Da li drugi brak ima veće šanse da opstane

Drugi brak je upravo to, trijumf nade nad iskustvom, govorio je Oskar Vajld. Prvo dete i druga žena vole se najviše, kaže narodna izreka koju naročito citiraju “prozvani”. A šta kaže statistika? Da li je ona na strani onih koji u brak veruju uprkos jednom krahu? Ne baš. Drugi brak ima još više šanse da se završi razvodom nego prvi. U Americi, stopa razvoda drugog braka je između 67 i 80 odsto. Kod nas, ipak, nije tako. U Republičkom zavodu za statistiku kažu da se svaki četvrti drugi brak završi razvodom, što je ista stopa (ne)uspeha kao kod prvog.

Statistika na stranu, drugi brak svakako ima otežavajuće okolnosti. Kad se prvi put zavetujemo na večnu ljubav, krećemo od nule. Polazna osnova za drugi brak znatno je teža, u njega često ulazimo opterećeni finansijskim problemima, dugovima, a neretko i sa potomstvom iz prethodne zajednice. Uprkos svim ovim poteškoćama, drugi brak ima veću šansu da opstane, tvrdi lekar i psihoterapeut dr Katarina Đorđević. Sagovornica “Života plus” objašnjava da u prvi brak ljudi ulaze sa romantičnim mitom o ljubavi.

– Ako pogledate romantične ljubavi kroz književnost, nijedna priča nema nastavak nakon “Živeli su srećno do kraja života”. Romantični mit o ljubavi ne podržava dugotrajnu intimnost i toleranciju. Pravi život tek tu započinje, kad se susretnu različita očekivanja, želje, pa i razočaranja. Prevazilaženje krize u braku može biti zapravo pravi početak braka u kom supružnici zajedno rastu i grade odnos – kaže Đorđevićeva.

Stručnjaci upozoravaju da je jedan od razloga zašto drugi brak “puca” – brzina. U strahu od samoće, mnogi prebrzo ulaze u novu zajednicu, a da nisu osvestili greške iz prethodne, niti shvatili šta im je u odnosu zaista potrebno. Sagovornica “Života plus” upozorava da “uskakanje” u novi brak bez jasne ideje šta osoba želi od sebe i druge strane, može da bude pogubno.

– Kada se brak okonča i stišaju se strasti, povređenost i prebacivanje krivice na onog drugog, možemo sa udaljenosti da posmatramo kako smo se tu našli. Nakon razvoda je potrebno vreme da čovek iskreno sagleda svoju ulogu jer u partnerskom odnosu su uvek oboje odgovorni. Prvi brak je velika škola za one koji iz njega izađu. I šansa da bolje upoznamo sebe, svoje potrebe, ograničenja, da uvidimo kako su nerešeni problemi uticali na brak – podseća psihoterapeut.

Dobri đaci naučili su da prepoznaju nagazne mine zajedničkog života. Znaju gde se one kriju, a opremljeni su i boljim “naoružanjem” koje im olakšava borbu. Zrelost, tolerancija, samosvest važna su oružja koja im pomažu da izgrade bolji odnos u novoj zajedinici.

– U drugom braku smo tolerantniji prema svojim i tuđim greškama, umemo da ih prihvatimo, a ne da krivimo i osuđujemo. Kada smo naučili toliko toga o sebi, kroz bol, povređenost, manje su šanse da ćemo da ponovimo istu grešku. Autentičnost u deljenju misli i osećanja dolazi sa lakoćom koju ranije nismo imali, verujući da je toliko iskrenosti naša slabost. Naučili smo da ne očekujemo da nam partner čita misli već da jasno izrazimo zadovoljstvo i nezadovoljstvo – kaže psihoterapeut.

Ima onih koji kažu da se krah prvog braka često doživljava tragično, dok je u drugom to već lakše, jer se suočavamo sa “poznatim đavolom”. Naročito je lako “odlepršati” ako par nema decu i ne veže ih zajednička imovina. Opet, na strani drugog braka je nemoranje. Dok u prvi brak ponekad ulazimo da bismo zadovoljili očekivanja bližnjih i sredine, da bismo se ostvarili u roditeljskoj ulozi, drugi sklapamo zato što želimo. Sagovornica “Života plus” ističe da je suština drugog braka – mogućnost izbora.

– U drugom braku više ne ponavljamo luksuz prividne saglasnosti zarad mira u kući. Postajemo svesniji izbora koje pravimo i biramo da ne ponavljamo staro ponašanje. Biramo da jasno razgovaramo o sebi i nama važnim stvarima. Biramo da čujemo drugačije mišljenje čak i ako se sa istim ne slažemo. Drugi brak nam daje mogućnost da biramo sa više iskrene zainteresovanosti osobu sa kojom ćemo ponovo uploviti u zajednicu. Srodne duše iziskuju da se traže da bi se našle, iziskuju budnost i svesnost naših bića da bi se prepoznale. Ne padaju s neba pravo u krilo. Partner više nije idealan, već ga jasno vidimo onakvog kakav jeste i biramo ga baš takvog. Sve više biramo svoj brak svakog dana, svesni da je on živ organizam koji bi valjalo da negujemo, hranimo, upitamo kako je – zaključuje Đorđevićeva.

Od 36.047 brakova sklopljenih 2017. godine, za 4.549 osoba to je bilo drugo zavetovanje na večnu ljubav, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Iste godine razvedena su bila 9.262 braka, a otprilike svaki četvrti drugi brak se takođe završio razvodom. Najkraće traje brak koji je drugi i ženi i muškarcu, takvih je razvedeno 419, a prosečno trajanje je 8,7 godina. Kad je u pitanju drugi brak samo za muža, razvedenih je 905, a trajanje 10 godina. U kategoriji drugi po redu samo za ženu razvela su se 893 braka nakon prosečnog trajanja od 9,1 godine. Inače, prosečno trajanje braka pre razvoda je 13,4 godine, pa se ispostavlja da drugi brakovi traju kraće od proseka.

Uspeh drugog braka umnogome zavisi od toga kako je par rešio pitanje dece iz prve zajednice. Sagovornica “Života plus” ističe da je važno na samom početku postaviti jasnu situaciju kad su deca u pitanju i to predočiti mališanima.

– Deci iz prethodnog braka ne treba predstavljati novu mamu ili novog tatu kad imaju žive i zdrave roditelje. U novom braku roditelj treba da zadrži svoju ulogu, da donosi odluke koje su bitne za dete i da što manje remeti uobičajene navike i rituale, pogotovo kad se radi o manjoj deci. Sa novim supružnikom treba da jasno deli svoje želje oko staranja i vremena koje se provodi sa detetom. Imam priliku da živim i radim sa roditeljima koji nikako ne žele da zapostave svoje dete iz prethodnog braka, a sve odgovornosti dele sa novim supružnicima – kaže dr Katarina Đorđević.

Ona upozorava da se prilikom započinjanja nove veze posle razvoda često javlja nepoverenje.

– Nameće se pitanje kako je moguće imati poverenja u nekog drugog da će ostati sa nama kad smo već iskusili da ništa ne traje večno. Nepoverenje je izraženije ako je razvodu prethodila preljuba. A opet, supružnik u novom braku nije taj na koga treba da prenosimo nepoverenje. Potrebno je da vidimo svoju ranjivost kao mesto sa kog možemo da ojačamo i da verujemo da novi supružnik bira da bude pored nas baš kao što i mi biramo njega – kaže psihoterapeut.