Da li imam dovoljno mleka?

Jedna od najvećih nedoumica mladih mama je upravo pitanje količine majčinog mleka. Da li mleka ima dovoljno da zadovolji bebine potrebe i da li je mleko dovoljno kvalitetno?

Gotovo svaka majka može da doji svoju bebu.

Proizvodnja mleka u dojkama funkcioniše po principu potrebe i potražnje. Šta to znači? Što više beba sisa to se više mleka stvara u dojci. Dojka je nepresušan izvor i mleko ne može tek tako da nestane. Takođe, svako mamino mleko je idealno za bebu pa je „nekvalitetno mleko” još jedan mit o dojenju. Ipak u izuzetno retkim slučajevima dešava se da majka nema dovoljno mleka za svoju bebu. 

Foto: Shutterstock

Tokom prvih dva do sedam dana majka luči kolostrum (prvo mleko) koje je gusto i može da se luči u svega nekoliko mililitara. Sledeće dve nedelje luči se prelazno mleko, da bi u trećoj nedelji mleko sazrelo, a dojke počele da stvaraju tačno onoliko mleka koliko je bebi potrebno. Što više beba sisa to majka više mleka proizvodi. Taj prirodan proces stvaranja mleka odgovara potrebama bebe jer se ona rađa sa zalihama hrane koje je preko posteljice dobijala od majke pre rođenja, a želudac joj je toliko mali da samo par kapi čarobnog kolostruma zadovoljava sve bebine potrebe u prvim danima života.

 

Količina mleka pre svega zavisi od toga koliko beba sisa. Bebe koje jako vuku i izvuku veliku količinu mleka uticaće na to da se mleko u velikoj meri proizvodi. Dok sa druge strane, bebe koje su sporije, slabije sisaju i sisaju više puta po malo utiču na to da se mleko isto takvom dinamikom i stvara. Istraživanja su pokazala da količina u dve dojke iste majke može da bude različita, da smirena i opuštena majka  ima više mleka , kao i da ishrana doilje  utiče i na količinu mleka.

Stres i nervoza utiču na otpuštanje mleka iz dojke. To znači da mleka ima ali nedostatak hormona oxitocina onemogućava da mleko potekne iz dojke. U takvim situacijama neophodno je da se majka opusti, umiri i da bude u što bližem telesnom kontaktu sa bebom. Kontakt „koža na kožu” dovešće do pojačanog lučenja hormona koji će osloboditi mleko iz dojki.

Uravnotežena ishrana je važna tokom dojenja kako za zdravlje i raspoloženje majke tako i za produkciju mleka.

Majka tokom dojenja sme da izgubi između 500 grama i 2 kg a da to ne utiče na dojenje.

Namirnice koje je važno unositi su: 

• Sveže voće i povrće
• Žitarice
• Proteini

• Industrijske namirnice i aditive
• Crni luk, ljuta paprika i slične namirnice jakog ukusa jer beba može odbijati mleko zbog jakog mirisa i ukusa
• Koštunjavo voće ukoliko neko u porodici ima alergiju pa se predpostavlja da i beba ima sklonost ka alergijskim reakcijama.  

⇒ Pročitajte više o ishrani tokom dojenja ⇐

Ukoliko mama posumnja da nema dovoljno mleka i razmišlja  o dohranjivanju adaptiranim mlekom, savet je da obavezno uradi test provere količine mleka.

Najpogdinije je to obaviti po podne, kada majka ima najmanje mleka. Savet je da mama 15 minuta pre planiranog obroka izmuze svoje mleko, iz obe dojke, sve dok ne počne da ističe kap po kap. Mleko koje se dobije izmazanjem treba sipati u bebinu bočicu kako biste izmerili količinu.

Foto: Shutterstock

• Nakon podoja, koji optimalno treba da traje 30 min. (15 min. jedna dojka, 15 min. druga dojka) beba je nervozna i plačljiva.

• Razmak između podoja postaje kraći.

• Sito dete se obično opusti dok sisa, dok je gladna beba obično  napeta sa stisnutim šakama.

• Beba se češce budi i trazi da sisa.

• Merenjem bebe izostaje dobijanje na telesnoj masi.

  Beba bi trebala dobijati najmanje 113-198 grama nedeljno. U prvim danima beba fiziološki, normalno gubi na težini ali bi nakon deset do četrnaest dana trebala da vrati  porođajnu težinu. 

• Nakon promene pelene- pelena je relativno suva.

  Beba prva dva dana treba da ima najmanje jednu do dve mokre pelene, trećeg dana tri, četvrtog najmanje četiri mokre pelene. Posle petog dana beba bi trebalo da ima šest do osam mokrih pelena dnevno. 

• Izostanak stolice u prvim mesec dana

  Nakon četiri do pet dana nakon porođaja beba treba da ima oko tri četiri zlatno žutio-senfastih stolica na početku dok se kasnije broj stolica smanjuje. Nakon mesec dana stolica može da izostane u do 10 dana kod dojenjih beba i tada se izostanak stolice ne treba vezivati za smanjenu produkciju mleka.

Ukoliko se utvrdi da nema dovoljno mleka i da beba slabije napreduje najpre se pribegava dohranjivanje majčinim mlekom. Majka se izmlaza i tako dodatno podstiče proizvodnju mleka, a nakon podoja bebi se da da popije dodatno majčino mleko. Ukoliko ni to ne bude dovoljno pribegava se kombinovanoj ishrani: majčino mleko + adaptirana mlečna formula.

Važno je da majka ne posegne odmah za adaptiranim mlekom i da se barem na početku beba dohranjuje (majčinim mlekom ili formulom) na kašikicu kako se beba ne bi navikla na flašicu i zbog toga odbacila dojku. Svaka beba je drugačija. Neke mesecima sisaju i koriste flašicu dok druge čim osete flašicu ne žele više da sisaju jer na flašicu mleko brže teče i ne moraju previše da se trude.