Najstroži zakon na svetu
Australija je juče deci mlađoj od 16 godina zabranila korišćenje društvenih mreža koji na snagu stupa za godinu dana. Parlament je usvojio zakon koji predviđa kazne do 50 miliona australijskih dolara (ili 32,5 miliona američkih dolara; 25,7 miliona funti) za kompanije koje ga ne poštuju. Premijer Entoni Albaneze izjavio je da je zakon potreban kako bi zaštitio mlade od štetnih uticaja društvenih mreža.
Uticaj društvenih mreža na decu: Gde povući granicu?
Društvene mreže postale su neizostavan deo života, posebno kod mladih generacija. Iako donose brojne prednosti poput lakše komunikacije i pristupa informacijama, sve je više zabrinutosti zbog njihovog negativnog uticaja na mentalno zdravlje i razvoj dece. Zbog toga se širom sveta intenzivno raspravlja o ograničenjima i zakonima koji bi regulisali njihovo korišćenje, sa ciljem da se pronađe balans između slobode pristupa i zaštite najmlađih.
Kako će zabrana funkcionisati?
Zakon ne precizira koje platforme će biti obuhvaćene zabranom. Odluke o tome doneće australijski ministar za komunikacije, koji će se konsultovati sa Komesarom za e-bezbednost – regulatorom interneta zaduženim za sprovođenje pravila.
Ministarka Mišel Rouland navela je da će zabrana obuhvatiti Snapchat, TikTok, Facebook, Instagram i X. Platforme za igrice i slanje poruka su izuzete, kao i sajtovi kojima se može pristupiti bez naloga, što znači da će, na primer, YouTube verovatno biti pošteđen, kako se navodi u bbc.news.
Takođe, upozoreno je da bi zabrane lako mogle biti zaobiđene alatima poput VPN-a, koji maskira lokaciju korisnika i omogućava da izgleda kao da se prijavljuje iz druge zemlje. Deca koja nađu načine da zaobiđu pravila neće biti kažnjavana.
Podrška roditelja i kritike stručnjaka
Većina roditelja podržava zakon, smatrajući da će pomoći u smanjenju negativnih uticaja društvenih mreža na decu. S druge strane, stručnjaci upozoravaju da je zabrana previše radikalna i da bi deca mogla preći na manje regulisane platforme.
Šire implikacije
Zakon izaziva međunarodnu pažnju, a slične mere razmatraju i druge zemlje, poput Norveške i Velike Britanije. Kritičari tvrde da je zakon nejasan i da može narušiti prava na privatnost. Uprkos kontroverzama, premijer Albaneze smatra da je ovo ispravan korak ka zaštiti dece, kako navode u bbc.news.
