1. Ovarijalna stimulacija i monitoring ciklusa
2. Aspiracija folikula
3. Fertilizacija (oplodnja)
4. Razvoj embriona
5. Embriotransfer
6. Podrška tokom lutealne faze
Vodeća indikacija za IVF je oštećenje jajovoda, nepoznat uzrok steriliteta, endometrioza, muški faktor steriliteta, zatim, neuspeh indukcije ovulacije nakon 3 pokušaja, neuspeh intrauterine inseminacije nakon tri ciklusa.
Šansa za trudnoću sa IVF tretmanom je od 40 do 47%, a u zavisnosti od starosti para, nivoa reproduktivnih hormona, pridruženih bolesti (gojaznost, dijabetes, hipertenzija, imunološke bolesti…), od životnih navika (stres, alkohol, pušenje).
Na početku vašeg menstrualnog ciklusa, hipotalamus (deo mozga koji kontroliše mnoge telesne funkcije) oslobađa hormon koji se naziva GnRH – gonadotropin oslobađajući hormon.
GnRH zauzvrat izaziva hipofizu da oslobodi FSH – folikulostimulirajući hormon kako bi pripremio jednu jajnu ćeliju da sazri.
Kada je jajna ćelija sazrela hipofiza proizvodi jedan drugi hormon, LH – luteinizirajući hormon. Ovo podstiče folikul da oslobodi jajnu ćeliju u jajovod u procesu koji se označava kao ovulacija. Folikuli predstavljaju vrećice ispunjene tečnošću u kojima jajne ćelije rastu do momenta sazrevanja.
IVF-om povećavamo šanse za trudnoćom jer imamo veći broj zrelih jajnih ćelija za oplodnju. Neki lekovi se koriste za sprečavanje prevremenog oslobađanja jajnih ćelija, a drugi za stimulaciju jajnika da proizvedu više folikula i samim tim više jajnih ćelija. Imajući nekoliko zrelih jajnih ćelija na raspolaganju – obično između 5 i 10 – očekuje se da će bar jedna dovesti do željene trudnoće.
Prikupljanje jajnih ćelija se organizuje neposredno pre ovulacije. To se obično dešava 36 i 48 sati nakon uzimanja lekova za indukciju ovulacije – hCG-a ili LH.
Vaš lekar će pokušati da prikupi što više zrelih jajnih ćelija, iako se sve jajne ćelije možda neće koristiti u trenutnom IVF ciklusu.
Prikupljanje se vrši pod blagim sedativima, lokalnom anestezijom ili u opštoj anesteziji (aspiracija). Zreli folikuli se identifikuju ultrazvukom i zatim se iglom prolazi kroz vaginalni zid do folikula gde se blagim usisavanjem uvlači tečnost. Tečnost se odmah ispituje pod mikroskopom kako bi se utvrdilo prisustvo jajnih ćelija. Sve prikupljene jajne ćelije se uklanjanju iz folikularne tečnosti i premeštaju u inkubator.
Ponekad se koristi laparoskopija u kojoj ginekolog koristi cev sa malom kamerom na vrhu kako bi došao do folikula i aspirirao jajnu ćeliju. Laparoskopija, koja zahteva opštu anesteziju, se obično koristi kada se jajnicima ne može pristupiti transvaginalno (npr. kada su prisutni veliki fibroidi).
Broj jajnih ćelija u folikulima
Ne sadrži svaki folikul jajnu ćeliju, dok neki mogu da sadrže zrele jajne ćelije koje ne mogu da se oplode. Zato ne budite iznenađeni ako je broj prikupljenih jajnih ćelija manji od broja folikula koje ste gledali kako se razvijaju na ultrazvuku. Prosečan broj prikupljenih jajnih ćelija je između 8 i 9, a proces pronalaženja traje oko 20-30 minuta.
Ako prolazite kroz IVF, sperma se postavlja sa jajnim ćelijama u inkubator u kome je temperatura podešena kao u ženskom telu.
Sledećeg dana jajne ćelije se ispituju pod mikroskopom da bi se utvrdilo da li je došlo do oplodnje. Iz klinike će Vas pozvati kako bi Vas informisali o broju oplođenih jajnih ćelija.
Nastali embrioni će biti ili prebačeni u matericu 2 do 5 dana kasnije ili zamrznuti za kasniji transfer.
Ako prolazite kroz ICSI, jajne ćelije se pripremaju da budu injektovane i potvrđuje se njihova zrelost.
Jedan spermatozoid se postavlja direktno u citoplazmu (centar) jajne ćelije (otuda i naziv ICSI – intracitoplazmatsko injektovanje sperme) u postupku mikromanipulacije koja je delikatan laboratorijski postupak.
Uspešna fertilizacija se identifikuje na sličan način kao u IVF-u, nakon 20 do 24 sata.
Razgovaraćete sa Vašim ginekologom o dužini razvoja embriona u laboratoriji i kako se embrion ocenjuje (od 1 do 6) u zavisnosti od kvaliteta embriona.
Uobičajeno je da se transfer radi između drugog (dvoćelijski do četveroćelijski stadijum) i petog dana (stadijum blastocista – oko 100 ćelija) razvoja.
Ovo omogućuje procenu cepanja embriona (način na koji se embrion deli) i osigurava razvoj embriona tako da se prenose samo oni embrioni koji su sposobni da rezultuju trudnoćom.
Neki ginekolozi preferiraju da rade transfere blastocista jer je u ovoj fazi lakše izabrati zdrav embrion za transfer.
Faze razvoja:
1. Zigot
Jedan spermatozoid prodire kroz zid jajne ćelije, a dobijena ćelija se naziva zigot. Zigot sadrži sve neophodne genetske informacije kako bi postao dete. Polovina genetskih informacija zigota dolazi od majčine jajne ćelije, a polovina od očeve sperme. Zigot provodi nekoliko narednih dana putujući duž jajovoda i deli se kako bi formirao loptu ćelija. Termin brazdanje se koristi kako bi se opisao ovaj proces.
2. Morula
Kada zigot dostigne 16 ili više ćelija, tada se naziva morula. Morula nije veća od zigota, ali nastavlja da proizvodi sve više malih ćelija tokom brazdanja.
3. Blastocista
Morula nastavlja da se deli, proizvodeći unutrašnju grupicu ćelija sa spoljašnjom membranom. Ovaj stadijum se naziva blastocita i sadrži približno 100 ćelija (potrebno joj je oko 4 do 5 dana da se razvije). Unutrašnja grupica ćelija postaće embrion, dok će spoljna grupa ćelija postati membrana koja hrani i štiti embrion.
4. Embrion
Blastocista dolazi do materice oko petog dana i ugrađuje se u njen zid oko šestog dana. Ćelije embriona se sada dele i počinju da dobijaju specifične funkcije koje rezultiraju u raznim tipovima ćelija koje čine jedno malo biće (npr. krvne ćelije, ćelije bubrega i nervne ćelije).
Embriotransfer nije komplikovana procedura i može da se radi bez anestezije.
Drugog do petog dana nakon prikupljanja jajnih ćelija, embrion se postavlja u kateter i premešta u matericu vaginalnim putem.
Broj transferovanih embriona zavisi od starosti žene, razloga infertiliteta, istorije trudnoća i drugih faktora. Generalno, jedan ili ređe dva embriona se transferuju u matericu.
Važno je da zapamtite da se rizik od višeplodnih trudnoća povećava sa brojem dobrih embriona koji se prenose. Ako postoji više embriona koji su dobrog kvaliteta, preporučuje se krioprezervacija za kasniju upotrebu.
Lutealna faza predstavlja dvonedeljni period između embriotransfera i testa na trudnoću.
Obično se preporučuje da usporite malo sa dnevnim aktivnostima nekoliko dana nakon transfera.
48 sati nakon transfera možete da nastavite sa normalnim dnevnim aktivnostima koje neće uticati na implantaciju.
Žuto telo (folikul nakon što se jajna ćelija oslobodi) ne proizvodi hormone estradiol i progesteron koji bi pripremili matericu za implantaciju embriona kao što se dešava tokom normalnog ciklusa. To se dešava zbog tretmana koji prethodi sakupljanju jajnih ćelija i samog procesa prikupljanja.
Kako biste osigurali dovoljnu količinu progesterona, lekar će Vam ga prepisati u formi vaginalnog gela ili vaginaleta kako biste održali endometrijum u optimalnim uslovima za implantaciju.
Posle približno 16 dana, vratićete se na kliniku i uraditi analizu krvi kako biste utvrditi da li je došlo do trudnoće.
Komentari (0)