Gnojna angina sa kojom ovih dana, u sezoni prehlada i virusa, dolaze i odrasli, a u najvećem broju deca, najčešće nastaje kao posledica respiratorne infekcije, mada može da nastane i bez prethodne prehlade. Deca su posebno osetljiva na streptokoke, pa se neretko javljaju i manje epidemije ovog oboljenja.
Doktor Branko Joković, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Zvezdara, kaže da gnojnu anginu uglavnom izaziva beta hemolitički streptokok grupe A, a bolest se prenosi kapljičnim putem.
– Angina počinje naglo, sa bolom u guši i povišenom telesnom temperaturom od 38 do 39 stepeni Celzijusovih – kaže naš sagovornik. – Pacijent ima jezu, glavobolju, gubitak apetita i malaksalost. Otežano se guta, za razliku od virusnih angina kada se javlja suvoća ždrela i grebanje.
.jpg)
Foto: Fotolia
Da je reč o gnojnoj angini, iskusan lekar može da proceni na osnovu pregleda grla, ali je najvažniji dijagnostički postupak uzimanje brisa, jer se samo na osnovu njegove analize može izolovati uzročnik.
– Takođe, neophodno je da se uradi i analiza krvi sa leukocitima i leukocitarnom formulom, C-reaktivni proteinom, sedimentacijom i pregled urina, da bi se na vreme uočilo da li je došlo do upale i oštećenja bubrega, što je česta posledica streptokokne infekcije – kaže dr Joković. – Ponekad tražimo analizu antistreptolizinskog titra ASTO, ako sumnjamo na komplikacije poput akutne upale zglobova i srčanog mišića.
Moguća komplikacija je i formiranje tzv. gnojne kolekcije pored krajnika, što se leči hirurškim uklanjanjem.
– Terapija je penicilin u vidu injekcija u trajanju od 10 dana, a u slučaju preosetljivosti, ili alergije, daju se makrolidni antibiotici ili oni prema antibiogramu – kaže dr Joković. – Od lekova se koriste i oni za snižavanje temperature, protiv bolova, lokalni antiseptici, i neophodno je mirovanje.
Kada je o najmlađima reč, dr Dejan Jonev, pedijatar Doma zdravlja Čukarica, kaže da i oni imaju iste simptome kao i odrasli:
– Kod većine dece gnojna angina nastupa naglo iz punog zdravlja, dakle bez prethodne prehlade. Izbor terapije su takođe penicilinski lekovi. Međutim, kod dece komplikacije ove bakterijske infekcije su znatno ređe.
ČETIRI UPALE ZA OPERACIJU
Prema rečima dr Branka Jokovića, pacijentima koji godišnje imaju četiri puta gnojnu anginu, naročito ako je praćena komplikacijama, savetuje se hirurško uklanjanje krajnika. Operacija krajnika savetuje se i onima kojima gnojna kolekcija često mora hirurški da se čisti, ako krajnik krvari, toliko su uvećani da ometaju disanje ili su asimetrični pa ukazuju na mogući malignitet. Slične indikacije važe i kod dece.
Izvor: Novosti.rs
Komentari (0)