Vitamini su neophodni za normalan rast , razvoj i funkcionisanje organizma. Iako sami po sebi nisu izvor energije ili materijal za izgradnju ćelija, oni su ključni za stvaranje energije i pokretanje metaboličkih i fizioloških procesa u telu.
Na pragu 20. veka u medicini su bila prepoznata tri osnovna hranljiva sastojka u hrani: proteine, ugljene hidrate i masti. Međutim, bile su tu i neke „pomoćne materije” za koje je poljski biohemičar Kazimjež Funk 1922. godine skovao termin – vitamini.
Foto: Freepik
Da bi normalno funkcionisao, organizmu su potrebne male količine vitamina koje gotovo isključivo dolaze iz hrane koju jedemo. Izuzetak je jedino vitamin D. Njega sadrži tek nekoliko namirnica, i to u malim količinama. Umesto iz hrane, vitamin D se sintetiše iz sunčeve svetlosti. Proces pretvaranja sunčevih zraka u nešto što naša tela mogu da koriste, podrazumeva niz komplikovanih hemijskih procesa.
Kada je naša koža izložena sunčevoj svetlosti, ona proizvodi vitamin D i usmerava ga u jetru. Vitamin D se tu menja u 25 (OH) D (kalcifediol) i ide dalje u bubrege, koji ga pretvaraju u aktivni vitamin D ili kalcitrol.
Naučnici još uvek istražuju potpuni uticaj koji vitamin D ima na naša tela, ali ono što je poznato je da reguliše kalcijum i fosfat koji koriste kosti i zubi.
Već u 1800-im godinama, sunčeva svetlost je bila povezana sa zdravim kostima. Ove pretpostavke pratile su studije o rasprostranjenosti bolesti deformiteta kostiju – rahitisu.
Već tada, lekari su znali da zbog nedostatka izlaganja sunčevoj svetlosti, deca razvijaju meke, tanke i lomljive kosti. Do kraja 19. veka, otkriveno je da je čak 90 odsto dece koja su živela u zagađenim i gradskim sredinama bez sunca, patilo je od rahitisa.
Foto: Freepik
Bez obzira na to koliko kalcijuma i fosfora unosite u organizam, bez vitamina D vaše telo neće moći da ih koristi. Pored kostiju i zuba, nedavna istraživanja pokazuju da bi vitamin D mogao imati pozitivnu ulogu u brojnim drugim ključnim sistemima, pospešujući zdravu kardiovaskularnu funkciju, mišićnu funkciju, imuni sistem, endokrini sistem i nervni sistem. Takođe, igra važnu ulogu u komunikaciji ćelija.
Simptomi deficita vitamina D su često suptilni, a ovo su neki na koje treba da obratite pažnju: bolni mišići, slabost, bol u kostima i njihova krhkost. Takođe, deficit viramina D može biti povezan sa astmom, dijabetesom, depresijom, Alchajmerom bolešću, visokim krvnim pritiskom, multiplom sklerozom, pa čak i rakom.
To daje vitaminu D ulogu u sprečavanju i lečenju nekih od najozbiljnijih dugoročnih zdravstvenih problema na svetu.
Izvor: NationalGeographic.rs
Komentari (0)