Da li pisanje rukom pomaže bržem i boljem učenju

Upotreba računara sve više potiskuje pisanje rukom, ali nova studija otkriva da ne bi trebalo potpuno da odbacimo olovku i papir. Pisanje rukom pomaže da se određene veštine nauče brže i bolje nego kucanjem na tastaturi ili gledanjem video-zapisa.

– Pitanje za roditelje i nastavnike je zašto bi naša deca uopšte trebalo da troše vreme na pisanje rukom – kaže Brenda Rap, profesorka kognitivnih nauka na Univerzitetu „Džons Hopkins”, koja je među autorima studije objavljene u časopisu Psychological Science.

– Očigledno ćete bolje pisati ako vežbate, ali pošto ljudi to sve manje rade, ima li svrhe? Otkrili smo da definitivno ima, jer pisanje rukom utiče na čitanje, pravopis i razumevanje – objašnjava.

Brenda Rap i glavni autor studije Robert Vajli, profesor na Univerzitetu Severne Karoline u Grinsborou, sproveli su eksperiment u kojem su 42 osobe učile arapsko pismo. Ispitanici su bili podeljeni u tri grupe: prvi su pisali rukom, drugi su kucali na tastaturi, a treći su gledali video-snimke.

Svi su upoznavali slova gledajući video-snimke u kojima je pisanje jednog po jednog slova praćeno izgovaranjem njegovog glasa i naziva. Potom su tri grupe na različite načine pokušale da nauče ono što su upravo videle i čule. Video-grupi je na blic pokazano slovo na ekranu i trebalo je da kažu da li je to isto slovo koje su malopre (u prvobitnom, zajedničkom gledanju) videli. Grupa koja je kucala trebalo je da pronađe slovo na tastaturi. Oni koji su pisali morali su da napišu to slovo olovkom na papiru.

Na kraju, posle šest termina, svi ispitanici su mogli da prepoznaju slova i nisu mnogo grešili prilikom testiranja. Ali grupa koja je pisala rukom dostigla je taj nivo znanja brže od ostale dve, a nekoliko njenih predstavnika i za samo dva termina.

Potom su istraživači želeli da utvrde u kojoj meri (i da li uopšte) učesnici mogu primeniti i uopštiti to novo znanje. Drugim rečima, svi su mogli da prepoznaju slova, ali da li ih je neko zaista mogao upotrebiti kao pravi poznavalac – koristeći ih za pisanje i čitanje nepoznatih reči? Grupa koja je pisala rukom bila je bez premca bolja u svim tim zadacima.

Glavni zaključak je da, iako su svi ispitanici bili dobri u prepoznavanju slova, oni koji su učili pišući rukom – postigli su najbolje rezultate. I trebalo im je manje vremena za to, rekao je Vajli.

Ispitanici koji su pisali stekli su više veština potrebnih da bi se tečno čitalo i pravilno pisalo. Vajli i Rapova smatraju da je to zbog toga što pisanje rukom potkrepljuje i pospešuje učenje koje se zasniva na zvučnim i vizuelnim sadržajima. To nema nikakve veze sa rukopisom, nego sa tim da jednostavan čin pisanja rukom pruža perceptivno-motoričko iskustvo koje objedinjuje ono što je naučeno o slovima – a to su njihovi oblici, glasovi i motoričko planiranje – što zauzvrat pruža šire znanje i pravo učenje, tvrde naučnici.

Pisanjem dobijate jasniju sliku u svom umu koja vam pruža strukturu i potporu pomoću koje ćete lakše moći da ispunite druge vrste zadataka, kaže Vajli.

Iako su u studiji učestvovale odrasle osobe, Vajli i Rapova veruju da bi iste rezultate dobili i kod dece. Njihovi zaključci mogu imati značaj u nastavi, gde poslednjih godina olovke i sveske sve češće ustupaju mesto tabletima i laptopima, a učenje pisanih slova gotovo nestaje.

Nalazi studije takođe ukazuju da bi odrasli koji pokušavaju da nauče jezik sa drugačijim pismom (alfabetom), trebalo da znanja stečena pomoću aplikacija ili snimaka dopune dobrim starim rukopisom.