristite u veoma malim količinama, čisto da zadovoljite svoju želju za njima.

MESO – birajte uglavnom posne vrste mesa: piletina, teletina, „mršava” govedina, jagnjetina i posna plava riba (inćun, sardina).

Napomena : meso barite ili pripremajte “lešo” (kuvanje sa malo ulja), pecite i na teflonu ili roštilju. Ulje (prednost maslinovo) dodajite po potrebi tek nakon pečenja mesa (meso poseduje svoju sopstvenu masnoću). Sa mesa uklonite kožicu. U mleveno meso dodajite i sojine ljuspice (do 1/3 težine mesa).

RIBU – obavezno jedite bar 2 puta nedeljno. Prednost ima sitna riba koja se jede sa kostima (zbog bogatstva kalcijumom).

JAJA – možete jesti 1-2 komada nedeljno (ukoliko imate problema i sa sadržajem holesterola u krvi jedite belance).

HLEB – preporučujemo vam crni, ražani ili graham hleb (bogat sadržaj biljnih vlakana – sprečavaju nagli pad šećera posle obroka, što se dešava nakon uzimanja belog hleba). Ograničite se na 2 parčeta (50 gr) uz svaki obrok, a na maksimalno 1 parče uz obrok koji sadrži krompir, pirinač, pasulj ili grašak.

TESTENINE – izbegavati, tj. koristiti minimalno (iz već navedenih razloga), a kada ih i konzumirate, ne jedite hleb.

SUPE I ČORBE – kuvajte od raznih vrsta povrća, ali sa vrlo malo masnoće (jedan trik: kada se ohladi supa možete skinuti višak masnoće sa površine pa tek onda podgrejati).

SO – unos soli takođe morate kontrolisati-ne više od 3g soli dnevno (hranu ne dosoljavajte za stolom).

ALKOHOL – naravno nije poželjan, kako zbog trudnoće, tako i zbog dijabetesa. Ukoliko se odlučite za 1 čašu vina – obavezno uz hranu, neposredno pre ili nakon obroka (kod dijabetičara koji su na terapiji tabletama ili insulinu može izazvati dugotrajne i opasne hipoglikemije-pad šećera u krvi!).

KAFA I ČAJ – mogu se koristiti umereno nezaslađeni ili zaslađeni veštačkim zaslađivačima (aspartam, fruktoza – u veoma malim količinama jer je veoma “slatka” i u većim količinama povećava šećer i masnoće u krvi).

Foto: Freepik