Divno! Rođene sestre se porodile istoga dana

Jedna devojčica je dva dana probila termin, dok je druga rešila da požuri da se „igra” sa sestricom, pa je poranila dve nedelje.

Starija sestra Milica rodila je Helenu, a mlađa sestra Tijana Lazić rodila je Teodoru. Tijani je ovo drugo dete, ima i sina Vladimira dok je Milica novopečena mama.

Telegraf.rs je saznao da su im termini za porođaj su im bili u drastičnom razmaku. Međutim, pošto je Tijani pukao vodenjak, a pošto obe znaju da je u tom slučaju porođaj malo teži, Milica je malo strahovala za nju, ali i za sebe, jer joj je to bila prva trudnoća, pa je i njoj pukao vodenjak, dve nedelje pre termina.

Tijana, koja je medicinska sestra po struci, kaže da nisu mogle ni da sanjaju da će „nositi” bebe u istom periodu, a kamoli da će se poroditi u istom danu.

– Rodila sam devojčicu, Teodoru 23. jula u 5.50 sati. Milica se porodila istog dana u 15 časova jer se malo nervirala oko mene, a i malo ju je uhvatio strah, šta nju čeka, jer je njoj to prva beba. Pukao joj je vodenjak, pa se sve dogodilo tako da smo se srele u „Narodnom frontu”. Kada sam ja krenula na intenzivnu negu, ona je već bila primljena. Tačnije, ja sam se već bila porodila kada je njoj u 6 sati ujutro, 23. jula pukao vodenjak – prepričava Tijana svoj slučaj.

I Tijani je pukao vodenjak, dan pre porođaja, oko 18 sati.

– Milica je strahovala i za mene i za sebe, nije spavala celu noć, i izjutra kada je legla samo je osetila da joj je pukao vodenjak. Krenula je ka „Narodnom frontu”, a ja sam se već bila porodila. Ja sam bila 41. nedelja, a ona je bila u 37. Njena Helena je poranila, a moja Teodora se rodila malo kasnije – kaže Teodora za Telegraf.rs, koja se porodila prirodnim putem, i bez epidurala.
 

-  Ne pamtimo da smo do sada imali porođaj dve rođene sestre u istom danu i da su obe dobile treće dete. Zaista nesvakidašnja situacija. Porođaji su prošli u najboljem redu i one će verovatno sledeće sedmice kući – saopštili su iz čačanskog porodilišta.
 

Nije ni čudo što se Milica zabrinula i za Tijanu i sebe. Najstarija je od četiri sestre. Ovaj lekar opšte prakse kaže da je najbitnije da se sve završilo kako treba. Njeno prvenče, ćerka Helena, rodila se malena, imala je 2.750 grama, ali sada već ima 3.100 i lepo napreduje.

-  Meni je ovo prva beba. Helena – počinje svoju priču Milica:

– Termin mi uopšte nije bio u julu, već 7. avgusta, što mi je i lekar potvrdio samo par dana pre porođaja. Tada sam ga pitala hoću li skoro, rekao je da neću, i da ću ga sačekati da se vrati sa odmora. Rekao mi je kako se beba podigla, a ja sam je osećala u pete. Na tome je i ostalo. To je bilo u ponedeljak. Tića je hospitalizovana u sredu. Malo sam se potresla jer je premašila termin, dva dana kasnije se porodila. Ona i ja smo sve vreme bile na vezi, kasno sam zaspala i negde oko 5.40 sati sam osetila kako mi je vodenjak pukao. Malo sam se, ne uspaničila, ali mi nije bilo svejedno.

Probudila je i supruga i odmah su se uputili ka „Narodnom frontu”.

– Porodilište je bilo prepuno žena. Rekoh mužu ko će to da čeka. Kaže on: ’Ma kakvo čekanje, ti si hitan slučaj’. Ušli smo unutra, a pošto smo se u međuvremenu čuli sa mojim doktorom Dejanom Dimitrijevićem, on je sve već bio organizovao. Odradili smo pregled, kovid-test, i odmah sam bila sprovedena do odeljenja. Već u u 8.20 sam bila u porođajnom bloku. U 15 sati se rodila Helena. Bila je kao mrvica. Malo lakša. Imala je 2.750 kilograma, ali sada lepo napreduje – priča Milica.

Iako je želela da se porodi knjiški, prirodnim putem i bez epidurala, iskreno kaže, odustala je od čeličenja.

– Tića se čeličila, ja nisam. Htela sam bez epidurala da vidim kako je to knjiški, ali kada je sve krenulo, zaboravila sam na tu ideju, pa sam brzinski tražila epidural – kaže ona i dodaje da bebica lepo napreduje, spava, jedino je malo kao i sestru od tetke muče grčevi.

Obema je, ipak, najteže bilo poroditi se sa maskama na licu.

– E, to je bilo zastrašujuće grozno. Napetost, bol, preznojavanje, još maska na licu. Ali, preživele smo… – kaže Milica, a istim tonom priča i Tijana:

– Nisam imala strah zbog koronavirusa. Svih devet meseci nisam izlazila. Bila sam kod kuće. Iskreno, najviše sam se bojala kako podneti masku, koju smo morali da imamo 24 sata. I na porođaju, i u sobi. U bolnici je, inače, sve u redu. Nema uopšte straha da je neko zaražen. Postoji poseban kovid-deo za kovid-trudnice, a posebno za sve ostale. Ali, maske… Sve vreme sam i na porođaju morala da je imam, još je bilo i prevruće, ali preživele smo. Sada je lakše, kod kuće smo.

Pošto su sestre, doktori su im omogućili da borave i u istoj sobi.

– U istom danu smo se porodile, i zajedno smo bile u istoj sobi sa bebama četiri dana, i zajedno smo izašle iz porodilišta – kaže Tijana.