Da li znate šta je Moroov refleks kod beba?

Beba se u početku svog života navikava na sve što je okružuje. Za nju je sve novo, a ono što joj olakšava prve dane, nedelje i mesece jesu upravo urođeni refleksi zahvaljujući kojima je pripremljena na sve što će joj se dešavati.

Među prvim refleksima koje će kod bebe mama primetiti svakako je refleks traženja dojke i refleks sisanja, zatim refleks hvatanja predmeta koji joj se približava, ali i refleks trzanja na iznenadne zvuke ili svetlost. Među najkorisnijim i najznačajnijim refleksima sa kojima se svaka beba rađa nalazi se i Moroov refleks koji posle nekog vremena nestaje.

Moroov refleks spada u prve, urođene reflekse koji se pojavljuju kod novorođene bebe, a nestaje u narednih nekoliko meseci. Njegova funkcija u prvim danima bebe jeste da joj pomogne da se prilagodi novoj sredini.

Na samom porođaju ovaj refleks omogućava bebi prvi udah, a nakon toga sprečava SIDS – sindrom iznenadne smrti u kolevci.

Osim toga, Moroov refleks se ogleda i u reakciji bebe na iznenadan glasan zvuk ili promenu podloge. Beba pruža noge i ruke, širi prste, izvija leđa i zabacuje glavu unazad, a potom skupi pesnice na grudi. To je reakcija na nagli pokret podloge na kojoj beba leži, pri iznenadnom ili glasnom zvuku i kad dobije osećaj padanja.

Uz pomoć Moroovog refleksa beba pokušava da spreči propadanje ili padanje i da se zadrži – iako se najčešće to dešava kada pokušavate da bebu spustite u krevetac. Kada bebu odvojite od sebe kako biste je, držeći je na rukama, spustili u krevetac – beba može na trenutak osetiti tu promenu u položaju u kom se nalazi, te će instinktivno odreagovati pokretima koji su upravo karakteristični za Moroov refleks.

Foto: Freepik

Ponekad će bebama upravo ovakva reakcija na promene položaja, podloge ili iznenadne zvuke u blizini poremetiti san ili je probuditi, uznemiriti. Zato je važno da bebama što češće pomognete da ne dolazi u situaciju kada će morati tako da reaguje.

Ukoliko se ovo dešava najčešće kada spuštate uspavanu bebu u krevetac potrudite se da je što duže držite uz sebe i da je odvojite tek malo pre nego što dodirne dušek u krevecu. Ovako će beba imati osećaj sigurnosti dok je u vašim rukama, ali i dok je spuštate u krevetac.

Osim toga, od pomoći može biti i čvrst povoj i umotavanje bebe u tkaninu gde će joj rukice biti umotane uz telo. Na ovaj način ćete izbeći trzanje rukicama kada osete promenu položaja – što je još jedan od razloga zašto se prilikom ove refleksne radnje bebe uplaše. Ako ne mogu da pomeraju rukice manje su šanse da će se razbuditi ili uplašiti, već će osećaj propadanja ili padanja brže proći.

Iako je urođen, Moroov reflek kod beba nestaje posle nekog vremena, odnosno onda kada više nije potreban za prilagođavanje sredini. To se najčešće može primetiti u periodu nakon šetvrtog, a do šestog meseca bebe.

Ukoliko se kod bebe primeti izostatak ovog urođenog refleksa, što znači da se ne primećuje u prvim danima i nedeljama nakon rođenja, to može predstavljati oštećenje motornog sistema kod bebe.

Foto: Freepik

Ispitivanjem postojanja ili izostanka Moroovog refleksa kod bebe ocenjuje se integracija centralnog nervnog sistema. Moroov refleks se ispituje prateći reakcije nakon nadražaja:

1. savijanja vrata unazad
2. širenje i ispružanje ruku
3. savijanje laktova

Pregled vrši lekar specijalista ili pedijatar koji će ustanoviti da li postoji određeno odstupanje od normalnih vrednosti prilikom ispitivanja, što može dati dijagnozu stanja i stepen abnormalnosti.