Da li je rano davati vakcine odmah posle rođenja?

Imunizacija je vrlo važna karika u zaštiti zdravlja beba, a njenim sprovođenjem može se sprečiti više od desetak ozbiljnih bolesti. Izbegavanje vakcinacije može značiti rizikovanje zdravlja beba zbog ozbiljnih, a ponekad i fatalnih bolesti.

Foto: Freepik

O ovome i ne razmišljamo previše u momentu kada nam se beba rodi. Roditeljima je sve novo i jedini im je cilj da se sa bebom upoznaju i  da sa njom uživaju u svakom momentu. Svi znamo da su bebe vrlo krhke kada se rode, da im se imuni sistem lako može kompromitovati – zato bebe dodatno čuvamo od virusa i bakterija. 

Bebe u prvim mesecima ne izvodimo u gužve, oni koji po prvi put upoznaju bebe maze ih samo po nogicama i sve je podređeno njima. Novorođenčad i dojenčad su posebno osetljiva na infekcije i zato je vrlo važno zaštititi ih imunizacijom. Imunizacija pomaže u sprečavanju širenja bolesti i štite novorođenčad i malu decu od opasnih komplikacija koje određene bolesti mogu prouzrokovati.

Prvu vakcinu bebe primaju u porodilištu, odmah po rođenju. Tada beba dobija vakcinu protiv tuberkuloze (BCG) i protiv akutnog hepatitisa B (Hep B).

Foto: Freepik

Revakcinacija protiv tuberkuloze dobija se u desetoj godini života, dok se revakcina protiv hepatitisa bebi daje sa dva meseca kao jedna vakcina. Ipak, moguće je se zaštita od hepatitisa B dobije, na zahtev roditelja,  kroz šestovalentnu vakcinu, kojom će biti zaštićena i od hepatitisa B. Na taj način smanjujemo broj uboda i stresa za bebu i roditelje.

U drugom mesecu bebe dobijaju široki spektar zaštite od čak šest bolesti koje bi u slučaju zaraze privremeno ili trajno uticale na celokupno zdravlje deteta. U pojedinim slučajevima posledice bolesti mogle bi da budu doživotne.

I ne, ovaj broj vakcina ne može ni u kom slučaju da ugrozi imuni sistem i zdravlje bebe. 

Pročitajte još

Koje vakcine dete treba da primi pre polaska u školu?

U jednom mililitru krvi novorođenčeta ima više T i B ćelija nego u istoj količini krvi odraslog čoveka! Sa najmanje 1011 različitih antigena može da se izbori urođeni imunski (genski determinisan, koji angažuje B ćelijski – humoralni imunski odgovor) sistem zdrave bebe!

Foto: Freepik