Šta će deca o emocijama naučiti od nas?
Deca u kolektivu, u vrtiću u igri neprestano razmenjuju stavove i viđenja različitih situacija. Nedavno smo se moj četvorogodišnjak i ja igrali nekih izmišljenih igara i kada sam u jednom momentu rekla „počeću da plačem”, moje dete je meni odgovorilo:
Bila sam pomalo začuđena i počela sam da mu objašnjavam.
– Sine, i odrasli mogu da budu tužni i da plaču, to nije ništa strašno. I mama, i tata i svi odrasli mogu nekada da budu neraspoloženi i da im idu suze.
Foto: Fotolia
Ali on je bio neumoljiv i uporno je ponavljao da odrasli ne plaču. Na moje pitanje gde je to čuo i ko mu je to rekao, on je naveo ime drugara iz vrtića. Nisam mogla, a da se ne zapitam u kakvom to duhu i u 21.veku vaspitavamo našu decu. Zar i u ovo moderno doba kada su žene ravnopravne sa muškarcima i kada su nam sve moderne tehnologije na dohvat ruke učimo decu da je sramota iskazivati emocije.
Od najranijeg doba svoju decu, dva sina, sam učila da ukoliko im neka igra ne prija da kažu i obrnuto, takođe da slobodno iskažu svoje simpatije prema određenim osobama iz svog najbližeg okruženja. Takođe, da nije sramota reći „volim te”, već da je to nešto najlepše što neko može čuti, da pohvale nečiji rad ili da iskreno kažu da im se nešto ne dopada.
Vaspitanje dece ne počinje u osnovnoj školi ili kasnije kako neki roditelji misle već se ličnost gradi u najranijem detinjstvu i ako u tom periodu svoje dete naučite da sakriva emocije ili da vaše ne doživljava na pravi način očekujte da ćete dobiti pubertetliju i tinejdžera koji će umesto da podeli problem sa vama radije ćutati iz stida ili čega već. Nemojte očekivati da takav dečak posle bude dobar muž i dobar otac.
Nedavno sam pročitala jedan tekst koji kaže da su deca detektori za emocije i da oni mnogo bolje nego što mi mislimo primećuju promene u našem raspoloženju. Na pitanje „mama zašto si ljuta?” detetu ne treba odgovoriti kratko „nisam ljuta” jer ga na taj način zbunjujete već mu trebate dati objašnjenje koje će biti prihvatljivo za njega.
Naučite svoje sinove da pravi muškarac nije onaj koji će biti „mačo men” najjači i u svemu najbolji jer život nije takmičenje, već da se muževnim muškarcem smatra onaj koji je pažljiv, obziran, nežan i pun poštovanja. Ova promena pružila bi ndu za veliki broj muške dece koja danas odrastaju.
O autorki:
Milena Milenković, rodjena je 29.11.1985. godine u Beogradu. Odrasla je u Novoj Pazovi, a od 2013. godine živi u Kragujevcu. Majka je dva sina, četvorogodišnjeg Predraga i dvogodišnjeg Ratomira koji obožavaju igračke, ali i crtaće sa super herojima, a omiljeni im je Spajdermen. Zbog ljubavi prema svim vrstama kockica, prolazak kroz njihovu dnevnu sobu bez povređivanja je misaona imenica. Stariji sin trenira tekvondo.
Komentari (0)