Da li je normalno što stalno menjam raspoloženja?
Apsolutno! Trudnoća predstavlja jedno potpuno novo stanje ne samo u fizičkom već i u psihičkom smislu. Prvorotke strepe od porođaja jer ne znaju šta ih čeka. Svesni ste da će dete koje očekujete izmeniti sve aspekte vašeg života, od emocija, do odnosa sa partnerom, preko karijere, novih potreba… Sasvim je razumljivo što ste opterećeni brigom oko trudnoće, da li će beba biti dobro, kako će proteći porođaj, kako ćete se, u ekonomskom smislu, snaći u proširenoj porodici, gde smestiti novog člana… Čak i da na vaše raspoloženje ne utiču hormoni – a itekako utiču – nije jednostavno izboriti se sa svim tim brigama.
Kada će promene raspoloženja biti najizraženije?
Najverovatnije da će vam biti najteže u prvom trimestru kad se suočavate sa činjenicom da ste u drugom stanju. Stvari će se polako poboljšavati sve do kraja trudnoće, kada se strahovi ponovo mogu javiti pred sam porođaj. Strah je reakcija na nešto nepoznato, zato se dobro informišite za sve vezano za porođaj (kako ga prepoznati, koliko traje, šta možete da očekujete, šta će se dešavati u porodilištu kad vas prime…).
Foto: Freepik
Opterećena sam trudnoćom i stalno pričam o tome, da li je to normalno?
Normalno je da ste usredsređeni na jedan od najvažnijih događaja u životu. Isto tako je moguće da drugima iz vaše okoline nije baš uvek naročito interesantno da stalno slušaju o tome kako se osećate, čemu se radujete a čega se bojite. Sa onima koje volite i koji vole vas sasvim je u redu da podelite sva svoja osećanja. Najvažnije od svega je da ih delite sa ocem bebe, da bi i on bio uključen u čitav proces i, bar delimično, razumeo zašto se vaša raspoloženja kreću od euforije do suza iIi depresije.
Stalno zaboravljam stvari, ima li to veze sa trudnoćom?
Nema nekih posebnih naučnih dokaza za to, mada se u praksi pokazalo kao čest slučaj. U svakom slučaju, nemojte se zbog toga nervirati – pišite podsetnike i sve će biti u redu.
Imam noćne more i plašim se da sa bebom nešto neće biti u redu. Šta da radim?
Uzmite knjigu umesto da budni ležite u mraku i tako povećavate svoje strahove.
Ružni snovi i strah da sa bebom nešto neće biti u redu su vrlo česta stvar kod trudnica, i nastaju iz činjenice da sve mame najviše od svega žele da njihove bebe budu savršene. Razgovarajte o tome sa svojim lekarom, koji će vas uveriti da, ako su rezultati testova koje radite tokom trudnoće dobri i ako na UZ pregledu sve deluje normalno, nema potrebe da brinete jer je šansa da sa bebom nešto nije u redu zaista mala.
Isto tako, razgovarajte i sa svojim najbližima, kao i sa prijateljicama koje imaju decu i videćete da je normalno biti zabrinut. Noćne more pokušajte da izbegnete tako što ćete preko dana biti fizički aktivni, pa ćete kad bude vreme za krevet biti umorni i spavati bez snova. Takođe valja izbegavati obilne obroke pre spavanja. Ako i dalje ružno sanjate i budite se uplašeni za bebu, odustanite od spavanje i uzmite knjigu umesto da budni ležite i u mraku i povećavate svoje strahove.
Kako da se borim protiv promena raspoloženja?
Razgovarajte sa onima koji su vam bliski, idite u šetnju, gledajte neki film, čitajte… Radite nešto, da biste odvratili sebi pažnju od briga.
Foto: Freepik
Bas mi je zao, ali stvarno koliko napacenih zena. Ja sam 29ta nedelja, imam divnog i pazljivog muza, nemam nikakve promene raspolozenja, jedino mi je ponekad dosadno hehe. Ispijam kafice, klopam, kad nema puno love, slusam muzikicu, setam po gradu i tako. Sex imamo redovno, ne smeta ni stomak , ni kilaza. Sve je u glavi i u muzicu, zene! Samo hrabro.Pozdrav
Trudna sam imam osjecaj da me muz ne voli sve sto mu kazem da kupi zaboravlja nece ni da me poljubi spava u krevet okrene ledja ne znam dali je u meni problem ili njemu
U 7 nedelji sam , toliko los odnos imam sa deckom od kad smo saznali da sam trudna non stop se svadjamo , ja se po 3-4h tresem placem , a on mrtav hladan . Prolazi mi kroz glavu da abortiram , jer ako se do sad tako pokazao , biće sve gore i gore .. 🙁
Za sreću ,ljubav ,tugu i decu je uvek potrebno dvoje.ako već zna da si trudna ne bi smeo da te nervira a još manje da te ignorise posle toga.popricajte ozbiljno da li želi tu bebicu jer će ona jedina da ispašta na kraju…a i ti..nije kasno da se stvari promene.ako je on pravi
Drage, mame.
U 31-oj nedelji trudnoce sam… Imam ogroman problem… Pre 4 meseca mi se dogodilo da mi nesto nije bilo dobro, a bila sam sama kod kuce… Toliko sam uspanicila sebe da sam imala 120 otkucaja srca u minutu… Zavrsila na hitno…Od tada ja nemam mira ni jedne sekunde, stalno me drma psiha… Nesmem nigde sama, pa cak ni do prodavnice… Kad god trebamo negde da krenemo sa supruga mene obuzima strah, znojim se, tresu mi se noge… Pa cak i kad sam kuci, lezim u krevet i hvata me panika… Ne znam sta bi sa sobom…. Pre dva meseca mi se pojavila neka kao paucina pred ocima, stalno je tu… Bila kod ocnog… Kao nista nije… A jedan clan porodice mi ima ne izlecljivu bolest oka i postepeno gubi vid koji ce dovesti do slepila… I sada ne znam daa li ja umisljam zbog ogtomnog straha da mi je mracno. Ne znam… Samo se osecam nesposobno, skroz sam nesigurna u sebe… Sve zbog psihe… Sama dovedem sebe do toga da npr kad odem do prodavnice stojim i jedva cekam da mi ona zena stavi ono u kesu i da izadjem, jer me hvata panika, krenem od straha da podvijam rukave, da se pomeram u mesto…. Nikada takva nisam bila pre… Sada samo sedim u kuci i gledam da se nekako izborim sa svojim strahovima… Pitam se samo da li je to zbog hormona pa ne mogu daa pobedim psihu, da li cu moci da kontrolisem sebe kad se porodim i da se izborim da zivim kao pre….? Ako je neka prosla kroz isto ili prolazi i ima ovakve vrste strahova neka pise… Mislim da sam jedina i jako se lose osecam, nista ne moze d mi skrene misli 🙁
Prvo i najvaznije nisi jedina , to je anksioznost sa napadima panike. Potrazi pomoc dobrog psihologa, mnogo ce ti pomoci, cak mozda i pomoc psihijatra,postoje lekovi koji mogu i u trudnoci da se piju. Veruj mi sve ce se vratiti u normalu , samo moras sebi dati vremena. Moze da pomogne i prica sa nekim bliznjim. Mnogo nas je kroz takvu fazu u zivotu proslo samo niko o tome ne prica. Sve ce biti ok!
Jelena, prvo da ti kazem da nisi sama. 2 godine se patim sa anksioznoscu i napadima panike, ali ja sam sama kriva za to sto toliko traje jer sam odlagala odlazak psihijatru skoro godinu dana. Isto sam kao i ti imala jedan dan kada mi je od vrućine pozlilo i kad sam imala puls ne znam ni sama koliki! Od tog dana ja se nisam smirila završavala sam svake nedelje po 2 puta u hitnoj, nikad nisam ostajala sama niti sam isla negde sama, a i to kad sam isla to je lekar ili nesto nužno. Jednom rečju preživljavala sam pakao. Imala sam gušenje bol u grudima kocenje ruku, nogu, trnjenje glave….. ne secam se vise sta sve nije bilo, bukvalno sam svaki dan umirala(bukvalno u mojoj glavi) i oprastala se sa životom. Odeš u hitnu, kazu nije ti nista, onda posle niza “nije ti nista” a ti znas da ti je nesto osećaš se porazeno u smislu, zelis da neko razume da ti je nesto i zelis vise da pronadjen sta je to sto ti prouzrokuje takve bolove i haos. Onda sam zadnju soluciju prihvatila da odem kod psihijatra jer naravno nisam verovala da mi je to iz glave (zato sam toliko odbijala odlazak)! Prihvatila sam sve sta mi je zena rekla i lek koji mi je prepisala i posle ja mislim 2 meseca mi je bilo skoro pa 100% bolje. Ali ja sam napravila jednu grešku, ti lekovi se piju na 3,6,9….(pa tako dalje) meseci i onda ako su ti svi simptomi nestali tada uz konsultaciju sa svojim psihijatrom mozes da postepeno prekineš terapiju, nekome stvarno isceznu svi simptomi posle 3 meseca i oni mogu da prestanu da piju, ali ja sam se zaletela i prestala jer sam sto pre htela da prestanem da pijem lekove. Posle mesec dana nakon prestanka terapije meni su se vratili simptomi i onda jovo na novo.. opet sam krenula da pijem lekove i sad kad sam zatrudnela uu januaru prestala sam da pijem.. Za sad je sve ok nemam potrebu za lekovima, ali nisam ni sama sigurna da je to nestalo 100% samo prosto ne razmišljam o tome.Zbog sebe i bebe ti je najpametnije da odeš kod psihologa ili psihijatra, ali samo zato da pomogneš i olaksas sebi jer samo od sebe nece proći cim toliko dugo traje. Mogu da ti dam par saveta, ali to vec sama znas.. ne smes da se izlazes stresu ili stresnim situacijama jer je upravo stres koji je okidač za napad panike. Namirnice koji ti pojačavaju anksioznost su pod jedan kafa, cigare i alkohol. Uvedi sebi da svako jutro popijes caj od kamilice, on je dobar za smirenje a nije štetan bebi! Nadam se posto je proslo vremena da ti je bolje ili daj boze nista! U takvim trenucima je podrška i razumevanje jako bitno, pa i ako se ne poznajemo imas zaista iskrenu podrsku od mene!!! Nadam se da sam ti malo pomogla 🙂
Ja sam u 31. nedelji trudnoce u 20. sam saznala da sam trudna od tada me muce strasne promene raspolozenja. osecam se usamljeno kao da me niko ne razume .. imam 21 godinu ostala sam bez oba roditelja nemam nikoga od svoje rodbine da me podrzi sama se snalazim. nisam zelela dete u ovom trenutku decko i ja smo pazili ali ocigledno ne dovoljno dete nije krivo i da sam ranije saznala ne bih abortirala ali imam osecaj da ce mi se ceo svet srusiti. inace jos uvek studiram imala sam gomilu planova ali nista od toga jos mi je i decko skroz ne ozbiljan i ne shvata da ce postati otac a ja necu moci sve sama .. znam da mi ne mozete pomoci ali mi je drago da mogu da podelim svoje osecaje sa vama
U potpunosti te razumem…emocionalna promenljivost je normalna..ako je on taj i pravi nema sto da se brineš…
Za studiranje nemoj da brines. Probaj psihicki da se sastavis i uci dok se ne porodis i daji ispite. Ja sam do kraja devetog polagala ispite a ne shvatas koliko me opterecivalo to iako samimala podrsku veliku, jer spava ti se, samo bi da legnes a ovamo imas brdo stvari da zavrsis. A sto se tice njega, ako ga ti ne osvestis sada i to neduzno dete, niko nece. Zato sedi i popricaj sa njim i prosto mu reci neka se zapita da li je svestan da ce postati otac i koliko to ozbiljnosti nosi sa sobom i da bude fer prema twbi da ti kaze da li je spreman da zajedno to iznesete. Puno srece ti zelim
Drage mame,
Ja sam ostala sama. Moj decko me je ostavio u 12.toj nedjelji trudnoce bez razloga. Samo se poceo svadjati i za sve sam ja bila kriva.
Sada sam u 29toj nedjelji i do sada sam gusila emocije a sada osjecam kao da mi nesto kosti izjeda i ne znam kako da objasnim kako se osjecam. Strah me je od svega. Ne znam kako da se nosim sa svim emocijama. Od velike srece do cinjenice da cu biti sama bez posla bez icega. Zaista mi je tesko i ne znam sta da radim. Oko.mene svi klimaju glavom kako me razumiju ali niko zaista ne razumije kako mi je. Ovaj osjecaj u zadnje vrijeme kako mi nesto kosti izjeda mi ne da da disem 🙁
Ja bi volila da se javis privatno da popricamo ako zelis naravno 🙂
Draga Nela,
moj e-mail je [email protected]
Drage moje moram da podijeli. sa vama svoje probleme 26 sam nedelja trudnocee,cuvala sam jedan dan djevojcicu od jetrve i pomislih u sb od cega bebe postanu tad me sve zbunilo,ne oajecam nista nemam nikakve osjecaje ama bas nikakve ne mogu ni nasta da mislim immam taj neki strah od svega kao da cu se izgubiti ponekad se pitam od cega je ovo sve postalo i boji. se da cu poluditi a znam da samo umisljam gluposti onda pocnem razmmisljati o bebcu kako ce to sve biti hocel biti sve ok…najgore mi pada sto sam zbunjena i nemam nikakve osjecaje a ne bojim se nicega…ni poroda nista ujutro ustajem rano nemam apetita ne znam sta da radim?sta vi kazete jel to prolazna faza il?
Ja sam u 5 mesecu i vec su pocele katastrofalne emotivne turbulencije. Kako stvari stoje, deli cu sudbinu mnogih, bicu usamljena i tuzna do kraja.
I Mariju ispod u komentarima,i vas,razumem. U potpunosti. I kod mene je isto. I ne znam sta da radim. Potpuno nerazumevanje sa suprugove strane. Ponasa se cak prema meni kao da nisam trudna. Nemam napade,histerije i sl,jednostavno nisam takva,jaka sam jer On zeli da takva budem ALI mi je potrebno nekad neka neznost,poneki zagrljaj ponekad i da mogu da pricam sa njim o bilo cemu. A to ne mogu. Tuzna sam,ali bas bas.
Sva sreca da sam naisla na vas i vase komentare. Cini mi se da je mnogo lakse kad znam da nisam jedina. 4. mjesec kako jedno divno srce kuca ispod moga, a ja se plasim da mu ne naudim. Ne mogu reci da nema srecnih dana i momenata kad sve izgleda kao bajka, ali posle njih obicno slijedi mnogo suza, osjecaja tuge i bezvrednosti. Muz koliko zna da me usreci, toliko zna i da me uvrijedi i da me natjera da se osjecam kao neko ko ne zasluzuje da zivi. Svadje kratko traju ali za ta 3-4 dana pozelim da me nema jednostavno. Plasim se da ne naskodim bebi, ali ne uspjevam da ostanem imuna na sve te grube rijeci. Hvala dragome Bogu sto mi je podario ovaj blagoslov i najvecu srecu da budem majka, jedva cekam da dodirnem to njezno bice koje je dalo smisao mom zivotu. Rekla bih vam da je najbolje iskulirati muskarce i posvetiti se bebici sa sto vise radosti, ali evo ni sama ne znam kako pobijediti taj osjecaj. Izdrzite, Bog je veliki i pomoci ce nam da sve bude u redu… Veliki pozdrav svim buducim mama.
Volela bi da mi neko pomogne. ne znam sta da radim. osmi sam mesec i jako se brinem za bebu. muz mi se veoma neodgovorno ponasa i nekako nezainteresovano prema meni i mojim potrebama. cim pokusam da mu ukazem na ponasanje i probleme krece napadanje sa njegove strane i svadja. mene to jako pogadja. noci provodim placuci, a ne retko i dane. i tako stalno. u zadnje vreme ta stanja i svadje su sve cesce jer sto sam bliza porodjaju imamo vise obaveza a meni je potrebno sve vise paznje a on sve radi kontra, non stop se udaljava od mene i bezi od problema. i onda kad krenem ne mogu da stanem, placem zbog svega, sve vise i vise. uplasim se za bebu ali to me jos vise tera u plac, ne mogu da se smirim. i to traje dugo. kako pokusam da spavam neka misao mi se vrati i onda idem ispocetka. sta da radim? ne zelim da stetim bebi ali jednostavno ne mogu da se smirim. Pomozite, Posavetujte… Hvala
I ja imam isti problem. Inace sam takva bila u pms-u, osecaj da ni sebe ne mogu da podnesem a ostale pa tek i sada u osmom mesecu trudnoce. Do sada je sve bilo lepo ali zadnjih cetiri dana ne ustajem iz kreveta, samo se svadjam sve mi smeta , i samo placem i spavam..
Drage mame, ja sam presla termin pre 4 dana, samo cekam kad ce sve ovo da prodje i da uzmem bebicu u ruke. 🙂 Puna sam strahova, podrske nemam ni od koga, nemam kome ni da se pozalim, svi pricaju samo o svojim problemima kada su sa mnom. Muz pola dana radi, kad dodje kuci na telefonu je, ili izadje u grad, ja sam uvek bila sama svih ovih 9 meseci, provela sam ih placuci, bez paznje, ljubavi i razumevanja koje mi je najvise trebalo. Ali samo da se sve zavrsi kako treba, sve je vredno tome. 🙂 :*
jel ova grupa jos aktivna,ima li jos usamljenih trudnica ?
molim za savet trudna sam 16 nedelja suprug mi je bio dva meseca u inostranstvu i pre nedelju dana je dosao kuci ali danas je otputovao a ja ne mogu nikako da se smirim jako mi je tesko sto je nedelja brzo prosla kad je prvi put isao nisam toliko bila tuzna kao sada ne mogu suze da zaustavim a bojim se ne znam jel moze nesto bebi da se desi?
Drage moje danas sam izgubila kucnog ljubimca malog zeku umro je imao je tek 2 mjeseca i cijeli dan placem a u 31voj nedelji trudnoce sam bojim se da ne utjece na bebu a nikako da stanem s plakanjem kako god sve me posjeti na nju sta god radim trckarala je za mnom bila u kuhinji kada kuham perem kada sjedim u krilu je bila tu sada je nema sve u 10sekundi nestalo. valjda nece nista bebi biti
Devojke,ja sam u 8 nedelji,i plasim se za svoje psihicko stanje,sa suprugom sam 11 godina i nikada ga nista nisam pitala,a od kada sam trudna sve je izbilo iz mene,osecam se usamnjeno,emotivno prazno i ako je on tu,da li znate kome da se obratim,izludecu od ovoga?Brine me to sto vise mislim o njemu i nekim pre stvarima vezanim za njega,nego o svom detetu koje sam toliko zelela?!!
Ipak se obratite psihologu to je uvek za sve nas najbolje – jedan na jedan razgovor svakom dobro dođe.
U 11 sam nedelji. Ne znam odakle da pocnem da li od svakodnevnih mucnina i povracanja ili sto nemam energije kao da sam bolesna. Svi me nerviraju. Druga mi je trudnoca i za sada od uzivanja nema nista, nadam se da kad budem 4 mesec da ce sve doci ja svoje i da cu se bolje osecati. Blago vama koje ne gladujete i nemate mucnine a kod nervoze pomaze joga i meditacija. Pozdrav svima
Pozdrav drage Mame 🙂 Ja sam Nikola imam 25 godina … Devojka mi je u 12 nedelji trudnoce i kako je ostala u drugom stanju dosta je hladna bez emocija tj nema toliko emocija koliko je bilo pre trudnoce i ja kao svaki muskarac msm da me manje voli da se pokajala ili sta vec ? Onaa tvrdi suprotno a ja nmg da se naviknem na to..
Zdravo svima!
Ja sam 24. nedelja i imam ogroman problem.. Pretvaram se da sam srecna, ali ustvari nemam onaj pravi osecaj da cu postati majka.. Jako sam mlada, i verovatno i to ima uticaja, strasno mi je sto razmisljam da sam pogresila i da nam dete jos ne treba.. Sa muzem nemam nekih vecih problema, navikao se na promene raspolozenja, samo sto sve redje imamo odnose jer je njemu neprijatno zbog stomaka, sto jos vice povecava moje nezadovoljstvo.. Poslednjih par dana se jako lose psihicki osecam, nikad nisam mogla da shvatim da majka ne voli svoje dete, a trenutno sam u slicnoj situaciji i ubi me savest zbog toga.. Iskreno se nadam da je to sve samo do hormona i da ce prestati cim ugledam bebca.. Veliki pozdrav svima!
ja vise sama ne znam sta cu sa sobom. tek sam na pocetku trudnoce, spremamo svadbu, birala sam vencanicu sve lepr stvari…. a ja nervozna ujedam, napadam sve zivo, samo kontriram, svadjam se…. puna sam strahova , crnih misli itd… posao me opterecuje… ne radi mi se… jos mi je rano za trudnicko… ne znam sta da radim 🙁 osecam se lose povodom raspolozenja..
..
ista stvar
Drage moje, koliko mi je lakse od kad sam procitala vase postove. Ja sam u 19.nedelji i toliko sam razdrazljiva da samu sebe ne mogu da podnesem, tako je od samog pocetka, na poslu samragovala na svaki povisen ton (rad s korisnicima),a kod kuce na svaku sitnicu. Situacija je katastrofalna od pre 10 dana od kad su me vratili sa amniocinteze zbog pogresnog uputa. Naravno , naknadno sam to resila ali me je toliko izvelo iz ravnoteze da jos ne mogu da se smirim. Sada me svaka sitnica nervira. Ima li kraja/leka ovome