Ovih dana sve više pacijenata ima upalu sinusa jer smo iz toplog vremena „uskočili” u hladne dane, a iz toplih domova nepripremljeni izađemo na jutarnji mraz. Kako sprečiti i lečiti upalu sinusa, za RTS govori doktor Ivan Baljošević, ORL specijalista iz Instituta za majku i dete i profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu.
.jpg)
Foto: Freepik
Upale sinusa su najčešće u periodu jeseni i zime kada smo izloženi zahlađenju, odnosno, trenutno konkretno snažnom vetru koji ovih dana dominira, navodi gost Jutarnjeg programa, dr Ivan Baljošević.
„Najčešće dolazi do infekcije nosa koje su izazvane virusima, a nos i sinusi su neraskidivo povezani, tako da često govorino o rinosinuzitisu. Smatra se da oko 20 odsto ukupne svetske populacije ima sklonosti ka obolevanju sinusa”, dodaje profesor.
Skoro 90 odsto tih infekcija izazvano je virusima koji su najčešći u ovom periodu, a samo 10 odsto je bakterijske etiologije i zahtevaju lečenje antibioticima. Najbolja preventiva bi bila da nosimo kape i šaleve kojima sprečavamo preterano rashlađivanje glave i izbegavanje boravka na jakom strujanju vazduha, savetuje dr Baljošević.
Pročitajte još
Kako se leči upala krajnika?
„Danas na tržištu postoji određen broj antivirusnih preparata koji se mogu primeniti u tretmanu, odnosno prevenciji ovih infekcija sinusa”, napominje gost Jutarnjeg programa.
„Hronične infekcije sinusa imaju nešto manje izražene simptome, ali njihova karakteristika je da traju duže od tri meseca u kontinuitetu, sa simptomima kao što su zapušen nos, glavobolja u čeonom predelu, slivanje sekreta, oskudno nakašljavanje svakog jutra i slično”, objašnjava doktor.
Upale sinusa kod dece i teći krajnik
Doktor Baljošević napominje da kada su u pitanju deca, za razliku od odraslih, ona kada dobiju infekciju nosa, uglavnom dobiju i infekciju trećeg krajnika što se manifestuje burnom kliničkom slikom sa izuzetno povišenom temperaturom, slivanjem sekreta i posledično, komplikacijama kao što su upale uha ili infekcija donjih disajnih puteva.
.jpg)
Foto: Freepik
Operacija trećeg krajnika su najčešće kod dece i on stvara probleme uglavnom negde do četvrte godine. Posle toga simptomi i potreba za operacijom jenjava, a treći krajnik spontano nestaje između 9. i 12. godine života.
„Ukoliko pet ili više puta tokom godine dete uzima antibiotik zbog infekcije trećeg krajnika koje se manifestuju curenjem iz nosa, povišenom temperaturom, slivanjem sekreta i ponavljanim upalama uha, onda treba ukloniti taj treći krajnik”, naglašava dr Baljošević.
Ko je skloniji upali sinusa
Upali sinusa su skloniji pacijenti koji imaju devijaciju nosa i otežano dišu na nos, ali danas, najčešće pacijenti koji imaju alergijski rinitis.
„Alergijski rinitis je jedno od najčešćih oboljenja u svetskoj populaciji i smatra se da trećina ukupne evropske populacije, negde oko 150 miliona ljudi ima sklonost ka alergijskom rinitisu. I upravo, kada imate tu preosetljivost na elemente iz spoljašnje sredine, onda imate i povećanu sklonost za dobijanje infekcije sinusa”, ističe dr Ivan Baljošević.
Operacija sinusa se radi u slučaju dijagnoze neke mehaničke opstrukcije – devijacije nosa, otoka nosnih školjki, sluznice ili nekih polipoznih promena koje su se razvile na sinusima.
„Upala sinusa je uobičajena bolest samo treba na vreme da se prepozna i primeni odgovarajuća terapija. Imamo dosta pacijenata sa hroničnim sinuzitisima kojima simptomi traju skoro celu jesen i zimu. Bitno je da se pronađe uzročnik i da se na vreme otkloni”, naglašava profesor dr Ivan Baljošević.
Izvor: RTS
