Dug boravak u vodi koji omekšava kožu i slab imunitet glavni su razlozi gljivičnih i bakterijskih infekcija u sezoni kupanja u bazenima, rekama i jezerima. Iako je voda u bazenima hlorisana, odgovarajuće temperature i kiselosti, promenljivo vreme, naročito ekstremno visoka spoljna temperatura, narušava njenu ispravnost i pogoduje širenju infekcija. Poseban problem je to što se posetioci ne pridržavaju higijenskih mera, pa tako mnogi infekciju „zarade” ne u vodi, nego hodajući bosi i sedeći na mokrim površinama, na ivici i oko bazena.
„Najčešće su gljivične infekcije koje se prepoznaju kao kružno crvenilo na koži koja se peruta”, kaže dr Milica Marković, dermatovenerolog Zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu. „Ove promene mogu postepeno da se šire na trupu i ekstremitetima, kao i na stopalima.”
Doktorka Marković savetuje da je najbolja prevencija kupanje pre ulaska u bazen, kao i tuširanje čistom vodom po izlasku iz njega.
„Gljivične infekcije kože uglavnom se jednostavno leče, primenom lekova u vidu krema i šampona, međutim, ukoliko neka od gljivica zahvati nokatnu ploču na stopalima, terapija može da bude dugotrajna i neizvesna. Zato se za najupornije gljivične infekcije propisuju i antigljivični lekovi, koji se piju.
Izvor: Pixabay
Infekcijama na kupalištima najpodložniji su hronični bolesnici, koji već imaju oslabljen imunitet, kao i deca. Ipak, opreznost se savetuje i drugima, jer je svaka povreda ili iritacija kože „otvaranje vrata” patološkim mikroorganizmima. To praktično znači da treba izbegavati kupanje ukoliko postoje posekotine i ogrebotine na koži, kao i posle depilacije, pedikira i drugih iritirajućih tretmana. Poželjno je promeniti mokar kupaći kostim, jer sedenje u mokrom utiče na širenje infekcija, a papuče i peškir bi trebalo da ostanu suvi.
Posebno je opasno kupanje na jezerima i rekama, jer je opasnost od zaraze veća.
„Infekcija pseudomonas folikulitis je karakteristična za neregistrovana kupališta”, kaže dr Marković. „Reč je o bakteriji pseudomonas aeruginosa koja napada folikul dlake posle kupanja u zagađenoj vodi. Na koži se pojavljuje osip u vidu crvenih tačkica, dok je folikul dlake obično ispunjen gnojem.
Miris nije od hlora
Snažan miris koji se oseća pored bazena uopšte ne dolazi od hlora, već od kiseonik-trihlorida. Ovo jedinjenje nastaje kao hemijska reakcija između hlora i uree. Urea, koju stvara jetra razgradnjom proteina, u bazen dospeva preko ljudske kože, znoja i urina.
Izvor: www.novosti.rs
Komentari (0)