Leto je počelo sa pravim tropskim danima, a Beograđani svakodnevno traže osveženje od visokih temperatura na javnim bazenima i kupalištima. Zbog toga Gradski zavod za javno zdravlje redovno vrši kontrolu vode za kupanje na javnim kupalištima. Kontrola kvaliteta vode osim na bazenima, vrši se i na Adi Ciganliji od juna do sredine septembra, kao i reke Dunav na kupalištu Lido u Zemunu.
O tome koliko se često i na koji način kontroliaše voda na javnim kupalištima u Beogradu za Euronews Srbija govorila je doktorka Ivana Ristanović Ponjavić, specijalista higijene.
“U javnim bazenima na teritoriji grada kontrola se sprovodi jednom sedmično. Znači, u svakom bazenu, zapravo u svakoj školjki bazena u sklopu bazenskog kompleksa, uzima se uzorak vode i u njemu sprovodi mikrobiološka i fizičko-hemijska analiza. Kada je u pitanju fizičko-hemijski kvalitet vode na terenu se radi merenje temperature vode i koncentracije slobodnog rezidualnog hlora koji je važan za očuvanje mikrobiološke ispravnosti vode, a zatim u laboratorisjkim uslovima se nastavlja fičiko-hemijsko ispitivanje koje podrazumeva određivanje pH vrednosti i nekih drugih parametara koji ukazuju na kvalitet vode”, kaže dr Ristanović Ponjavić.
Dodaje da na osnovu dobijenih vrednosti, Gradski zavod za javno zdravlje Beograda ne čeka da dođe do prekoračenja, već reaguje na vreme i sugeriše upravama bazena, odnosno tehničkim službama, korekcije u postupku prerade ili neke sanitarno-higijenske preporuke, odnosno pravila ponašanja koje oni moraju da nametnu korisnicima bazena. Navodi i da se osim fizičko-hemijske kada rade i mikrobiološke analize, odnosno ispitivanje prisustva bakterija u vodi.
Foto: Canva
Na pitanje šta se dešava kada je ta koncentracija hlora u bazenima povećana, i da li zbog toga može da dođe do nekih ozbiljnijih komplikacija prilikom kupanja, odgovara:
“Može kada su te koncentracije visoke. Hlor deluje pre svega iritativno i ono što prvo može da se primeti to su iritacija kože, odnosno suzenje očiju, teškoće pri disanju, kašalj. Naravno, efekti zavise i od starosti, odnosno od telesne mase, od osetljivosti korisnika. Ono što se naravno trudimo jeste da već pri nekim višim vrednostima koji dalje su u nekom normalnom opsegu reagujemo i ukažemo upravama bazena da je potrebno korigovati vrednost hlora. Međutim, ono što je važno, hlor je obavezan u vodi bazena. On se pri ovim vremenskim uslovima veoma brzo i gubi. Uz to, uprava, znači tehnička osoba bazena, mora da radi monitoring. Veoma često, praktično u satnim intervalima se određuju i vrednosti hlora i pH vrednosti i na osnovu njih vodi taj postupak zapravo dezinfekcije“, navodi doktorka.
Ukoliko se ispostavi da voda nije ispravna, kako dodaje, Gradski zavod odmah reaguje.
“Iz laboratorije nam telefonski javljaju da nešto od parametara nije u redu i mi zovemo tehničke službe bazena da one urade korekcije. Sad šta znači da nije ispravna? Ja pričam o situacijama kada se registruje, a to se u suštini vrlo retko dešava, da neki od parametara značajno odstupa. Ali, kažem, ne čekamo ni samo odstupanje, odmah intervenišemo da do nekih značajnih odstupanja ne bi došlo. I onda preporučujemo recimo ograničenje broja kupača, korekciju pH vrednosti i hlora, poštovanje sanitarno-higijenskih mera, što podrazumeva korišćenje dezobarijera, obavezno tuširanje pre ulaska i nakon korišćenja bazena”, navodi.
Ističe da je veoma važno tuširanje pre ulaska u bazen, kako bi se sa tela sprao znoj, različiti preparati koji se koriste i kako se ne bi opterećivao postupak prerade više od onoga što je neophodno.
“Banalno zvuči, ali uvek napominjemo – obavezno korišćenje toaleta. Sedanje na površinama pored bazena nije preporučljivo. To sad nema veze direktno sa kvalitetom, ali spada u domen naše struke, odnosno zdravstvenih preporuka koje dajemo. To su dobro osunčane površine na kojima je moguć razvoj mikroorganizama. Znači sedenje pored bazena se ne preporučuje”, navela je sagovornica Euronews Srbija.
Izvor: Euronews Srbija
