Hipnoporođaj – san o bezbolnom i brzom porođaju ili realnost?

Rođenje deteta je potpuno poseban i važan trenutak u životu ljudi. Međutim, postoji toliko tabua koji ga okružuju da, umesto da ohrabruje pozitivne misli, većina razgovora o njemu podstiče sumnje i strahove.

Izraz hipnoporođaj prvi je predložio britanski akušer Grantli Dik-Rid 1930. godine, a potom ga je detaljno opisao 1942. godine u svojoj knjizi „Porođaj bez straha” (Childbirth Without Fear).

Međutim, savremenu tehniku hipnoporođaja razvila je hipnoterapeutkinja Meri Mongan, koja je tu metodu detaljnije objasnila u svojoj knjizi „Hipnoporođaj: Slavlje života” (HypnoBirthing: A Celebration of Life, 1989). Osnovni princip ove filozofije polazi od uverenja da svaka žena ima u sebi moć da prizove svoj prirodni majčinski instinkt da rodi svoje bebe u radosti i komforu, na način koji je najpribližniji prirodi. Na ovaj način, buduća majka pozitivno gleda na čin porođaja, s čvrstim uverenjem da to ne mora biti bolan proces.

Na osnovu ove knjige stvoren je Institut za hipnoporođaj koji je fokusiran na promociju kulture „porođaja bez straha”.

Ova metoda se fokusira na niz predavanja o samohipnozi, koja podučavaju o veštinama dubokog opuštanja i vizualizacije. Svrha je da se buduće majke oslobode svog straha i da istovremeno ubede svoj um meditacijom, vođenom slikama i dubokim disanjem, da je porođaj životno iskustvo. Žene se uče da drugačije razmišljaju o porođaju. Kontrakcije postaju „materični talasi”, dok naprezanje postaje „porođajno disanje”.

Ova praksa takođe uči žene da zamišljaju pozitivne i opuštajuće scenarije. Na primer, „tehnikom srebrnih rukavica”, u kojoj žene zamišljaju kako navlače srebrnu rukavicu koja stvara osećaj peckanja, a on zatim prelazi u utrnutost i na kraju u potpunu opuštenost šake. Tada vizualizuju taj osećaj kako putuje iznad ruke i mogu ga preneti da druge delove svog tela, zamišljajući kako njihova ruka dodiruje druge delove tela koji doživljavaju napetost.

Prema izveštajima između 2005. i 2010. sa Instituta za hipnoporođaj, žene koje su koristile ovu tehniku doživele su manje bola, porođaj je trajao kraće i kraće su se oporavljale, pa su ranije puštane kući.

Ovi izveštaji su upoređeni sa zvaničnim izveštajima statistike SAD. Od majki koje su koristile hipnoporođaj samo 20% je koristilo epiduralnu anesteziju, a manje od 10% je prijavilo intramuskularnu ili intravensku anesteziju, za razliku od 76% žena koje su primile epidural i 22% koje su koristile neki oblik analgezije. Isto tako, stopa žena kojima je bio potreban carski rez bio je samo 17%, u poređenju sa 32% onih koje nisu koristile tehniku hipnoporođaja.

Naravno, uspeh ovih rezultata zavisi je od treninga koji su majke obavljale tokom prvog ili drugog tromesečja trudnoće.

Prema studiji koju je objavio Američki časopis za kliničku hipnozu, hipnoza je korisna u pomaganju trudnicama tokom porođaja i postporođajnog perioda. Ovo je zaključeno nakon analize kontrolne i eksperimentalne grupe (koja je upražnjavala hipnoporođaj). Ta eksperimentalna grupa je manje koristila lekove od trudnica koje su bile u kontrolnoj grupi.

Poznate mame koje su koristile tehniku hipnoporođaja su Kejt Midlton, Džesika Alba, Anđelina Džoli…

Na kraju, veoma je važno istaći da izbor načina na koji će trudnica da rodi zavisi od njenog zdravstvenog stanja. Hipnoporođaj je samo jedan od načina koji postoje, a koji mogu pomoći da porođaj bude lakši. Ova tehnika se preporučuje isključivo zdravim trudnicama, piše sajt Brigth Side.