„Radio 021” donosi vam detaljne analize najbitnijih tema u periodu odrastanja i roditeljstva u novom serijalu „Vodič za odrastanje”.
U osam epizoda obradiće teme polazak u vrtić, igru, uzore, pubertet, prava deteta i još mnogo toga. Za početak, naše stručne sagovornice približiće vam temu značaja predškolskog vaspitanja i obrazovanja, a radijsku emisiju u našoj produkciji takođe ćete pronaći na istom mestu.
Zbog čega se ide u vrtić?
Suština vrtića nije učenje, već sazrevanje i socijalizacija i bitno je da roditelji to znaju na početku. Mnogi roditelji pomisliće da je vrtić tu da zameni roditeljstvo ili da se bavi školskim obavezama, ali to uopšte nije slučaj. Kako za 021.rs kaže urednica roditeljskog portala Bebac, psiholog Jasmina Mihnjak, predškolsko obrazovanje i vaspitanje nije samo godinu dana obaveznog pohađanja vrtića.
Kako kaže, roditelji često preozbiljno shvataju taj period i imaju očekivanja da će vaspitačica u tih godinu dana da pripremi decu za polazak u školu. Zapravo je reč o nastavku svega onoga što su deca imala i pre poslednje godine u vrtiću.
Foto: Freepik
– Predškolsko se malo razlikuje po tome što ih organizaciono priprema za ono što treba da dođe, u smislu da nema više spavanja, da se više radi na nekim stvarima koje će im biti potrebne u školi, ali ima i puno zabluda u smislu da očekujemo da će vaspitačica sada da nauči decu da čitaju i pišu – to nikako nije uloga vaspitača u predškolskim ustanovama. Oni zapravo treba da pripreme dete kako da se snađe kad dođe u sistem – da se samo obuče, ode u toalet, da reaguje kad nešto nije po njegovoj volji, kako da deli, kako da sarađuje s drugarima iz škole. To su neke životne stvari i neophodne su deci pre polaska u školu – kaže Jasmina Mihnjak.
Predškolsko obrazovanje i vaspitanje ima tri osnovne funkcije: ekonomsku, socijalnu i pedagošku, kaže za 021.rs glavni vaspitač u vrtiću „Palčica” u Novom Sadu, pedagog Tatjana Ogrizović Malešević.
Naša sagovornica iz „Radosnog detinjstva” pojašnjava da pedagoška funkcija znači kreiranje sigurnog i podsticajnog okruženja za igru, učenje i razvoj deteta. Socijalna funkcija podrazumeva da sva deca, bez izuzetka, imaju jednake uslove za razvoj, dok ekonomska funkcija znači da se roditeljima omogućava da rade ili da se školuju, a da im je dete zbrinuto.
– Predškolstvo je osnov razvoja deteta. Novija istraživanja rada mozga pokazuju da deca uče od rođenja, a prve godine života utiču na njihov kasniji uspeh u školi i kompletan socijalno-emotivni i kognitivni razvoj. Predškolski programi podstiču razvoj društva, a to znači da ono igra značajnu ulogu u izgradnji društvene kohezije, kolektivnog duha i saradnje. Dostupni kvalitetni predškolski programi podstiču i jačanje prava deteta, a unapređuju i životne šanse deteta jer kvalitetni programi poboljšavaju ishode učenja. Istraživanja su pokazala i da deca koja su pohađala predškolske programe kasnije imaju mnogo bolje rezultate u odnosu na decu koja nisu pohađala predškolske ustanove – većina završava srednje škole i upisuje fakultete, a što je najbitnije, imaju najmanje problema u ponašanju – navodi naša sagovornica.
Vrtić je, kaže, izuzetno bitan za mališane pod rizikom, koji su ugroženog socijalnog statusa.
Kako se radi u novosadskim vrtićima?
Počev od septembra 2019. godine, Predškolska ustanova „Radosno detinjstvo” počela je da uvodi vaspitno-obrazovni program koji je „uvežbavala” prethodnih godina u vrtiću u Kaću, a to su Godine uzleta. Vaspitno-obrazovni programi su osnovni modeli rada svakog vrtića i tu su da bi se postigli svi ciljevi ustanove. Postoje različiti modeli i zastupljeni su širom sveta – većina je do sada čula za Montesori, na primer.
U novosadskim vrtićima su, nakon primene modela A i B, prešli na novi, znatno unapređeniji model.
– Do pre godinu dana smo koristili najčešće B i A – to su akademski modeli koji imaju različite usmerenosti i fokuse. Model B je usmeren na odraslog, gde se dete shvata kao osoba koju treba oblikovati u skladu sa programima, fokus je na znanjima i veštinama sa detaljno postavljenim ciljevima i ishodima prema vaspitno-obrazovnim oblastima. Dakle, uglavnom vaspitač drži usmerenu aktivnost detetu prema oblastima poput matematike, razvoja govora, okoline, likovnog, muzičkog… Učenje vodi vaspitač, uglavnom sa svom decom i najčešće u sobi. Model A je usmeren na dete, jedinstvenu osobu sa specifičnim potrebama i interesovanjima. Program je zasnovan na razvoju dečjih potencijala, dete uči kroz igru – kaže sagovornica.
Foto: Freepik
Najnoviji model je holistički – celovit i fokusira se na slobodu deteta da samostalno istražuje i zaključuje, uči kroz iskustva i igru, te ga sredina motiviše da dalje istražuje. Fokus je, kaže Tatjana Ogrizović Malešević, na dobrobiti deteta.
– Ne postoji najbolji model jer je svaki u nekom periodu bio najbolji, ali možda nije loše iz svakog modela uzeti najbolje. Program Godine uzleta pokazao se najoptimalnijim za celovit razvoj ličnosti i za ovo kratko vreme smo primetili da deca zaista uživaju jer im je data sloboda da iniciraju i biraju šta ćemo raditi. Njihova interesovanja se poštuju – navodi glavni vaspitač u „Palčici” za 021.
Zašto su bitni vaspitačice i vaspitači?
Vaspitači i vaspitačice imaju ogroman uticaj na dete. Efekti rada sa vaspitačicom, njeno ponašanje i ljubav prema detetu prate nas i dok smo odrasli, a mnogi se sećaju imena svoje vaspitačice. Nekada se dešava, kaže Jasmina Mihnjak, da deca više slušaju vaspitačicu nego roditelje, pa dolazi do zbunjivanja.
– Moramo da razdvojimo to da je deci kuća neka sigurna zona i da treba da bude tako. Dete će kod kuće pre da ispolji sve one negativne emocije koje zadržava kad izađe u svet jer ono zapravo želi da zadovolji kriterijume i nekih drugih ljudi koji ih neće apsolutno, bezuslovno voleti kao roditelj. A opet, vaspitačice koje su takođe ljudi vezuju se za decu i pokazuju im svakodnevno određenu naklonost i ljubav. Međutim, za tu naklonost je potrebno da se deca izbore pa tako će vaspitač pre odgovoriti na pitanje detetu koje je glasnije i tu onda već imamo neku vrstu borbe i takmičenja sa vršnjacima zarad dobijanja pažnje i podrške vaspitača. Sve to ih godinama dodatno vezuje i oni postaju veoma važne osobe u životu svakog deteta – navodi Mihnjak.
Vaspitači i vaspitačice su „čarobnjaci za sve”, smatra i svojim vaspitačima često govori Tatjana Ogrizović Malešević. Vaspitač je, dodaje, okosnica vaspitnog programa, neko ko planira rad, sređuje sredinu, omogućava sve uslove da deca napreduju, odlučuju, istražuju…
– Uloga vaspitača je ogromna i brojna. Vaspitač menja strukturu vrtića, posmatra, prati dete, organizuje sredinu za učenje, čuva samopoštovanje dece. Pre svega, vaspitač kao profesionalac kreira takvu atmosferu u kojoj sva deca treba da se osećaju dobro i da se aktiviraju na različite načine. Deci je potreban vaspitač kao saigrač, neko ko je zanimljiv, vedar, ko pomaže deci da ispolje samostalnost, artikuliše svoje potrebe, da usmerava decu na radoznalost, kreira materijale za igru – navodi naša sagovornica.
Foto: Freepik
Ukoliko vaspitači u vrtiću rade dobar posao, srećno dete dolazi kući i deli utiske sa roditeljima. Na njima je, slažu se sagovornice, da podrže vaspitačicu i dele lepo mišljenje o njoj, te da imaju stalnu komunikaciju sa vrtićem i vaspitačima. To ne znači i da roditelji moraju da „nastavljaju” pedagošku funkciju kod kuće, već je značajno da ostanu najbitnije osobe u životu.
– Roditelji jesu pedagozi i najbolji pedagozi, psiholozi i učitelji svojoj deci, ali na drugačiji način. Tu postoji bezuslovna ljubav i prihvaćenje deteta. Ono što bi roditelji trebalo da pokušaju je da režim nekih navika kod kuće bude što sličniji vrtiću, a to se tiče i ustajanja, obroka. S druge strane, roditelj može da obavi celu pripremu kod kuće – ne u svojstvu vaspitača, ali kroz svakodnevne aktivnosti i igru, deca mogu da uče brojeve, da pomažu, grade odnose, ispoljavaju mišljenja i emocije. Takođe bi trebalo pratiti interesovanja dece, pa tako ako je neko dete više zainteresovano za knjige, da se više čita. To je kvalitetno vreme i daje dobro rezultate. U odnosu sa roditeljima i u sigurnom okruženju dete puno uči i napreduje – navodi Jasmina Mihnjak, urednica roditeljskog portala „Bebac” i psiholog.
Mama i tata jesu najbitnije osobe u životu deteta, što znači da je roditelj na prvom mestu upravo u toj ulozi, dodaje Tatjana Ogrizović Malešević.
– Dete treba da je voljeno, sigurno, bezbedno i poštovano jer će jedino tada biti ono što treba da bude, a to je srećno dete. Emotivna sigurnost se stiče u porodici, a jedino će emotivno stabilno dete napredovati u svim aspektima, pa i kognitivnim. Doduše, predškolska ustanova nije jedino zaduženo mesto za vaspitanje i obrazovanje deteta. Vrtić ima svoj zadatak, porodica svoj. Ne traži niko od porodice da s detetom uči nešto ozbiljno, ali kvalitetno vreme provedeno s detetom je jako dragoceno vreme za njegov kasniji napredak. Dovoljno je 15 minuta ili pola sata dnevno, ali kvalitetnog vremena – ne da dete učite slova i brojeve jer nije vreme za to u uzrastu za vrtić – pojašnjava glavna vaspitačica u vrtiću „Palčica” u Novom Sadu.
Izvor: 021.rs
