Najpopularnija društvena mreža među mladima Tik-tok uskoro će se opet naći pred sudom u Americi. Grupa od 14 javnih tužilaca tvrdi da kompanija koristi metode koje stvaraju zavisnost kako bi privukla decu, kao i da namerno obmanjuje javnost da je bezbedna za korišćenje.
Foto: Canva
Društvena mreža Tik-tok je prema podacima iz 2023. dostigao 150 miliona korisnika, neki kažu i do 170 miliona, u Americi, a ukupno u svetu oko milijardu i po, napominje gost Jutarnjeg programa, Vojislav Rodić, IT stručnjak. Inače, u Kini se ova društvena merža zove Dou-jin i prilično je drugačija, a na mesečnom nivou ima 750 miliona aktivnih korisnika.
„To je mreža na kojoj se objavljaju kratki video-zapisi. Možete i sami da objavite, a možete da pratite druge. Naravno, većina su posmatrači, konzumenti. Kada se uključite, kada otvorite profil, ono što vam se nudi je jedna beskrajna traka. I ključ u tome – beskrajna. Kad idete od snimka do snimka – nema kraja“, ističe Rodić.
Algoritam mreže zna koji nas sadržaji zanimaju na dva načina, objašnjava gost Jutarnjeg programa. Jedno su sadržaji koje pratimo, koje prate naši „prijatelji“ na mreži, ili sadržaji koji su nam zanimljivi iz bilo kog razloga, a teme su najšire moguće. S druge strane, možemo da se opredelimo za ono što nam mreža sama podrazumevano nudi, što je u stvari kombinacija onih video-snimaka za koje smo izrazili interesovanje i onoga što nam je mreža preporučila.
„I tu je ključ svega. Kako vam preporučuje? Na osnovu toga šta ste gledali. Znači, kad krenete u početku, to su neki popularni snimci. Već na osnovu toga šta ste pogledali do kraja, šta ste samo preskočili posle par sekundi, šta ste možda lajkovali, komentarisali, podelili sa drugima. Taj algoritam je izuzetno dobar u tome, ali to rade i sve druge društvene mreže ili internet platforme sličnog tipa“, ističe IT stručnjak.
Kako prepoznati zavisnost od društvenih mreža
Postavlja pitanje zašto će se samo Tik-tok naći pred sudom ukoliko i ostale društvene mreže rade po istom principu. Tužioci koji optužuju Tik-tok da utiče na stvaranje zavisnosti kod dece, oslanjaju se na israživanje koje pokazuje da 17 odsto tinejdžeriki u Americi kaže da je zavisno i da dnevno provode minimum dva i po i više sati na ovoj društvenoj mreži.
Profesorka Bojana Dinić, sa Univerziteta u Novom Sadu, napominje da zavisnost od društvenih mreža nije zvanično priznata u klasifikaciji mentalnih poremećaja, ali jedna grupa stručnjaka se zalaže za to da se i ona uvrsti u dijagnostički sistem.
Foto: Canva
„Simptomi zavisnosti od društvenih mreža su slični simptomima bilog drugog oblika zavisnosti i oni su pre svega preokupiranost društvenim mrežama. Dakle, osoba razmišlja o društvenim mrežama čak i kada nije na njima. Onda pojačana anksioznost, uznemirenost i razdražljivost usled nemogućnosti pristupa društvenim mrežama. Potom, nemogućnost kontrole vremena koja se provodi na društvenim mrežama“, objašnjava profesorka.
Sve ovo prati i zanemarivanje drugih aspekata života – zanemarivanje školskih obaveza, društvenih kontakata, usled ćega dolazi do čestih sukoba sa okruženjem. Jedna od tužiteljki, Leticija Džejms se upravo poziva na ove argumente da je većina mladih ljudi svesna nekih od simptoma, ali dodaje i argument da su mnogi izgubili život zbog Tik-tok izazova.
Američko sudstvo se već četiri godine bavi Tik-tokom
Vojislav Rodić podseća da se protiv Tik-toka na sudovima u Sjedinjenim Državama postupci vode još od 2020. godine, od izvršne uredbe koju je doneo predsednik Donald Trump u kojoj je bilo naloženo kompaniji „Bajt dens” da u roku od 45 dana nađu američkog kupca ili će im biti zabrenjen rad. Što na sudu nije prošlo, prvenstveno zbog pozivanja na Prvi amandman američkog Ustava o slobodi govora i da svako ima pravo da odabere koji će servis da koristi.
„Naravno, tu se koriste i ekonomski faktori. Vi na Tik-toku u Americi imate ogroman broj, sigurno preko pet miliona radnji, preduzetnika, kojima je to najlakši, najjeftiniji način da reklamiraju svoje proizvode i usluge. Često su to samo pojedinci koji, ako su atraktivni, mogu da steknu stotine hiljada pratilaca, što onda, pošto je ceo prihod se bazira na reklamama i ceo poslovni model se bazira na tome da korisnici provode što više vremena. Ja, kada sam otvorio svoj Tik-tok nalog pre nekoliko godina, mislio sam hajde da pogledam malo petnaestak minuta, kad sam sledeći put pogledao na sat, prošlo je dva sata“, ističe IT stručnjak.
Foto: Printscreen rts.rs Razgovor Nikoline Rakić sa Vojislavom Rodićem i prof. dr Bojanom Dinićem
U suštini, Tik-tok funkcioniše isto kao i većina drugih društvenih mreža, samo je uspešniji, posebno u tome kako uspeva da zadrži prvenstveno mlađe korisnike. U Americi, prosečno vreme koje korisnici provedu na Tik-toku je od 75 do 107 minuta dnevno, zavisno od izvora. Međutim, kako se ide ka mlađim uzrastima, vreme se povećava na dva do četiri sata.
Ali kod onih od 11 godina, koji po pravilu ne bi smeli da imaju otvoren nalog, i navodno Tik-tok to ne dozvoljava, ali se po njihovim reklamama i sadržaju vidi da su svesni da imaju mlađe korisnike, oni provode od šest do osam sati dnevno na ovoj društvenoj mreži.
Ko je odgovoran što dete provodi šest sati na Tik-toku
Profesorka Dinić smatra da je odgovornost i na kompanijama koje proizvode društvene mreže, ali i da celom društvu nedostaje bolja edukacija.
„Ali reaguje se tek u situaciji kada se simptomi već ispoljavaju, a da ne bi došlo do toga, u cilju prevencije potrebna je edukacija i digitalna pismenost i roditelji i nastavnika, ali i samih učenika, odnosno same deca, o tome kako da kontrolisano provode vreme na društvenim mrežama i nije to samo pitanje vremena koja se provode na društvenim mrežama, nego kvaliteta sadržaja koji se prati“, ističe prof. Dinić.
Roditelji bi trebalo da budu uključeni u kontrolu sadržaja koju dete prati, a najbolja strategija je roditeljska medijacija, odnosno da zajedno sa decom kreiraju sadržaje i na taj način budu uključeni u to šta dete prati, preporučuje profesorka.
Zakonski propisi za društvene mreže
U Sjedinjenim Državama je 1996. godine donet zakon o pristojnosti u komunikacijama, koji je trebalo da reši tadašnji problem širenja pornografije na interentu. U članu 230 tog zakona se kaže da internet platforme, počev od internet providera, uključujući platforme koje danas zovemo društvene mreže, koje imaju stotine miliona i milijarde korisnika, nisu odgovorne za sam sadržaj koji postavljaju drugi članovi.
„Znači, ako neko nekog uvredio, na bilo koji način povredio, on snosi odgovornost, ali ne i kompanija, na način kao što proizvođač automobila, ne snosi odgovornost ako je njegov model iskorišćen za pljačku banke. Ali sada polako sazreva mišljenje gde je stvarno odgovornost kompanija u tome kako prave algoritam koji nudi sadražaj, bez obzira kakav“, objašnjava Vojislav Rodić.
Vojislav Rodić smatra da je osnovna odgovornost ipak na roditeljima. Napominje da nije primarna vrsta sadržaja već je primarna tehnologija koja u stvari izaziva stanje zavisnosti.
„Rešenje za roditelje: osmislite druge aktivnosti sa vašim decom, a to znači provedite vreme, koje će biti u fizičkom prostoru, u šetnji, u kretanju, u igri, u crtanju, u pisanju na papiru…“
Sloboda govora ili stvaranje zavisnosti
Tik-tok je objavio koje tehnike koriste, ali se ispostavilo da nije sve do kraja objašnjeno, napominje IT stručnjak. Osnovni poslovni princip je da klijent što duže bude na mreži kako bi video što više reklama, jer su one osnovni izvor prihoda.
Kada se priča o zavisnosti, tužioci 14 američkih država se pozivaju na istraživanja u kojima su ispitanicima deljeni upitnici koji su identični upitnicima koji se koriste za ispitivanje zavisnosti, na primer, od droge, od kockanja. Samo je umesto reči kocka ili neka od droga zamenjeno društvene mreže ili konkretno Tik-tok.
„Međutim, zabrana, po pravilu, nikad nije rešenja. Zabrana je samo novi izazov“, smatra Vojislav Rodić.
Prof. dr Bojana Dinić napominje da su društvene mreže važan deo našeg života, posebno kod adolescenata kod kojih je izražena potreba za prihvatanjem.
„Naravno, društvene mreže imaju i dobro i loše, ali nikako ne treba zabraniti društvene mreže. Kao što sam rekla, roditelji, ako sad pričamo o tome šta oni mogu da preduzmu je, najbolje je da se uključe u društveni život svog deteta na društvenim mrežama. Dakle, moraju da saznaju kako društvene mreže funkcionište, konkretno te koje njihovo dete koristi. I najbolje bi bilo kada bi mogli da zajedno kreiraju neke sadržaje i na taj način to može pomoći i zbližavanju deteta i roditelja“, navodi profesorka.
Vojislav Rodić zaključuje da nam društvene mreže omogućavaju da budemo u kontaktu sa osobama koje su nam daleko, a istovremeno gubimo kontakt sa onima koji su pored nas.
„Drugim rečima, zamenite vreme koje se u tolikoj meri provodi na društvenim mrežama sa drugim aktivnostima, a onda ono što preostane koristite digitalno“, savetuje IT stručnjak.
Izvor: rts.rs
