Blizanaca će biti sve više

Iako se kod jednojajčanih blizanaca veoma često desi neka vrsta komplikacije, najčešće diskordinantni rast, većina ovih problema je predvidiva ukoliko se u 12. nedelji trudnoće uradi dabl-test i postavi tačna dijagnoza. Profesor Snežana Plešinac, supspecijalista perinatologije u Kliničkom centru Srbije i predsednik Društva za fetalnu i neonatalnu medicinu Srbije, objašnjava, za “Večernji novosti” da blizanačke trudnoće uvek treba pažljivo pratiti i da se čak i velike komplikacije, kao što je sindrom interblizanačkih transfuzija, mogu izlečiti uz pomoć savremene fetalne hirurgije.

– Od ukupnog broja trudnoća, između dva i tri odsto su blizanačke. U GAK “Višegradska” rodi se između 150 i 200 parova blizanaca godišnje, dok je na nivou Srbije taj broj oko 500. Blizanci se rađaju sve češće i biće ih još više, pre svega zahvaljujući vantelesnoj oplodnji.

– Tokom takvog procesa, u telo trudnice vraća se više od jednog embriona, čime podižemo verovatnoću da dođe do trudnoće, pa imamo i više od jednog deteta. Dešava se da pacijentkinja neće da prihvati redukciju i smanji broj plodova, pa ostane i po tri embriona. Zbog toga imamo sve više blizanaca, trojki pa i četvorki.

– Suštinski važna razlika je u tome da li su blizanci jednojajčani ili dvojajčani, dok način nastanka nema veliki uticaj. Kod dvojajčanih, bebe su u odvojenim posteljicama, zbog čega je trudnoća bezbednija i komplikacije su retke. Jednojajčani blizanci su češći iz spontanih trudnoća.

– Često se dešava da posteljica ne bude podeljena ravnomerno, pa da to bude uzrok što bebe nisu jednake veličine. Kod takvih, diskordinantnih blizanaca, razlika u veličini je oko 10 odsto. Zbog toga je vrlo važno da žena uradi dabl test u 12. nedelji trudnoće, kako bi se na vreme dijagnostikovalo koliko posteljica postoji i šta je potrebno uraditi. Dešava se da trudnicama iz unutrašnjosti niko ne kaže da je dabl test obavezan, pa ih tokom šestog ili sedmog meseca pošalju u Klinički centar Srbije, kada shvate da nešto nije u redu. Diskordinantni rast je česta komplikacija, a za to postoji rešenja. Mnoge druge situacije kod jednojajčanih blizanaca mogu da budu mnogo komplikovanije.

– Kod blizanaca koji dele posteljicu može da dođe do sindroma interblizanačkih transfuzija. To znači da jedna beba dobija manje krvi, pa čak i ono što dobije prebacuje i “pumpa” drugoj bebi. Onda jedna slabije raste, dok druga bude velika, ali preopterećena, jer malo srce nije predviđeno za toliku količinu krvi. Zbog toga postoji rizik od gubitka cele trudnoće. Ova komplikacija je najteža, ali na svu sreću, nije česta.

– Fetalna hirurgija omogućava da se laserom razdvoje patološke veze krvnih sudova, nakon čega svaki blizanac postaje samostalniji. Ova metoda u Srbiji se radi samo u GAK “Narodni front”. Do pre 10 ili 15 godina nismo mogli da uradimo ništa drugo osim da izazovemo prevremeni porođaj, koji je uvek rizičan i predstavlja prvi uzrok morbiditeta i mortaliteta kod novorođenih beba.

– Generalno, anksioznost često prati trudnoću kod vantelesne oplodnje, zbog toga što su parovi godinama namučeni pokušajima, brigom i strahom od gubitka trudnoće. Takođe, kada žena uđe u trudnoću sa viškom kilograma, dijabetesom ili visokim pritiskom, to je veliko opterećenje. Zbog toga treba voditi računa o telesnoj masi i objasniti ženama da u trudnoći ne treba da jedu za dvoje, naročito ne za troje, već da imaju raznovrsnu ishranu sa dominantnim unosom proteina.

– Kako bi se sačuvalo zdravlje trudnice, veliki broj blizanačkih trudnoća mora da se završi ranije nego što je uobičajeno, već posle 36. nedelje. Pošto grlić tada još nije spreman za porođaj, često se primenjuje carski rez. S druge strane, kada se ostvare svi uslovi, kada je trudnica u dobrom zdravstvenom stanju i kada prva beba prednjači glavicom, na drugoj bebi primenjujemo takozvani unutrašnji okret i porođaj može da protekne prirodno.