Sve čari onlajn nastave iz ugla jedne mame

Usled radova u školi mog najstarijeg deteta, početak drugog polugodišta prebačen je na onlajn-nastavu. Da sve bude još gore, takva odluka je doneta ni manje ni više nego u četvrtak, samo nekoliko dana pred početak polugodišta, pa je većina roditelja bila prilično zatečena, što zbog organizacije vremena, što zbog straha kako odraditi onlajn-nastavu s prvacima. Kako sam još na porodiljskom, bar problem oko čuvanja dece zbog odlaska na posao nisam imala.

Međutim, već nakon jednog dana ispostavilo se da je u stanu sa još jednim dečakom, bebom od šest meseci i mužem studentom na master studijama, onlajn-nastava beskrajan izvor stresa, ovaj, izvinite, zabave. Uteha je da nam je rečeno da će ovaj vid nastave za učenike mlađih razreda trajati maksimalno dve nedelje.

I tako je došao i ponedeljak; suprug je srednje dete odveo u vrtić, a ja sam ustala ranije, kako bi spremno dočekala lekcije na Gugl učionici i pripremila sve: tablu, krede, šarene papire i olovke različitih dezena i, najvažnije, topao doručak za mog učenika.

„I kako vam je prošao prvi radni dan?”, poruka je koju sam uveče dobila od sestre.

„Ma super, upravo pregledam registar lekova da vidim koje tablete za smirenje smem da pijem dok dojim”, naravno usledilo je i nekoliko smajlija. (Naravno da neću lekove tog tipa uzimati na svoju ruku!)

Ne mogu a da se ne zapitam – na koji način prosvetni radnici trenutno uspeju našim školarcima da objasne gradivo za samo 30 minuta časa, jer nama je za pravu, krivu i izlomljenu liniju iz matematike trebalo 45 minuta.
 

 

Dala sam mu mali odmor i užinu u vidu banane za energiju, taman dok uspavam bebu, pa nam je za srpski trebalo negde oko 80 minuta. Merač koji bi brojao koliko sam puta rekla „Peđa, sine, piši” bi već posle 40 minuta pregoreo, a posle nekih 60 tolerancija mi je blago popustila pa se čak i komšija u stanu pored štrecnuo i uzeo olovku u ruke i setio se kako je proveo raspust u prvom razredu. Dok je on pisao sastav, priznajem uz moju pomoć i male sugestije, a beba spavala, uspela sam da spremim ručak, raširim veš, ovlaš prebrišem prašinu i s nogu popijem kafu, kako bi se održala budnom.

U međuvremenu je i bata došao iz vrtića, ručali smo i ostao nam je još „svet oko nas”. Beba je bauljala oko stola, srednji sin kao da je osetio maminu malu nervozu, rekao je da je „odlučio da dan provede tako što će biti dobar” i otišao u sobu da se igra s legom; tata je učio za ispite. I još jednom sam se naklonila svim prosvetnim radnicima jer nam je i za tu lekciju trebalo nekih pedesetak minuta.

Da, skidam kapu svim prosvetnim radnicima koji vode onlajn-nastavu, jer koodinirati sa lekcijama i biti na vezi sa svim roditeljima, odgovarati na bezbroj pitanja, ocenjivati radove bez radnog vremena – nije nimalo lako, a svi imaju i svoje privatne obaveze i prirodno žele malo slobodnog vremena. Takođe, naklon za sve roditelje koji pomažu i rade sa svojom decom onlajn-nastavu.

Pošto su dečica zaspala, odoh sad da propitam i muža malo, jerbo je prijavio pet ispita, a sutra neću biti toliko ambiciozna. Pa ne mora moje dete da bude Nikola Tesla ili Pupin; dovoljno je da nauči osnovne stvari i ima prolazne ocene.

I da – zamoliću urednicu da ispravi slovne greške jer ja na oči ne vidim, popuštaju i čačkalice. Laku noć.

Milena Milenković je rođena 29. novembra 1985. godine u Beogradu. Odrasla je u Novoj Pazovi, a od 2013. godine živi u Kragujevcu. Majka je dva sina, četvorogodišnjeg Predraga i dvogodišnjeg Ratomira, koji obožavaju igračke, ali i crtaće sa superherojima, a omiljeni im je Spajdermen. Zbog ljubavi prema svim vrstama kockica, prolazak kroz njihovu dnevnu sobu bez povređivanja je misaona imenica.

Milena je nedavno postala i mama jedne devojčice.

Vodi blog na portalu Bebac Dva dečaka i devojčica – avanture jedne mame.