Istraživači su identifikovali hormon koji luče rastući fetusi, a koji može da izazove težak oblik jutarnje mučnine. Žene koje su osetljivije na ovaj hormon, koji se povećava tokom rane trudnoće, mogu biti u većem riziku da iskuse ozbiljan oblik mučnine i povraćanja, poznat kao hiperemeza gravidarum, prema njihovom istraživanju.
“Po prvi put, hiperemeza gravidarum može biti tretirana u osnovi, umesto samo ublažavanja simptoma“, kaže Tito Borner, fiziolog sa Univerziteta u Pennsylvaniji. Rad je objavljen 13. decembra u časopisu Nature.
Ovo otkriće bi takođe moglo da otkrije načine za lečenje. „Sada imamo jasnu sliku o tome šta bi moglo da uzrokuje ovaj problem, ali i put i za lečenje i za prevenciju”, kaže koautor studije Stiven O’Rajli, istraživač metabolizma na Univerzitetu u Kembridžu, Velika Britanija.
Istraživači su otkrili da su žene koje su imale visok nivo hormona GDF15 pre trudnoće, imale minimalnu reakciju na njega dok su nosile bebu. Ovi rezultati sugerišu da davanje GDF15 osobama sa visokim rizikom od hiperemeze gravidarum pre trudnoće može da ih zaštititi od tog stanja. O’Rajli kaže da, iako njihovo istraživanje sugeriše da GDF15 utiče na rizik od teške mučnine, drugi faktori mogu imati ulogu.
Otprilike 70% žena doživljava mučninu i povraćanje tokom trudnoće – kolokvijalno nazvano jutarnjom mučninom, iako se može javiti u bilo koje doba dana. Oko 0.3-2% žena doživljava hiperemezu gravidarum: simptome tako ozbiljne da imaju problema s jedenjem, pijenjem i obavljanjem svakodnevnih aktivnosti. U najgorim slučajevima, ovo može dovesti do smrti usled dehidracije.
“To je izuzetno onesposobljavajuće”, kaže O’Rajli.
Zaštitni mehanizam
Istraživanje je pokazalo da GDF15, koji se proizvodi u niskim količinama u organima poput prostate, bešike i bubrega, može izazvati mučninu vezivanjem za specijalizovane receptore u moždanom stablu. Nakon unošenja toksičnih supstanci i tokom rane trudnoće, nivo ovog hormona raste, izazivajući mučninu.
“Obično je najgore u prvom tromesečju, a zatim postepeno prolazi”, kaže O’Rajli.
Na osnovu takvih studija, O’Rajli je zaključio GDF15 možda evoluirao kako bi zaštitio ljude od samotrovanja i kako bi zaštitio fetus u razvoju od toksičnih supstanci. Nije potrebno jesti puno i dobijati puno mase u ranoj trudnoći, kaže O’Rajli. “Daleko je bolje biti oprezan u vezi sa tim šta jedete, kako biste zaštitili svoje potomstvo od toksina.”
Istraživači su 2018. godine povezali neke varijante GDF15 gena, koji kodira GDF15, sa povećanim rizikom od razvoja hiperemeze gravidarum4.
U najnovijoj studiji, O’Rajli i njegove kolege su otkrili da su nivoi GDF15 u krvi bili znatno viši kod skoro 60 trudnica koje su imale mučninu i povraćanje nego kod oko 60 njih koje su iskusile malo mučnine ili ne nisu imale.
Istraživači su uporedili nivoe različitih varijanti GDF15 koje proizvode ćelije placente koje potiču od majki i fetusa i otkrili su da fetalne ćelije proizvode većinu hormona.
Genetski rizik
Tim je otkrio da ljudi koji imaju određene genetske varijante GDF15, koje su ranije bile povezane sa većim rizikom od razvoja hiperemeze gravidarum, imaju niže nivoe GDF15 u telu. Analizom genetskih podataka od više od 18.000 ljudi, istraživači su otkrili da viši nivoi GDF15 kod osoba koje nisu trudne smanjuju rizik da će razviti hiperemezu gravidarum ako zatrudne. To sugeriše da ljudi manje reaguju na hormon tokom trudnoće, ako prethodno imaju viši nivo GDF15, kaže O’Rajli.
Da bi testirali ovu ideju, istraživači su miševima koji nisu bili trudni ubrizgali dugotrajni oblik GDF15 ili placebo. Tri dana kasnije, tim je svim miševima dao dozu GDF15 i otkrio da su životinje koje su primale placebo jele manje i izgubile na težini, ali one koje su bile izložene GDF15 jele su normalno i izgubile manje težine.
Tim je takođe pitao majke sa beta talasemijom – koje imaju doživotno povišene nivoe GDF15 – da li su iskusile mučninu tokom trudnoće. Samo 5% njih jeste, dok je više od 60% onih u uzorku opšte populacije, podudarnih po etničkom poreklu i uzrastu, doživljavalo ove simptome.
Zaustavljanje mučnine
Rezultati ukazuju da bi osobama koje generalno imaju niske nivoe GDF15 mogli biti davane sve veće doze hormona tokom pokušaja začeća, kako bi ih postepeno učinili manje osetljivim na njega i smanjili šanse da dožive hiperemezu gravidarum tokom trudnoće, kaže O’Rajli.
Kao alternativa, mogla bi im se davati antitela koja blokiraju GDF15 ili receptore GDF15, kako bi se smanjila mučnina i povraćanje. Najmanje dva antitela protiv GDF15 trenutno se testiraju u kliničkim ispitivanjima radi lečenja sindroma gubitka težine – kaheksije.
Potrebna su dalja istraživanja kako bi se istražile ove mogućnosti. “Ne znamo ništa o ulozi GDF15 u normalnoj trudnoći”, kaže akušerska kliničarka i istraživačica Ketrin Vilijamson sa Imperijalnog koledža u Londonu. Studije bi trebalo da utvrde da li promena aktivnosti ovog hormona može imati štetne efekte, dodaje ona.
Borner se slaže. Pokušaji suzbijanja mučnine tokom trudnoće imaju problematičnu prošlost: u 1950-ima i 1960-ima, lek talidomid se koristio za lečenje ovog stanja, ali se ispostavilo da utiče na razvoj dečijih udova.
“Ako je fetalno izvedeni GDF15 glavni pokretač mučnine i povraćanja tokom trudnoće, onda je to velika stvar”, kaže istraživač u oblasti ishrane Bart De Džong sa Pensilvanijskog univerziteta u Filadelfiji. “To nam pokazuje moćan način na koji fetalno okruženje može koristiti jedan hemijski signal da dramatično utiče na zdravlje i ponašanje majke.”
Izvor: Nature
Prevod: Bebac
Komentari (0)