Prijateljstvo je verovatno najlepši i najveći kapital u koji, kako kažu stručnjaci, počinje da se ulaže već oko četvrte godine života. Nesvesno, netendenciozno, nenametljivo. Po čistom osećaju i ličnom doživljaju. Deca se međusobno “prepoznaju” još u ranom detinjstvu, kada u vrtiću i komšiluku zasnivaju prva prijateljstva, a nova, intenzivnija i ozbiljnija ih čekaju u školskoj klupi. Psiholozi kažu da ona već u nižim razredima mogu da razumeju suštinu prijateljstva jer je to doba u kojem počinje da im se razvija socijalna inteligencija.
Podiže samopouzdanje, razvija empatiju
– Deca tada još ne znaju da objasne šta je to drugarstvo, ali ako ih pitate ko im je najbolji drug i zašto vole sa njim da se druže, odgovoriće vam bez razmišljanja – tvrdi psiholog Vesna Petrović. – Nisu, naravno, svi mališani ekstrovertni, komunikativni i popularni u društvu, ali prirodno je da svi imaju potrebu za prijateljima. To važi i za najasocijalnije dete.
Foto: Pixabay
Prve lekcije o prijateljstvu mališani dobijaju od roditelja, jer na njihovom primeru mogu da uoče kako se provodi vreme sa prijateljem, zašto pred nekim možemo i da se smejemo i da plačemo, zbog čega se nečijem pozivu i susretu uvek obradujemo. Deci se s vremenom samo povećava potreba za bliskom osobom, sa kojom dele svoje tajne i ideje. Stručnjaci kažu da je rano prijateljstvo važna životna škola, veština uz koju se stiču i druge velike veštine.
– Prijateljstvo je značajna veština i temelj za toliko potrebnih životnih afirmacija. Zahvaljujući njoj, mališani stiču samopouzdanje, osećaju da imaju nekog s kim mogu lepo da provedu vreme, ali i na koga mogu da se oslone, jer je drug uvek saveznik. Mališani se ostvaruju u odnosu koji podrazumeva davanje i dobijanje, što ih čini nesebičnim i saosećajnijim. Situacije u kojima se sporečkaju su takođe pozitivne, jer predstavljaju empirijske lekcije o pomirenju, praštanju, pravljenju kompromisa… – objašnjava Petrovićeva.
Šta kažu deca?
Da su već i osmogodišnjaci svesni koliko je drugarstvo važno, uverili su nas učenici II1 odeljenja Osnovne škole “Danilo Kiš” u Beogradu:
Marta Vuksanović
– Drugarstvo je kada imaš prijatelja koji je uvek sa tobom, nikada se ne odvaja od tebe i ne napušta te kada ti je teško. Neki kažu da je drugarstvo zvezda koja nebo krasi i treba je čuvati da se ne ugasi.
Andrija Janković
– Kada imaš nekog s kim voliš da se družiš i s kim ti nikad nije dosadno, znači da imaš prijatelja. On služi da igrate fudbal, jurite se i ne svađate se.
Foto: Pixabay
Tara Jovanović
– Drugarstvo je kada se igraš s nekim, dobar si prema njemu, deliš sa njim sve i sve zajedno radiš. Moja najbolja drugarica se zove Nevena.
Vuk Brajković
– Svaki dečak ima nekog druga ili drugaricu s kojim voli da priča, smeje se i šali. Čak i kada se nekad posvađa sa njim, to ne znači da se neće pomiriti. I za to služe prijatelji.
Iskra Šabotić
– Drugarstvo je kada imaš drugaricu ili druga s kojim ti je zabavno, s kojim možeš da izmišljaš nove igre, učiš, razmenjuješ sličice, deliš tajne i koji se na tebe nikad ne ljuti.
Nina Stošić
– Drugari služe da nam ulepšaju dan u školi ili na raspustu, umesto da budemo sami i da se dosađujemo.
Izvor: Novosti.rs
Komentari (0)