Nije neuobičajeno da mala deca formiraju jake veze sa određenim predmetima, poput omiljenog medvedića ili ćebeta. Ovi predmeti detetu često pružaju osećaj udobnosti i sigurnosti i mogu postati sastavni deo njihovog svakodnevnog života. Iako se nekima ovaj fenomen može činiti trivijalnim, on je zapravo važan aspekt psihičkog razvoja deteta.
Foto: freepik-rawpixel.com
Iz svakodnevne perspektive, većina roditelja shvata da je vezanost njihovog deteta za omiljeni predmet normalna i zdrava. Mnogi roditelji čak podstiču razvoj takvih vezanosti, jer one pružaju izvor utehe za dete i mogu mu pomoći da se oseća sigurnije kada je odvojeno od roditelja.
Međutim, postoje roditelji koji na privrženost svog deteta omiljenom predmetu gledaju kao na znak slabosti ili nezrelosti. Ovo gledište je pogrešno, jer ne prepoznaje važnu ulogu koju prelazni objekti igraju u psihičkom razvoju deteta.
Zašto je toliko važno da dete ima omiljeni predmet?
Kao prvo, pruža im osećaj sigurnosti i udobnosti, posebno kada se osećaju anksiozno ili uznemireno. Ovo je posebno važno tokom predškolskog uzrasta, kada deca tek uče da regulišu svoje emocije i mogu se osećati preplavljeno novim iskustvima.
Foto: freepik-freepic.diller
Iz psihološke perspektive, vezanost koju dete formira sa omiljenim predmetom poznata je kao ”prelazni objekat”. Ovaj termin je skovao poznati psihoanalitičar Donald Vinikot, koji je verovao da takvi objekti služe kao most između unutrašnjeg sveta deteta i spoljašnjeg sveta. Prema Vinikotu, prelazni objekat pruža detetu osećaj bliskosti i kontinuiteta tokom ranih faza razvoja, kada još uvek uči da razlikuje sebe od spoljašnjeg sveta.
Omiljeni predmet može poslužiti kao izvor stabilnosti u ovim vremenima, pomažući detetu da se oseća utemeljenije i sigurnije.
Pored toga, vezanost deteta za omiljeni predmet može pomoći u negovanju njihovog osećaja nezavisnosti i samopouzdanja.
Oslanjajući se na svoj objekat za udobnost i sigurnost, dete uči da se može umiriti i samostalno upravljati svojim emocijama. Ovo je važan korak ka razvoju veština neophodnih za zdravo društveno i emocionalno funkcionisanje kasnije u životu.
Foto: freepik-avocado_fam
Međutim, takođe je važno prepoznati da detetova vezanost za omiljeni predmet ponekad može postati problematična. Na primer, ako dete postane previše zavisno od svog objekta, može se boriti da uspostavi zdrave odnose sa drugima ili da se nosi sa stresnim situacijama.
Takođe, ako je predmet izgubljen ili oštećen, dete može doživeti značajnu nevolju ili anksioznost. Zbog toga je važno da roditelji uspostave ravnotežu između podržavanja vezivanja svog deteta za omiljeni predmet i pomoći im da nauče da se nose sa njegovim odsustvom.
Koji bi onda bio zdrav način kako bi roditelji podržali privrženost svog deteta omiljenom predmetu?
Nekoliko predloga:
- Podstaknite privrženost. Ne obeshrabrujte svoje dete da uspostavi snažnu vezu sa svojim omiljenim predmetom, jer to može potkopati njihov osećaj sigurnosti i udobnosti.
- Poštujte objekat. Odnosite se prema omiljenom predmetu vašeg deteta sa pažnjom i poštovanjem i izbegavajte da ga kritikujete ili omalovažavate
- Pomozite svom detetu da se izbori sa svojim odsustvom. Naučite svoje dete veštinama suočavanja da upravlja svojim emocijama kada je odvojeno od svog objekta, kao što su vežbe dubokog disanja ili vizualizacija.
- Postepeno smanjite oslanjanje na objekat. Kako vaše dete raste i razvija se, postepeno ga ohrabrujte da se manje oslanja na svoj predmet, a više na sopstvene veštine suočavanja.
Vezanost deteta za omiljeni predmet je važan aspekt njegovog psihičkog razvoja. Iako nekima može izgledati bezazleno i semšno, služi kao izvor utehe i sigurnosti detetu u ranim fazama razvoja.
Foto: pvproductions
Od velikog je značaja da roditelji podržavaju privrženost svog deteta na zdrav način, dok očekivanje od deteta da prerano postigne previše može da pojača stres i potrebu za podrškom predmeta koji pruža sigurnost.
Komentari (0)