Brza pomoć može i da odmogne

U kritičnim situacijama adekvatno pružanje prve pomoći je pola rešenja problema. Ali, često kao prvu pomoć primenjujemo metode koje nisu delotvorne i mogu čak i da budu štetne za pacijenta. Ovi saveti pomoći će vam da pravilno pružite pomoć u slučaju povreda ili drugih problema.

Mit: Disanje u papirnu kesu će smiriti hiperventilaciju.

Istina: Nikada ne dišite u papirnu kesu, jer to može da dovede do opasnog pada kiseonika u vašem telu.

Šta da radite: Ljudi mogu da hiperventiliraju (dišu ubrzano) iz mnogo razloga, a prvo što može da se uradi je da im se pokaže smireno i duboko udisanje. Pomaže i da se traži od njih da zadrže dah, onda da izdahnu i opet zadrže dah. To će ih opustiti.

Upozorenje: Ako se neko s hiperventilacijom žali i na bol u grudima, pozovite hitnu pomoć.

Mit: Čišćenje dečjeg grla prstima zaustaviće gušenje kod deteta.

Istina: Istraživanje Crvenog krsta pokazalo je da bi 53 odsto roditelja uradilo ovo. Ipak, stavljanje prstiju u dečije grlo može da izazove oštećenja.

Šta da radite: Stanite i kleknite iza deteta, i pet puta ga udarite nadlanicom uzmeđu plećki. Posle svakog udarca proverite da li je ono što izaziva gušenje u ustima, i oslobodite dete toga.

Upozorenje: Ako ne znate šta izaziva gušenje, pozovite hitnu pomoć i ako je potrebno dajte detetu veštačko disanje.

Mit: Zabacivanje glave unazad da bi se zaustavilo krvarenje.

Istina: ako pacijent ili neko kome ide krv zabaci glavu unazad, to neće zaustaviti krvarenje, ali može da se desi da udahne ili proguta krv.

Šta da uradite: Umesto da se nagne unazad, pacijent treba da se povije napred i da blago kažiprstom i palcem drži vrh nosa pet do 10 minuta, dok krvarenje ne prestane.

Upozorenje: Ako krvarenje ne prestaje, ili osoba oseća slabost i vrtoglavicu, treba je odvesti kod lekara.

Mit: Pritiskanje ili sisanje mesta uboda pčele će ukloniti bol.

Istina: Sisanje mesta gde je pčela ubola je neefikasno i nehigijenski. Stezanje tog mesta može da poveća količinu otrova koja se iz žaoke slije u telo.

Šta da uradite: Najbolji način da umanjite bilo kakvu reakciju je da uklonite što pre žaoku čistom pincetom, i zatim namažete na mesto uboda antihistaminik.

Upozorenje: Ako je neko uboden više puta, ili je osoba alergična na ubod insekata, pozovite hitnu pomoć.

Mit: Stavljanje svežeg mesa na povređeno oko će smanjiti oticanje.

Istina: Sveže meso na povređeno oko može da zarazi oko raznim klicama koje se nalaze u njemu, uključujući i ešerihiju koli.

Šta da radite: Izlomite malo leda i uvijte u čist peškir ili uzmite kesu smrznutog povrća i uvijte je u krpu i držite neko vreme na oku da smanjite oticanje.

Upozorenje: Nikako ne stavljajte na oko ništa direktno iz zamrzivača jer ćete izazvati opekotine od leda (slične opekotinama od sunca).

Mit: Alkohol će ugrejati osobu koja se smrzava ili drhti od hladnoće.

Istina: Dok alkohol čini da se osećate zagrejano iznutra, on u stvari može čak i da pogorša hipotermiju.

Šta da radite: Ako sumnjate da se osoba smrzava, pomerite je na suvo i toplo mesto, uklonite mokru odeću sa nje i umotajte je u ćebe.

Upozorenje: Ako osoba pokazuje znake hipotermije, uključujući konfuziju, drhtanje i konfuzan govor, potražite hitnu medicinsku pomoć.

Mit: Umotavanje povrede zavojem zaustaviće krvarenje.

Istina: Stezanje i umotavanje povređene ruke ili noge da bi se zaustavilo krvarenje, zaustaviće dotok krvi, što može da izazove oštećenje tkiva.

Šta da radite: Direktan pritisak samo na ranu najbolje će zaustaviti krvarenje. Koristite komad čiste odeće ako je moguće, ili vašu ruku. Kad jednom pritisnete ranu, držite tako neko vreme.

Upozorenje: Ako rana ne prestaje da krvari ili osoba oseća vrtoglavicu ili je bleda, potražite lekarsku pomoć.