Dozivate svoje malo dete, a ono samo piči pravo, ni ne okreće glavu. Do juče je obožavalo da jede grašak, danas je grašak – BLJAK! Kažete – nemoj da se penješ naopako na tobogan, ono vas gleda i – nastavlja. Sve hoće da rade sami! Da li vaše dete ima samo tri godine i stav petnaestogodišnjaka? Imate TRInejdžera.
Ko su trinejdžeri?
Reč trinejdžer je postala sasvim uobičajena kada pričamo o maloj deci. Koriste je istraživači i edukatori i odnosi se na razvojnu fazu kroz koju prolaze trogodišnjaci, a koju odlikuje prkos i opoziciono ponašanje kao način da potvrde svoju nezavisnost.
Mali su, tvrdoglavi i odbijaju usmerenja, savete i naredbe – pitajte bilo koje roditelje trogodišnjaka koliko strpljenja im treba za decu.
Takvo ponašanje ima veze sa razvojem prefrontalnog korteksa, dela mozga iza čela koji pomaže u rasuđivanju, racionalnom razmišljanju, rešavanju problema, odloženom zadovoljstvu i emocionalnoj regulaciji, navodi se u članku o trinejdžerima na porodičnom portalu The Bump. Ovo su sve kognitivne veštine koje su nam potrebne da bismo upravljali svojim osećanjima i ponašanjem, ali je poznato da se prefrontalni korteks se ne razvija u potpunosti sve dok osoba ne napuni 20 godina.
Za razliku od pravih tinejdžera, naši mali TRInejžeri ne prolaze istovremeno i kroz velike i značajne hormonske promene.
Ovo je normalna razvojna faza u životu malog deteta koja se uče samoregulaciji i kako da se nose sa velikim osećanjima.
Zašto je bitna faza trinejdžer?
Vaše malo dete upravo uči kako da bude nezavisno, tako što demonstrira snažnu volju i insistira na samostalnosti. Ovo je početak formiranja sopstvenog identiteta – ono shvata da je zasebna individua. Ono istražuje svoje mogućnosti i granice i razvija svoje socijalne i komunikacijske veštine, kao i emocionalnu inteligenciju.
Psihoterapeutkinja dr Ilen Koen objašnjava u članku na portalu za majke Motherly da oko treće godine deca počinju da razumeju svoje emocije, a možda čak počnu i da identifikuju svoja osećanja rečima. “Međutim, još uvek nisu razvojno spremni da kontrolišu svoje emocije. Ako misle da je nešto smešno, smejaće se nekontrolisano. Ako se nešto desi i osećaju tugu, neutešno plaču. Njihove emocije su intenzivne i mogu izgledati neodoljivo – pokušajte samo da budete strpljivi i shvatite da u tri godine nemaju kapacitet da pravilno kontrolišu svoje emocije.”
Dokle traje faza trinejdžer?
Imajte na umu, ovo je važan period za razvoj detetove ličnosti i samopouzdanja. Postepeno, kako dete postaje svesnije svojih emocija i postaje bolje u komunikaciji, ovi obrasci ponašanja obično počinju da se smiruju, naročito uz podršku i razumevanje roditelja.
Ovo su neke od karakterističnih rečenica koje možete čuti od svog trinejdžera: “Mogu ja to sam/sama!”, “Neću!”, “Moje je!”, “Hoću sad!”, “Ne sviđa mi se!”, “Zašto?”, “Dosadno mi je”, “Ja sam velik/velika”…
Istraživači se slažu da ova faza prolazi negde sa četiri, a može da se protegne i na petu godinu deteta, u zavisnosti od razvoja mehanizama samokontrole.
Pogledajte reel koji je na Instagramu podelila jedna mama kako bi opisala svoj život sa trinejdžerkom:
View this post on Instagram
Kako da se nosite sa trinejdžerima?
Rečenice koje ispaljuju mali trogodišnjaci i ponašanje koje ih prati zaista mogu da budu izazovne za roditelje. Teško je davati neka uputstva, ali istraživači i edukatori daju nekoliko glavnih smernica za roditelje.
- Strpljenje, strpljenje, strpljenje. Pokušajte da ostanete smireni dok traje izazovno ponašanje. Pokušajte da prepoznate šta je za vas okidač u ponašanju vašeg deteta. Strpljivo se nosite sa ovakvim situacijama.
- Da li je vaše dete previše stimulisano? Vi najbolje poznajete svoje dete. Ukoliko je previše razdražljivo ili mrzovoljno, postoji mmogućnost da je previše stimulisano. Baš stoga, držite se svoje dnevne rutine što je više moguće.
- Imajte realna očekivanja. Ako idete u prodavnicu zajedno, vrlo je verovatno da će vaše dete tražiti nešto “van spiska”. Budite spremni ili da postavite granice ili da popustite.
- Prepustite im kontrolu u stvarima gde se ne mogu povrediti. Uključite dete u neke obaveze i dajte mu tako moć i kontrolu. Neka učestvuje u pranju sudova, pripremi hrane ili nekim drugim kućnim poslovima.
- Uvek dajte objašnjenje zašto nešto nije dobro ili ne može. Pokušajte da razumete detetovo ponašanje ili, kako kažu, probajte da se stavite u njihove cipele i iskoristite ove prilike da objasnite zašto.
Komentari (0)