Hodanje na prstima: Kad je vreme za pedijatra?

U najvećem broju slučajeva pedijatar će moći da odredi da li je hod na prstima posledica oboljenja, usporenog razvoja, urođenog skraćenja tetiva ili vaše zdravo dete naprosto rešilo da hoda tako.

Idiopatsko hodanje na prstima javlja se kod pet do dvanaest odsto zdrave dece, a nešto češće kod one prevremeno rođene. Ukoliko je dete mlađe od dve godine i samo povremeno hoda na prstićima, sačekajte da ova faza prođe, a ako stalno hoda na ovaj način, pokušajte to da korigujete.

Ovakav hod može da dovede do skraćivanja mišića zadnje strane potkolenica, do bolova u tetivama, neravnoteže, zamora i bolova u nogama.

U većini slučajeva problem može da se reši kroz igru i zabavu. Dok se vreme ne prolepša, koristite svaki trenutak u zatvorenom za vežbice u kojima će dete uživati – radite zajedno čučnjeve, trudite se da što duže stojite na jednoj nozi, održavajte ravnotežu na dve noge, ali žmureći.

Kad otopli, izađite napolje i vežbajte skakanje na jednoj nozi, preskakanje prepreka, trčite, penjite se… Važno je da sve ovo radite zajedno s detetom, da biste ga usput ispravljali ako počne da hoda na prstima.

Iako vašem detetu najverovatnije neće biti potrebne specijalne ortopedske cipele, trudite se da mu obezbedite odgovarajuću obuću koja će ga „terati” da se oslanja na čitavo stopalo. Cipele su bolja opcija od patika, ali u oba slučaja je važno da obuća ima srednje tvrd đon koji omogućava normano savijanje stopala pri hodu. Skočni zglob treba da bude fiksiran jer će se dete u tom slučaju teže dizati na prste, koji u svakom slučaju treba da imaju dovoljno prostora.

No, ukoliko se problem ne reši ili makar ne ublaži u roku od dva-tri meseca, obavezno potražite pomoć ortopeda i fizijatra jer svaka terapija daje bolje rezultate ako se s njom krene na vreme.