Zakon o finansijskoj podršci iz ugla jedne mame
„Populaciona politika” i „Podsticaj rađanja” su poslednje godine postale mantre koje gotovo svakodnevno izgovori bar dvoje političara, a sve začinjeno sočnim obećanjima o nekakvoj novčanoj pomoći i slično. Međutim kao roditelj koji se svakodnevno suočava sa različitim izazovima na te priče ne mogu da reagujem drugačije nego izlivom besa i ponekad, ali samo kada sam sama bujicom ne tako pristojnih reči.
Mene je sramota – ne znam kako njih nije!
Da počnemo od Zakona o finansijskog podršci porodici sa decom koji je stupio na snagu 1. jula. Iako je mesecima najavljivan kao zakon koji će u velikoj meri poboljšati život sadašnjih i budućih roditelja, on je već na samom svom početku pokazao mnoštvo manjkavosti. Na primer ukoliko je plata porodilje veća od tri prosečne plate, ona neće dobijati 100 odsto zarade tokom porodiljskog bolovanja. Takođe, mame koje su pre odlaska na porodiljsko bolovanje radile manje od 18 meseci neće primati 100 odsto zarade. Na taj način se država navodno štiti od zloupotreba koje nije umela ranije da spreči. Mene je sramota ovakvih izjava, ne znam kako njih nije.
Foto: Shutterstock
Ne smeš da se razvedeš?!
Onda bez jasnog objašnjenja u novom Zakonu stoji da će se isplata roditeljskog dodatka obustaviti ukoliko dođe do razvoda ili prestanka vanbračne zajednice. Čitam i ne verujem, znači ukoliko su nesuglasice u braku takve da ih je nemoguće rešiti i ukoliko se ipak odlučite na razvod, država vas obustavljanjem isplata kažnjava.
Pa pa PDV?!
Onda ukinut je povraćaj pdv-a na bebi opremu. Novac od toga i nije bio neki, par hiljada dinara dva puta godišnje, ali je bio bar neki dokaz da u ovoj državi neko misli na roditelje i da je moguće dobiti neku finansijsku podršku bez mnogo papirologije i čekanja u redu.
Mame i dalje dobijaju otkaze!
Međutim, donosioci zakona su zaboravili da istim tim zakonom zaštite majke po završetku porodiljskog bolovanja. Lično znam nekoliko primera i to ne u privatnim preduzećima gde su majke po povratku sa bolovanja dobile otkaz. Tužile jesu, neke su i pobedile na sudu, ali su na tu pobedu čekale i po dve godine.
Foto: Shutterstock
Sa druge strane, želela bih da pitam sve one koji se bave populacionom politikom šta misle da urade kako bi poboljšali uslove za trudnice i decu u budućnosti mimo ovog zakona.
Koliko košta trudnoća?
Počnimo od same trudnoće. Na primer u Kragujevcu gde živim zakazati dabl test u državnoj bolnici je u vreme kada sam ja bila trudna bilo ravno čudu pa su mnoge buduće majke bile prinuđene da isti plaćaju u privatnim klinikama 6.000 dinara i više. Naime, to je test koji se radi u prvom trimestru, najbolje u 12. nedelji, a da bi isti bilo moguće uraditi o republičkom trošku na zakazivanje treba da odete i pre nego što saznate da ste trudni. Bizarno, zar ne, ali tako je.
Dolazak bebe na svet je za sve roditelje čarobno iskustvo, a izlazak iz porodilišta i uvođenje bebe u njen dom je posebna čarolija. I dok majke iz nekih porodilišta izlaze sa paketom pelena i raznoraznih potrepština za bebu, iz pojedinih izlaze samo sa reklamnim flajerima.
Foto: Shutterstock
Da, decu rađamo pre svega sebi, a ne državi, ali mislim da je potrebno bar i na taj način pokazati razumevanje i podršku roditeljima.
Dalje kako deca rastu izazovi su sve veći, posle isteka porodiljskog sledi i upis deteta u vrtić. Međutim, u nekim slučajevima lakše je dete upisati na medicinski fakultet nego u jaslice.
I zato, kao roditelj umesto da svaki dan slušam loše naučene pesmice volela bih da vidim efekte te populacione politike.
O autorki:
Milena Milenković, rodjena je 29.11.1985. godine u Beogradu. Odrasla je u Novoj Pazovi, a od 2013. godine živi u Kragujevcu. Majka je dva sina, Predraga i Ratomira koji obožavaju igračke, ali i crtaće sa super herojima, a omiljeni im je Spajdermen. Zbog ljubavi prema svim vrstama kockica, prolazak kroz njihovu dnevnu sobu bez povređivanja je misaona imenica.
Komentari (0)