Foto:

Da li deci treba pričati da Deda Mraz (ne) postoji?

Izvor: Bebac.com
Mnogi roditelji su u dilemi da li je dobro govoriti deci da Deda Mraz postoji. Dok neki misle da je to bezazlena tradicija koja daje malo magije praznicima, drugi insistiraju da je pogrešno „lagati” i da će klinci biti „traumatizovani” kada saznaju istinu.
Šta pokazuju istraživanja? Ima li koristi od verovanja u Deda Mraza? I koliko će se deca uznemiriti kada saznaju istinu?
Foto: Freepik
Prvo je studija objavljena 1984. godine u časopisu Contemporary Educational Psychology ispitala ovu dilemu.
U jednoj studiji, od dece u vrtiću i prvom razredu se tražilo da ispričaju priče o Deda Mrazu, Uskršnjem zecu ili kućnim ljubimcima. Nakon što su ispričali svaku priču, dobili su devet žvakaćih guma i ohrabreni su da doniraju bilo koju količinu žvaka za decu sa smetnjama u razvoju. Iako za decu iz vrtića vrsta priče koju su ispričali nije imala uticaja na njihove donacije žvaka, đaci u prvom razredu su češće davali veće donacije žvaka nakon pričanja priča o Deda Mrazu nego pričajući priče o Uskršnjem zecu ili kućnim ljubimcima.
Iako je ova studija mala i pokazala je efekat samo na učenike prvog razreda, rezultati sugerišu da razmišljanje o velikodušnoj naravi Deda Mraza može naterati decu da se ponašaju velikodušnije.
Ova studija sugeriše da roditelji koji odluče da svojoj deci pričaju o Deda Mrazu treba da se usredsrede na ljubaznu i velikodušnu prirodu Deda Mraza i kako bi i njihovo dete moglo da oponaša njegov duh davanja.

Šta je sa negativnim uticajima Deda Mraza?

Da li će vaša deca biti „traumatizovana” kada saznaju za Deda Mraza?
Studija objavljena 1994. u časopisu Child Psychiatry & Human Development bavila se ovim pitanjem ispitivanjem dečjih reakcija kada saznaju „istinu” o Deda Mrazu.
U ovoj studiji, istraživači su radili strukturirane intervjue sa 52 dece koja više nisu verovala u Deda Mraza. Roditelji su takođe popunili upitnik kako bi procenili svoje napore da podrže verovanje u Deda Mraza i sopstvene ocene reakcije svoje dece kada su čula istinu.
Foto: Freepik
Deca u ovoj studiji su u proseku saznala istinu o Deda Mrazu sa sedam godina.
Većina dece je prijavila pozitivne reakcije na saznanje o Deda Mrazu sa vrlo minimalnim osećajem uznemirenosti. Roditelji su zapravo prijavili da su se oni više potresli oko svega, pri čemu je 40% roditelja izjavilo da su bili tužni nakon što su njihova deca saznala istinu.
Skoro sva deca (92%) koja su saznala istinu, izjavila su da će svojoj deci pričati da Deda Mraz postoji.
Iako ova mala studija sugeriše da većina dece možda neće biti uznemirena kada sazna da Deda Mraz nije stvaran, važno je napomenuti da može postojati mali podskup dece koja će biti uznemirena ovim saznanjem.
Kao i kod svake odluke u roditeljstvu, odlučite šta ćete činiti na osnovu sopstvenog znanja o svom detetu i onoga što smatrate ispravnim za vas kao roditelja.


 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Mnogi roditelji su u dilemi da li je dobro govoriti deci da Deda Mraz postoji. Dok neki misle da je to bezazlena tradicija koja daje malo magije praznicima, drugi insistiraju da je pogrešno „lagati” i da će klinci biti „traumatizovani” kada saznaju istinu.
Šta pokazuju istraživanja? Ima li koristi od verovanja u Deda Mraza? I koliko će se deca uznemiriti kada saznaju istinu?
Foto: Freepik
Prvo je studija objavljena 1984. godine u časopisu Contemporary Educational Psychology ispitala ovu dilemu.
U jednoj studiji, od dece u vrtiću i prvom razredu se tražilo da ispričaju priče o Deda Mrazu, Uskršnjem zecu ili kućnim ljubimcima. Nakon što su ispričali svaku priču, dobili su devet žvakaćih guma i ohrabreni su da doniraju bilo koju količinu žvaka za decu sa smetnjama u razvoju. Iako za decu iz vrtića vrsta priče koju su ispričali nije imala uticaja na njihove donacije žvaka, đaci u prvom razredu su češće davali veće donacije žvaka nakon pričanja priča o Deda Mrazu nego pričajući priče o Uskršnjem zecu ili kućnim ljubimcima.
Iako je ova studija mala i pokazala je efekat samo na učenike prvog razreda, rezultati sugerišu da razmišljanje o velikodušnoj naravi Deda Mraza može naterati decu da se ponašaju velikodušnije.
Ova studija sugeriše da roditelji koji odluče da svojoj deci pričaju o Deda Mrazu treba da se usredsrede na ljubaznu i velikodušnu prirodu Deda Mraza i kako bi i njihovo dete moglo da oponaša njegov duh davanja.

Šta je sa negativnim uticajima Deda Mraza?

Da li će vaša deca biti „traumatizovana” kada saznaju za Deda Mraza?
Studija objavljena 1994. u časopisu Child Psychiatry & Human Development bavila se ovim pitanjem ispitivanjem dečjih reakcija kada saznaju „istinu” o Deda Mrazu.
U ovoj studiji, istraživači su radili strukturirane intervjue sa 52 dece koja više nisu verovala u Deda Mraza. Roditelji su takođe popunili upitnik kako bi procenili svoje napore da podrže verovanje u Deda Mraza i sopstvene ocene reakcije svoje dece kada su čula istinu.
Foto: Freepik
Deca u ovoj studiji su u proseku saznala istinu o Deda Mrazu sa sedam godina.
Većina dece je prijavila pozitivne reakcije na saznanje o Deda Mrazu sa vrlo minimalnim osećajem uznemirenosti. Roditelji su zapravo prijavili da su se oni više potresli oko svega, pri čemu je 40% roditelja izjavilo da su bili tužni nakon što su njihova deca saznala istinu.
Skoro sva deca (92%) koja su saznala istinu, izjavila su da će svojoj deci pričati da Deda Mraz postoji.
Iako ova mala studija sugeriše da većina dece možda neće biti uznemirena kada sazna da Deda Mraz nije stvaran, važno je napomenuti da može postojati mali podskup dece koja će biti uznemirena ovim saznanjem.
Kao i kod svake odluke u roditeljstvu, odlučite šta ćete činiti na osnovu sopstvenog znanja o svom detetu i onoga što smatrate ispravnim za vas kao roditelja.


 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Četvrtak, 21.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Pretražite ostale tekstove iz kategorije Roditeljstvo

Najnovije