Foto:

Čekajući leto i sunce: Priča o vitaminu D i kako prepoznati njegov deficit

Izvor: Bebac.com

Vitamini su neophodni za normalan rast , razvoj i funkcionisanje organizma. Iako sami po sebi nisu izvor energije ili materijal za izgradnju ćelija, oni su ključni za stvaranje energije i pokretanje metaboličkih i fizioloških procesa u telu.

Na pragu 20. veka u medicini su bila prepoznata tri osnovna hranljiva sastojka u hrani: proteine, ugljene hidrate i masti. Međutim, bile su tu i neke „pomoćne materije” za koje je poljski biohemičar Kazimjež Funk 1922. godine skovao termin – vitamini.
Foto: Freepik
Da bi normalno funkcionisao, organizmu su potrebne male količine vitamina koje gotovo isključivo dolaze iz hrane koju jedemo. Izuzetak je jedino vitamin D. Njega sadrži tek nekoliko namirnica, i to u malim količinama. Umesto iz hrane, vitamin D se sintetiše iz sunčeve svetlosti. Proces pretvaranja sunčevih zraka u nešto što naša tela mogu da koriste, podrazumeva niz komplikovanih hemijskih procesa. 
Kada je naša koža izložena sunčevoj svetlosti, ona proizvodi vitamin D i usmerava ga u jetru. Vitamin D se tu menja u 25 (OH) D (kalcifediol) i ide dalje u bubrege, koji ga pretvaraju u aktivni vitamin D ili kalcitrol.
Naučnici još uvek istražuju potpuni uticaj koji vitamin D ima na naša tela, ali ono što je poznato je da reguliše kalcijum i fosfat koji koriste kosti i zubi.
Već u 1800-im godinama, sunčeva svetlost je bila povezana sa zdravim kostima. Ove pretpostavke pratile su studije o rasprostranjenosti bolesti deformiteta kostiju – rahitisu.
Već tada, lekari su znali da zbog nedostatka izlaganja sunčevoj svetlosti, deca razvijaju meke, tanke i lomljive kosti. Do kraja 19. veka, otkriveno je da je čak 90 odsto dece koja su živela u zagađenim i gradskim sredinama bez sunca, patilo je od rahitisa.
Foto: Freepik
Bez obzira na to koliko kalcijuma i fosfora unosite u organizam, bez vitamina D vaše telo neće moći da ih koristi. Pored kostiju i zuba, nedavna istraživanja pokazuju da bi vitamin D mogao imati pozitivnu ulogu u brojnim drugim ključnim sistemima, pospešujući zdravu kardiovaskularnu funkciju, mišićnu funkciju, imuni sistem, endokrini sistem i nervni sistem. Takođe, igra važnu ulogu u komunikaciji ćelija. 
Simptomi deficita vitamina D su često suptilni, a ovo su neki na koje treba da obratite pažnju: bolni mišići, slabost, bol u kostima i njihova krhkost. Takođe, deficit viramina D može biti povezan sa astmom, dijabetesom, depresijom, Alchajmerom bolešću, visokim krvnim pritiskom, multiplom sklerozom, pa čak i rakom. 
To daje vitaminu D ulogu u sprečavanju i lečenju nekih od najozbiljnijih dugoročnih zdravstvenih problema na svetu.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Vitamini su neophodni za normalan rast , razvoj i funkcionisanje organizma. Iako sami po sebi nisu izvor energije ili materijal za izgradnju ćelija, oni su ključni za stvaranje energije i pokretanje metaboličkih i fizioloških procesa u telu.

Na pragu 20. veka u medicini su bila prepoznata tri osnovna hranljiva sastojka u hrani: proteine, ugljene hidrate i masti. Međutim, bile su tu i neke „pomoćne materije” za koje je poljski biohemičar Kazimjež Funk 1922. godine skovao termin – vitamini.
Foto: Freepik
Da bi normalno funkcionisao, organizmu su potrebne male količine vitamina koje gotovo isključivo dolaze iz hrane koju jedemo. Izuzetak je jedino vitamin D. Njega sadrži tek nekoliko namirnica, i to u malim količinama. Umesto iz hrane, vitamin D se sintetiše iz sunčeve svetlosti. Proces pretvaranja sunčevih zraka u nešto što naša tela mogu da koriste, podrazumeva niz komplikovanih hemijskih procesa. 
Kada je naša koža izložena sunčevoj svetlosti, ona proizvodi vitamin D i usmerava ga u jetru. Vitamin D se tu menja u 25 (OH) D (kalcifediol) i ide dalje u bubrege, koji ga pretvaraju u aktivni vitamin D ili kalcitrol.
Naučnici još uvek istražuju potpuni uticaj koji vitamin D ima na naša tela, ali ono što je poznato je da reguliše kalcijum i fosfat koji koriste kosti i zubi.
Već u 1800-im godinama, sunčeva svetlost je bila povezana sa zdravim kostima. Ove pretpostavke pratile su studije o rasprostranjenosti bolesti deformiteta kostiju – rahitisu.
Već tada, lekari su znali da zbog nedostatka izlaganja sunčevoj svetlosti, deca razvijaju meke, tanke i lomljive kosti. Do kraja 19. veka, otkriveno je da je čak 90 odsto dece koja su živela u zagađenim i gradskim sredinama bez sunca, patilo je od rahitisa.
Foto: Freepik
Bez obzira na to koliko kalcijuma i fosfora unosite u organizam, bez vitamina D vaše telo neće moći da ih koristi. Pored kostiju i zuba, nedavna istraživanja pokazuju da bi vitamin D mogao imati pozitivnu ulogu u brojnim drugim ključnim sistemima, pospešujući zdravu kardiovaskularnu funkciju, mišićnu funkciju, imuni sistem, endokrini sistem i nervni sistem. Takođe, igra važnu ulogu u komunikaciji ćelija. 
Simptomi deficita vitamina D su često suptilni, a ovo su neki na koje treba da obratite pažnju: bolni mišići, slabost, bol u kostima i njihova krhkost. Takođe, deficit viramina D može biti povezan sa astmom, dijabetesom, depresijom, Alchajmerom bolešću, visokim krvnim pritiskom, multiplom sklerozom, pa čak i rakom. 
To daje vitaminu D ulogu u sprečavanju i lečenju nekih od najozbiljnijih dugoročnih zdravstvenih problema na svetu.
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije