Ponašanje beba jedna je od večito interesantnih tema za proučavanje, pa je tako došlo i do istraživanja o tome – zašto se bebe zagledaju u nepoznate ljude? Kada to rade odrasli – može biti vrlo neprijatno, ali zašto to rade bebe?
U pogledu bebinom može se prepoznati svašta – od radoznalosti, zainteresovanosti, ali i toga kako se osećaju, da li su uplašeni, uzbuđeni, srećni, pospani… Evo šta znači kada beba “ne trepće” dok gleda u nekoga!
Beba gleda u mene – da li je to zbog lepote?
Neka istraživanja su došla do zaključka da bebe često duže zadržavaju pogled na onima koje smatraju lepšim, odnosno čije im je lice privlačnijeg izgleda. Takođe, već sa četiri meseca mogu pokazati svoj “ukus” – koji će zadržati i u kasnijem dobu.
Ali nije samo lepota u pitanju…
Bebe posmatraju lica oko sebe na isti način na koji istraživači ispituju svoje polje interesovanja. Za bebe je sve u njihovoj okolini novo i sve je predmet istraživanja, oni iz svega uče – pa tako i iz posmatranja lica.
Različiti izrazi lica, za koje možda nismo ni svesni da pravimo, bebama predstavljaju izvor novih informacija i znanja. Posmatrajući nas i povezujući ono što čuju i vide, bebe uče o tome kako se koja emocija izražava, šta predstavlja određena facijalna ekspresija, kao i kako da je ponove (vremenom).
Posmatrajući lica oko sebe bebe uče da prepoznaju “poznate” odnosno bliske članove porodice i one koji se o njima brinu, nasuprot nepoznatim licima – koja za njih mogu predstavljati opasnost. Bebe na taj način uče da se zaštite i kada uče da hodaju ili puzaju sigurno je da neće krenuti ka osobi čije lice ne prepoznaje – već će se okrenuti da potraži poznato, ako je moguće – mamino, lice očekivajući potvrdu da je sve u redu.
Moja beba ne pilji u ljude – da li je to u redu?
Potpuno je normalno i očekivano da se bebe zagledaju u bilo koga, iako to najčešće rade sa nepoznatim likovima istraživajući i učeći. Ipak, često ostvaruju kontakt očima sa najbližima. Kada to može biti pokazatelj da je sve u redu, a kako prepoznati problem u razvoju?
Bebe se rode sa mogućnošću da vide samo ono što im je blizu lica, ali ni to ne vide najjasnije. Vremenom im se vid poboljšava, što im dozvoljava da gledaju i udaljenije stvari. Kada dođu u fazu sedenja – bebe već ostvaruju aktivan kontakt očima sa ljudima, što je znak da je sve u redu sa razvojem bebe – kako fizičkim, tako i mentalnim.
Ukoliko beba ne ostvaruje kontakt očima i ne reaguje na nova lica (osmehom ili radoznalošću) to je znak da je potrebno posavetovati se sa stručnjakom. Ako postoji neki problem – to može biti i fizičke prirode – problem sa vidom, a može biti i neki problem mentalnog razvitka deteta. Među pitanjima koja stručnjaci za razvoj prvo pitaju roditelje jeste i “Da li vas dete gleda u oči dok ga hranite?” ili “Da li vam dete odgovara osmehom na obraćanje?”.
View this post on Instagram
Komentari (0)